Абортус или рађање – Различити аспекти доношења одлуке о исходу трудноће

Глава 2. Различити аспекти доношења одлуке о исходу трудноће

2.1  Социјална ситуација трудноће

Како жена доноси одлуку о томе да ли ће родити дете или ће извршити абортус? Живот жене можемо приказати у виду неколико кругова који представљају нивое социјалног окружења.

Лик детета представљен је бројем један (слика бр. 1). Јасно је да, ако за особу живот зачетог детета има безусловну вредност, питање абортуса се вероватно неће ни јавити, а чак и ако се јави, одлука ће ићи у корист тога да се трудноћа сачува.

Слика бр. 1

Као што је већ напоменуто, број 1 означава лик детета, али уколико за човека живот зачетог детета има безусловну вредност, питање абортуса се вероватно неће разматрати. Централну улогу имају бременита жена (бр. 2) и отац детета (бр. 3) – њихов међусобни однос је од највећег значаја за доношење одлуке о рађању детета. Важно је поменути и родитељску породицу и рођаке бремените жене (бр. 4) – отац, мајка, браћа, сестре, бабе, дете, тетке, стричеви итд., чији се утицај на доношење одлуке не може оспорити. Не мање важан, иако се често занемарује, јесте и утицај породице оца детета (бр. 5).

Шести ниво представља уже социјално окружење будућих родитеља где сврставамо њихове пријатеље, доктора – гинеколога, „школу“, „посао“. Када говоримо о школи и послу, под тим не подразумевамо објекте, већ мислимо на људе, колеге, односе са управом који утичу на одлуку која ће бити донешена, на то како мајка детета процењује степен социјалне заштите коју јој омогућава посао, тј. зарада на послу.

Седми ниво представља шире социјално окружење, што подразумева државну политику у односу на породицу и рођење детета, случајне особе с којима се сусреће бременита жена у периоду доношења одлуке, религиозне групе (црква), социјално-психолошки центри за подршку трудницама у тешким животним ситуацијама, социјална реклама, конкретан историјски период у ком живимо.

Можемо размотрити ову шему и на примеру једне истините приче:

***

Други ниво –  бременита жена: Јелена је студенткиња, има 22 године и несталан посао. Она живи са мајком, пензионерком, у малом стану. Комшије су добре, стан је удобан и живот је сређен. Јелена  је несигурна у себе, зависи од мишљења околине. Њен однос са мајком  је конфликтан. Мајка је презаштићује, манипулише својом болешћу како би Јелену држала крај себе. Јеленин отац је умро. Јелена би јако желела да има своју породицу.

Трећи ниво – отац детета: Виктор има 26 година. Он је једино дете у породици. Живи са мајком, која се развела од његовог оца када је Виктор имао четири године. Развели су се јер се Викторов отац одао алкохолу. Виктор је још увек љут на свог оца и одбија комуникацију са њим.

Виктор је био пажљив према Јелени, Виктор је био пажљив према Јелени, али њихова веза се није развијала у потребном правцу. Јелена је несвесно желела да оде од мајке због чега је предложила Виктору да изнајме стан и отпочну заједнички живот. Међутим, он је наставио да доста времена проводи са својим пријатељима, што се Јелени  није допало, али он за то није марио. Обмањивала је себе и прихватала оно што јој се није свиђало. Виктор је имао много пријатељица и често је са њима проводио више времена него са њом. Јелену је то вређало, али је он лако постављао ултиматум – не свиђа ти се, слободна си.

Наступила је трудноћа. Виктор је одмах рекао да му дете није потребно, да не жели да мења свој начин живота, да му је потребна слобода. Његово стање је – страх, порицање, не жели да везује свој живот за Јелену. Испричао је својој мајци за Јеленину трудноћу.

Пети ниво – породица дететовог оца. Викторова мајка, Антонина Павловна, има  51 годину, односи се превише заштитнички према њему. Љубоморисала је сину због његових девојака. Виктору је ово други „грађански брак“. На прву девојку са којом је живео се често жалила, указивала на њене мане: лоше кува, пуно се шминка, необразована итд. Обрадовала је се када се с њом растао. Јелену је такође критиковала што му не допушта да се одмори како жели – „млад је, нека се дружи са друговима, не сметај му“. Сазнавши за трудноћу и за негативну реакцију сина – подржала га је: „још је рано, требате још да се проводите“, рекла му је да сматра да је то била Јеленина тактика  да затрудни како би је он оженио. Јелена ништа није испричала својој мајци, послушала је Виктора и пошла у болницу да уради абортус. Тамо је видела плакат са сликама развоја детета унутар утробе. Двоумила се, заказала је термин код доктора, али тог дана ипак није отишла. Одлучила је да се најпре јави у хуманитарни центар. Виктор се наљутио и није дошао то вече у заједички новоизнајмљени стан, већ је преноћио код мајке.

Седми ниво – шире социјално окружење. Сутрадан је Јелена отишла код психолога како би му испричала ситуацију у којој се налази. Понуђена јој је помоћ психолога, правника, помоћ у стварима за дете. Јелена није желела да говори мајци било шта, одбијала ју је помисао да би морала да се врати назад код ње да живи. Међутим, након разговора са психологом, Јелена је ипак пристала да разговара са мајком.

Четврти ниво – породица бремените жене. Јеленина мајка, Галина Сергејевна, има 57 година. Она се обрадовала трудноћи, те је и Јеленину сестру Катерину обавестила о Јелениној трудноћи. Заједно су убедиле Јелену да не прекида трудноћу: „Биће тешко, али сви ћемо ти помоћи“.

Јеленина мајка и сестра нису имале позитивно мишљење о Виктору и убеђивале су Јелену да га не слуша, нарочито због негативног утицаја његове мајке на њега.

Динамика догађаја: Викторова мајка је позвала Јелену и понудила јој новац за абортус, сматрајући да им дете тренутно није потребно. Јелена се посвађала с њом, јако ју је погодио тај разговор. Виктор је прихватио Јеленину одлуку и наставили су да живе заједно, али под условом да се његов  живот са рођењем детета не промени – он ће и даље излазити са другарима и неће ноћу устајати због детета. Јелени није било право, али се ипак сложила. Међутим, Викторово „добро“ понашање трајало је до шестог месеца њене трудноће. Када је видео да Јеленин стомак расте схватио је озбиљност ситуације и предложио јој да се растану. Након тога се Јелена вратила код своје мајке и родила је сина. Виктор је видео дете свега три пута и то на кратко.

Шести ниво – уже социјално окружење. Јелену су другарице подржале у одлуци да роди дете, док су сви Викторови другови били против. Како она није имала редован посао, када су послодавци чули за њену трудноћу, замолили су је да сама да отказ. Радила је непријављена и новац за породиљско одсуство није могла да тражи. Гинеколог се спокојно односио према трудноћи – није је наговарао на абортус, али није био ни против њега.

Седми ниво – шире социјално окружење. Јелена је дошла је по помоћ у хуманитарни центар: ишла је на консултације код психолога, саветовала се са правником у вези својих права, стамбеног питања, добијала је помоћ у стварима за дете и намирницама. Била је дирнута филмовима о абортусу на интернету, а рекламни материјал на женској консултацији ју је спречио да абортира. Другарица њене мајке, верник, саветовала ју је да оде у цркву, где ју је свештеник успокојио и обећао јој да ће јој помоћи. Јелена државну политику оцењује негативно – помоћ коју дају је сувише мала, када се обраћала правницима за помоћ да некако утиче на послодавца (ипак је имала радни уговор) – одбили су је. Због великог утицаја „потрошачке“ културе бојала се да је дете нешто веома скупо, да неће моћи да га облачи и храни, али помоћу хуманитарних организација и интернета допремљена јој одећа за дете, креветац, колица, храна…

Закључак: По Јелениним речима, тешко јој је да каже који је био одлучујући фактор да сачува трудноћу. Мало су је овде подржали, мало онде, рекли нешто… и сазрела је одлука. Ни један фактор се не може одбацити. Кроз психолошки рад са Јеленом постало је јасно да су основни чиниоци њене ситуације следећи:

  1. Недостатак љубави према себи, дефицит љубави. Сазависност од Виктора. Фиксација на оцу детета (две године је чекала његов повратак, покушавала је преко пријатеља да сазна било шта о њему).
  2. Скривени конфликти са мајком којих није потпуно свесна, одстрањеност, жеља да се одвоји – рођење детета је значило повратак мами, што јој је теже падало него растанак са Виктором.
  3. Несигурност у себе, ниско вредновање себе, страх да тражи помоћ, нелагодност да прими помоћ.

Рад са Јеленом само кроз разговор о развоју детета унутар утробе и абортусу био би мало ефикасан. Управо показивање њених скривених психолошких мотива омогућило је Јелени да донесе одлуку у корист рађања детета. Такође, показало се да јој је потребна дужа психолошка подршка током целе трудноће и после порођаја. До дететове прве године наставили су се разговори са психологом, Јелена је постала сигурнија и није била толико узнемирена. Научила је како да избегава скривене мајчине манипулације, конфликти су постали отворенији тако да је Јелена могла да испољи своја осећања и увређеност. Она је почела да се осећа слободније, постала је осећајнија према мајци, престала је да се боји усамљености, уверена да и мајка са дететом може наћи доброг мужа. ***

Хтела бих да истакнем да је трудноћа просто открила оне проблеме унутар личности бремените жене и њених односа са окружењем, који су постојали и пре. Пре или касније,  до тог „открића“ би свакако дошло. О било којој причи о абортусу да је реч, желим да истакнем да трудноћа не прави проблем у животу жене и њеног окружења, већ само открива оне проблеме који су одавно постојали. То можемо означити као први принцип у раду са бременитом женом у ситуацији репродуктивног избора.

Није трудноћа створила проблем у животу жене и њеног окружења, она је само открила те проблеме који су већ одавно постојали! Зато је први задатак консултације o прекиду трудноће да се у свести жене одвоји трудноћа од раније већ постојећих и пропратних проблема.

Посебно желим да нагласим ту мисао, зато што је она основа на којој треба се гради консултација о прекиду трудноће. Разговор о развоју плода у утроби и штетности абортуса исто имају ефекта, али мање. Ако се током чак и веома кратког разговора не дође до унутрашњих мотива који су бремениту жену побудили на абортус (којих најчешће није свесна) ефекат ће бити слаб, нарочито у дужој перспективи. Таква жена може отићи – урадити абортус или родити, али ништа о себи неће схватити, и у будућности ће се опет наћи у истој ситуацији избора, зато што јој њени унутрашњи проблеми нису постали нимало јаснији и ништа се није променило…

Из Књиге  „Абортус или рађање“ – Куценко О. С.

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.