ПРАВА ЉУБАВ – тајне љубави пре брака и у браку – Од аутора

Аутор: Дмитриј Семеник

Животу можемо приступити на два начина: детињасто или пак као одрасла особа, што неће пуно зависти од тога колико реално имамо година.

Ако је реч о детињастом приступу, онда се радујемо поклонима које нам живот даје и халапљиво их једемо као дете бомбоне, а када нам задаје ударце, тада плачемо. Међутим, сами не чинимо ништа како би удараца било мање, а поклона више.

Када му приступамо као одрасла особа, тада преузимамо одговорност за свој живот. Свесни смо тога да су и ударци и поклони последице наших сопствених поступака: узимамо кормило живота у своје руке и усмеравамо свој брод куда желимо.

Наравно да је ефикасније ако му приступамо као одрасла особа.

Каква год жена да вам допадне, ви једноставно будите добар муж

Да бисмо боље објаснили духовни ниво присетићемо се фундаменталних концепција „бити“ и „имати“, који одређују дубину односа човека према животу и према другим људима. Једна православна жена-психолог на предавањима о браку задала је на крају разговора једно питање: „Када сте ступили у брак да ли сте желели да имате жену, да имате децу, да имате топао дом или сте желели да будете муж, да будете отац, да будете домаћин куће?“ У првом случају ради се о егоистичкој жељи да се нешто поседује, а у другом је жеља да променимо себе због других.

Сазависници имају своје „кризе“

Како делују православне групе подршке сродницима наркозависника (зависника од ПАС)? Зашто су „спасиоци“ и „саучесници“ једно те исто?

Четрнаест жена различитих година старости седи за столом. Испред њих су чај, мармелада, колачи. Једна другој пажљиво пуне пластичне чаше врелом водом за чај, служе се. Неке од њих се међусобно добро познају, друге су дошле први пут и посматрају из прикрајка, покушавају да схвате.

Ове жене уједињује заједничка мука – свака од њих имa сина, ћерку или мужа, зависника од наркотика. То је група подршке сродницима наркозависника која је активна при московском храму прп. Марона Пустињака.

У Русији постоји на десетине таквиг група, а у Москви их је 13. Неке од њих су веома мале, од по 3–4 члана, а постоје и велике које броје до 25 чланова. О њиховом деловању људи обично сазнају са обавештења истакнутих у храмовима, или телефонским путем, контактирајући црквени Координациони центар за борбу против наркоманије на бројеве 8–499–704–61–69 или 8–968–712–30–30. Програм обично спроводе психолог или консултант стручњак за хемијске зависности.

Како преживети растанак са вољенoм особом – други део

Из књиге „Испуни живот љубављу“ Дмитрија Семеника.

Како преживети растанак са вољенoм особом – први део

1. Ставитe тачку

Ако је до растанка дошло, пре свега је потребно прихватити ту чињеницу као реалност. Ако је особа отишла – пустите је. Неопходно је ставити тачку на те односе који су прошли.

Приче могу бити разне. Дешавају се, нажалост, и растанци у супружничким односима. Зато, када кажем да је неопходно ставити тачку, не мислим: чврсто закључати врата, сахранити човека и избрисати га из свог сећања. Не! Често се мужеви и жене враћају с покајањем и онда их можете прихватити. Али, овде се ради о нечему другом. Помирити се с растанком – значи пустити човека: признати његово право на такву одлуку, чак иако сматрате да  је она погрешна. Престати задржавати га.

Теоретски је могуће да се кроз неко време ви обоје промените, затим поново упознате и као нове особе формирате хармоничније односе.

Али ти људи, какви сте ви сада, не могу бити заједно. Пут којим сте ишли дошао је до ове тачке. И с том тачком се завршава. Ви, као особа каква сте сада, то морате да разумете и прихватите.

Ако у себи имате бар мало љубави према том човеку, разумите његово право да буде слободан. Пустите га и благословите га.

Реците за себе, обраћајући се тој особи: „Пуштам те! Иди с Богом!“