Дневник нерођеног детета (краткометражни филм)

  1. октобар: Данас је почео мој живот. Mоји родитељи то још не знају, али ја већ постојим и бићу дечак.
  2. октобар: Неки кажу да ја нисам прави човек, да само моја мама постоји. Али ја сам прави човек. Ја имам тату и маму и ја заиста постојим.
  3. октобар: Моја уста се већ отварају. Замислите само! За годину дана ћу да говорим. Знам да ће моја прва реч бити – Мама.
  4. октобар: Данас је моје срце почело да куца. Оно ће од данас куцати све до смрти.
  5. новембар: Сваки дан помало растем. Моје руке и ноге почињу да се обликују. Али, мораћу још дуго да чекам пре него ме подигну те мале ножице, а мале ручице буду брале цвеће и грлиле маму и тату.
  6. новембар: Данас је доктор рекао мами да ту, под њеним срдашцем, ја живим. Она је сигурно много срећна.
  7. новембар: На мојим рукама почињу да се формирају сићушни прстићи. Тако су мали.
  8. новембар: Моји тата и мама сигурно размишљају које ће ми име дати. Они чак и не знају да сам ја мали дечак.
  9. децембар: Баш ме занима чује ли моја мама лупање мог срца? Моје срце је јако и здраво. Куца уједначено, тук-тук, тук-тук… Мама, имаћеш здравог дечака.
  10. децембар: Расте ми коса. Глатка је, светла и предивна.
  11. децембар: Данас су ме моји родитељи убили.

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.