Ја не волим своје дете

Лако ли је бити мама?!

Максинјамсик 19 јануар 2011, 19:10 , Мурманск

Често наилазим на такве текстове. Од трудних жена па до већ родивших мама, са детеетом од годину дана или са већ одраслим. И… осећам према њима искрено поштовање. Ретко која мајка скупи снаге да каже, да она „не воли…“. Ретко која жена ће се на то осмелити, између осталог да призна самој себи… Сећам се да је сличних текстова било јако много, али и ја желим да кажем, можда ће неком бити корисно. Код нас се из неког разлога сматра да је мајка ОБАВЕЗНА да воли. Инстинкти и остало. И затрудневши, а често и родивши, не осећајући те емоције, жена се погружава главом у такво самоједство да је то страшно. Управо у то време почињу да се појављују комплекси, пада осећање личне вредности, руше се породице, и да не паметујем, рећи ћу о себи…
Негде пре пола године, нашла сам у себи снаге да признам да, вероватно, ја њу и не волим много. Веома смо желели дете. Током четири године смо испробали све начине, молили се светима, посетили све врачаре и гатаре… без детета смо себи изгледали као нека крња породица. Али једном тест и //… И … Невероватна паника „шта смо то урадили“ и „како то и због чега“… „јој, па још је рано“… завршено је са животом, свет ће се окренити наопачке и воде ће се излити… Ходала сам и знала сам да сам трудна, али ништа нисам осећала, осим страха, и сви су говорили, сачекај – када почне да се мрда у стомаку… Замрдао… Забавно… у мом стомаку живи оправдање тога што, ако ми се у 2 сата ноћи једу мандарине, значи да треба хитно ићи купити црног хлеба са сланим харингама, зато што ћу управо њих желети следеће минуте…

„ПУСТИТИ“ (други део) – из књиге „Ја га волим…“

Постоји још једна метафора о помагању зависницима. Можда сте имали прилике да видите инструкцију за спасавање дављеника. Тамо стоји кључна фраза: када допливате до њега, ухватите га „с леђа“ и обавезно се пазите „њиховог захвата“, да вас он не би повукао са собом. Дављеник ће се у паници ухватати за вас, тако да нећете моћи да пливате и обоје ћете потонути. Понекад да бисте се ослободили захвата и да вас дављеник не би повукао са собом, морате да прибегнете ударцу, али то је једини начин да му се помогне. Спасиоци то уче на обали, а ми морамо да учимо на „бојном пољу“. Од нашег умећа да се „ослободимо захвата“ наркомана или алкохоличара, да нас не „повуче за собом“ и не увуче у своју болест, зависи заједничко оздрављење.

„ПУСТИТИ“ (први део) – из књиге „Ја га волим“

Или o невероватном рађању људске личности, а такође и о мучном одустајању од улоге Бога у животу наркомана и алкохоличара

Почећемо од једне приче. Син Валентине Ивановне је алкохоличар. Валентинаима још деце, али они су пронашли свој пут, осамосталили се, а Валентина Ивановнаи дотични син су остали сами. Муж јој је умро. Она ради као педијатар, одавно јеу пензији, али не може ни да замисли да оде из поликлинике – тамо је воле и цене. Валентина има око шездесет година, а син око тридесет пет, од којих скоро већ двадесет година пије. Опијање га доводи до таквог стања да се дешава да, рецимо, потпун омодар лежи кући на троседу, молећи од мајке новац за пиво. Због свега тога живот постаје мучење за обоје. Кад је син по ко зна који пут довео друштво бескућника и пио са њима целу ноћ, Валентина Ивановна је ујутру, спремајући се за посао након непроспаване ноћи, схватила шта јој је чинити – или да напусти посао и настави да живи као те ноћи или да се разиђе са сином.

„Желим и бићу“, или „Ја мрзим Лабковског!“

Недавно је по интернтету кружила лоша вест – ученик старијих разреда након што је прочитао књигу Патрика Зјускинда „Продавац парфема“ извршио је низ убистава с предумишљајем. Управо због тога су ту књигу забранили да се чита у школи. Да књига говори о љубавној зависности, удесеторострученој, о шизоидности, пограничном растројству и осталим занимљивим стварима – то ви и ја разумемо. Али то могу разумети само зрели мозгови, довољно развијени за критичко и аналитичко мишљење. Зоскиндова књига је прелепа. Али зар се може правилно оценити њена лепота, буквално схватајући написано у њој?

6 правила за срећу психолога Михаила Лабковског

Михаил Лабковски је један од популарнијих психолога у Русији, са 35 година стажа. Пре неког времена променио је класични психоанализ на сопствену методику. Аутор књиге „Хоћу и бићи“.

Лабковски наспризива да волимо себе таквима какви смо, чак и када ништа не предузимамо и када нам ништа не иде од руке.

ПРИХВАТАЊЕ ЗАВИСНОСТИ БЛИЖЊЕГ – из књиге „Ја га волим“

Ми смо одбијали да поверујемо у своје слутње, али једног дана је постало очигледно: наш ближњи, син или муж, је болестан. Његова болест има чудан назив: зависност од психоактивних супстанци, простије речено – наркоманија или алкохолизам, тј. он је наркоман или алкохоличар. Ми смо га плашили том речју током „свођења рачуна“ овим или оним поводом, чак смо били спремни да чујемо те речи од лекара, психолога, консултанта, да продискутујемо о томе са њима… чак и са сином… Али да останемо насамо са том чињеницом… да кажемо то наглас пред пријатељима, да поделимо то са осталим рођацима… за такво нешто немамо снаге. Како да прихватимо болест ближњег?

Управљање негативним емоцијама – Предговор

Нова књига Дмитрија Семеника

Неко је једном рекао да сви људи стално осећају нешто и понекад размишљају. Другим речима, наш унутрашњи живот се састоји углавном од емоција. И што је више оних негативних, то смо мање срећни.

Веома је распрострањена заблуда да су све емоције природне и да с њима ништа не може учинити. У овој заблуди се крије тајна несреће многих људи.

Срећни људи су управо они људи који су научили да управљају својим емоцијама, а пре свега да превазилазе негативне.

Интроверт

Ако се у вашем ближем окружењу појавио интроверт – узимајте ваздуха, требаће вам, ићи ће се у дубину. Зато штоинтроверти не знају да „поједноставе ствари“ и да се „не брину без потребе“, „неузмемиравају“. И да. Компликовани су.

Интроверти живе у свом свету који се може мењати у нијансама од светло розих до црно-белих. Он је привлачан и увек постоји ризик да вас повуче тамо. Не значи наравно да ће Вас интроверт пустити тамо – ти људи су веома избирљиви у дружењу, али ако се то већ деси…

Рехабилитациони центри у Србији

Београд 11000: Социотерапијски клуб лечених алкохоличара “Горњачка”, Завод за болести зависности, Горњачка 34.
Београд 11000: Социотерапијски клуб лечених алкохоличара “Палмотићева”, Институт за ментално здравље- блок за алкохолизам, Палмотићева 37.

Београд 11000: Kлуб лечених алкохоличара “Паунов врт”, Центар за породичну терапију алкохолизма Института за ментално здравље, Паунова 2.
Београд 11000: Kлуб апстинената и антиалкохоличара “Скела”, Неуропсихијатријска болница “Др. Лаза Лазаревић“, Вишеградска 26.
Београд 11000: Kлуб лечених алкохоличара “ВМА”, Црнотравска 17
Београд 11000: Kлуб успешно лечених алкохоличара “Здрав живот”, Спортски центар “Шумице”, Устаничка 125.
Београд 11000: Социотерапијски клуб лечених алкохоличара “Железничар”, Слободана Пенезића- Kрцуна 21.

Како изгледа човек који вас не воли

Шта је то „нељубав“.

Нељубав – то је када се не смемо да сметамо другом. Не смемо причати, смејати се или грлити. Не сме се причати о својим осећањима – то су глупости, а не осећања. Не сме се нешто тражити – треба разумети да је сада тешка ситуација. И уопште, шта ће ти то? Не сме се рачунати на помоћ, одрасли људи се сами морају снаћи. Чак и да им је пет година, то је већ солидна доб – а камоли тридесет пет, што је већ старост. И какво украшавање у тим поодмаклим годинама.