Одговорност и прихватање – улоге мушкарца и жене у породици – Први део

Разговор са психологом Александром Колмановским

zhenshchiny_na_peredovuyu_muzhchiny_prikryvaem_tyly_– Неки људи сматрају да могу по сопственој замисли да поделе улоге у својој породици. Реците нам, може ли се уопште говорити о некој идеалној подели улога или је, пак, онако како се договоре стварно  и најбоље?

– Не говори се о идеалу већ о природној шеми која је уткана у основу људских односа. По тој природној шеми породичне улоге, наравно, нису ствар договора. Оне суштински, по својој природи, нису једнаке код мушкараца и жена. То проистиче из различите физиолошке грађе,  социјалне димензије психе човека и његовог постојања. На пример, мушкарцима више леже оперативне активности.

– Шта то значи?

– Оперативна активност? Боље оперише, тј. мушкарци раде боље све што се ради рукама…

– Једноставније речено, пошто су жене и мушкарци различити, у складу с тим су и улоге код њих различите.

– Да.

Између мушкараца и жена присутна је одређена разлика у менталитету. Та разлика се формирала током хиљада година еволуције. Мушкарцу је због те исте активности – у животу, у природи, у шуми – неопходан аналитички менталитет. Скупљајући дрва за ложење ватре он мора добро да разликује суве гране од влажних (или гњилих). Припремајући стрелу или копље за лов, он мора да уочи јасну разлику између тежине врха копља и дрвених држаља. Зато је код мушкарца далеко развијеније логичко, аналитичко мишљење – сједињавање сличног са сличним, упоређивање разних својстава предмета.

Мушкарац је заштитник породице и онај ко зарађује. То је његова природна функција, а не добровољно прихваћена  условна улога. Ово звучи банално, али само зато што су те речи постале некако дискредитоване, али не зато што су  нетачне. То је стварно тако – мушкарац је заштитник и онај ко зарађује за породицу.

У савременом животу та мушка функција као да је постала некако нејасна, разводњена и необавезујућа, као да се не подразумева. Савремени живот у цивилизованим земљама организован је тако да се људи осећају много сигурније него у стара времена, људи су далеко више заштићени, постоје јаке социјалне институције. Жена може и сама да зарађује и да се разрачунава са главним непријатељима човечанства данашњице – радницима комуналне управе. Може и дете да одгаја сама. Због тога нам се чини да је могуће мењати улоге по сопственом нахођењу. Али, то је илузија. Природно устројство менталитета наше психе је нешто веома чврсто. Покушаји игнорисања тог устројства не могу проћи некажњено. Да, мушкарац данас не мора буквално да лови животиње у шуми или да брани породицу од спољашњих опасности, али основа свих тих мушких функција – је одговорност и та основа нигде није нестала. Она је актуелна и данас, и биће актуелна увек.

Мушкост[1] – то је одговорност. Мушкарац одговара за крајњи резултат. Не за то да објасни зашто нешто није успело, упркос томе што је све исправно радио. Не, мушкарац одговара за то да на крају крајева све успе, а ако није успело, значи да он нешто није урадио како треба. Одговоран мушкарац неће речи : „Ти си погрешно васпитала дете“. А где си ти био? Радио? Значи, свесно си ишао на то да дете одгаја твоја жена, онако како је знала, како је она сматрала потребним. Сада сам за то одговарај и немој жени да приговараш.

Сећам се лекције одговорности коју ми је дао један предиван директор школе у којој сам радио. Замолио сам га да прими у први разред сина једног мог познаника, а познаник, професионалац, као шеф своје фирме, обећао је да ће сам, личним средствима, реновирати просторије нижих разреда. Тражио је само да се плати грађевински материјал. Родитељи су дали свој последњи новац који је познанику био предат и са којим је он нестао заувек. Када се видело у чему је ствар, рекао сам, пошто сам ја крив, ја ћу и вратити родитељима новац. Директор је рекао – вратићемо по пола, ти део и ја део. „Зашто?“ – рекао сам ја, – Па ти га ниси ни видео, твоје одговорности ту нема.“ На што је директор одговорио: „То и јесте одговорност: одговарати за то што сам поверио човеку којег нисам ни видео.“ Ето, то је било мушки.

– А жена? Које су карактеристике женске улоге?

Женска улога, женски менталитет – то опет није неки договор, већ биолошки и психички условљена појава.

У нашој психи постоје два „нивоа“ која су различита. Први (базични) ниво је природна психа. Она се код нас не разликује од животињске, развија се прва још у нашем детињству и доживотно представља основу нашег бића и одговорна је за огромну количину наших поступака и испољавања себе. Други ниво је, да тако кажемо, виша психа, нешто само и потпуно људско – оно што немају животиње. Ти нивои се разликују један од другог мноштвом разних ствари, али постоји и главна, фундаментална разлика .

Она се састоји у томе да је човек свестан чињенице сопственог постојања, а животиња није. Кокошка не схвата да је она једна од кокошака, и мајмун не схвата да је он један од мајмуна, док сваки од нас схвата да је он исти такав, као остали људи. Друга страна исте те људске способности је да може представти себи како се осећају други људи. „Ако ја могу бити сит или гладан, значи да неко други исто може бити гладан“, „Ако је мени некад топло, некад хладно, значи да се сада неко можда смрзава.“ Способност да можемо представити себи како се други осећа, зове се емпатија (код животиња те способности нема, оне не могу замислити осећања других). И из те основне разлике, људске психе од животињске, – жена је у већој мери човек, него мушкарац. Код ње је та иста емпатија принципијално боље развијена.

– Зашто?

Психолог Александр Колмановский

психолог Александар Колмановски

Због истих тих потпуно биолошких разлога. За разлику од жене, мушкарци могу да силом решавају проблеме у односима. Одузети, ударити, убити, побећи. Жена нема развијене такве способности. Због тога мушкарцу није много важно да проникне  у то како се осећа партнер, а жени је то од животне важности. Она је далеко више усмерена на хватање нијанси у мимици, интонацији, ритму дисања – у свему што одаје то како се човек осећа. Због тога су жене далеко емпатичније и лакше им је да разумеју партнера.

[1] Руска реч мужественность значи храброст и има у корену „муж“, тј. мушкарац.

Наставак Улоге мушкарца и жене у породици – 2 део

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.