Наши општи страхови – „мотор“ сазависности / из књиге „Ја га волим“

Ja_ga_volim_korica (mil4) за ПСЈелена Ивановна има сина наркомана. Цео живот живе заједно и воле се. Они су веома добри људи, познајем их много година. Јелена Ивановна је учитељица и стотине већ одраслих људи јој je дубоко захвалнo. Она им је посветила цео свој живот, као, уосталом, и свом сину. Ишла је на састанке групе Нар-Анон, радила по програму „12 корака“, радила домаће задатке и заиста је прешла један велики пут. Резултати су огромни и она сада већ може да живи захваљујући спољној подршци… Aли син наставља да конзумира дрогу и алкохол. Саша jе покушавао да оздрави много пута и сваки пут се то дешавало након неких стра-шних догађаја у његовом животу: озбиљне саобраћа-јне несреће кад је једва остао жив, предозирања, после којег су дуго остале последице, несрећног случаја са његовим другом, такође наркоманом, који је остао тежак инвалид; најзад је почео да оздравља након једне њене интервенције… И опет рецидив и опет употреба психоактивних супстанци. Сада се дрогира помало, тихо седи у својој соби и скоро ни са ким не комуницира. Одрастао је човек, његови вршњаци су одавно завршили факултете, раде, имају децу, а он тако живи сам и тавори. Јелени Ивановној је јасно да је сада „потез на њој“ и одлично зна шта јој је чинити: потребна је нова интервенција, треба га упутити у рехабилитациони центар и поставити строге грани-це, не би ли Саша променио начин живота. Међутим, интервенција подразумева жестоку алтернативу у случају да син одбије да иде на рехабилитацију, а она се плаши његове реакције. Њој су стално три узнемирујуће мисли на памети, њена три страха и то је паралише. Размишља: „Боље да сачекам, нисам још спремна, можда ће се некако нешто променити…“.

Први страх је, наравно, страх од Сашине смрти. Она га је осетила приликом оне саобраћајне несреће и још једном касније, након четири године, када су приликом Сашиног предозирања лекари „хитне“ ре-кли да не могу да га спасу, а он је изненада дошао себи. Она разуме да ако га не пусти у кућу када буде поново дошао пијан, он ће отићи код старих другара и са њима ће се дрогирати, а сада узима малу дозу. Шта ако до предозирања дође док је тамо? Тамо га нико неће спасити. Та слика јој стоји пред очима и зато га она, упркос љутњи и силним грдњама, ипак пушта у кућу, а када се он дрогира код куће, прави се да не примећује. Отићи ће од ње и можда јој се више неће вратити – ето чега се она боји и шта не би била у стању да поднесе. И зато она ћути и трпи код куће његов лагани пут ка смрти, плашећи се тог истог предозирања. А можда се то неће ни десити и она неће бити крива ни за шта, поготово не сада!

Други њен страх је страх од насиља. Када Саша виче на њу или просто риче као дивља рањена звер, када он рида у својој соби и урличе страшно „а-а-а“, не пуштајући је у своју собу, она зна да је спреман на све. Затим он долази у кухињу и почиње да је провоцира, само да би изазвао скандал, потом потеже ножеве, удара песницама по зидовима и иде за њом по стану, док се она труди да се негде склони. Хвала Богу, Јелена Ивановна је научила да позове некога у помоћ или да некако побегне из куће када је он у таквом стању. Изгледа да му је потребно да се испразни с времена на време, док Јелена Ивановна трпи, јер не види излаз, а како је Саши, само он сам зна.

Трећи њен страх је страх од старости. Јелена Ивановна одлично изгледа, напорно ради, али је ра-зумљиво да ће жену њених година ускоро „стићи“ мла-ђи нараштаји и мораће да оде у пензију. Па и здравље је не слуша као раније и Јелена Ивановна често себе приморава на рад. Мислим да је сувишно и помињати да Саша не ради и да је плата Јелене Ивановне једи-ни извор прихода у њиховој породици. Јасно је да је од уштеђевине тешко живети. Саша није у стању да се одговорно односи према раду, не задржава се дуго на једном послу, а нема ни факултет. Из тог разлога га је Јелена Ивановна уписала на приватни факултет и плаћа његово школовање већ много година. Саша фактички ни не иде на предавања, о правом, добром образовању нема ни говора, него је једини циљ да добије диплому. Као и сваки типични наркоман, Саша у најодлучнијем тренутку одустаје од одласка на факултет. У последње време се скоро ни не појављује тамо. Много пута је Јелена Ивановна ишла сама, договарала се са профе-сорима, деканат јој је као друга кућа. Обратите пажњу да она још и ради скоро сваког дана, једва се довлачи кући. Жао јој је да Саша напусти тај факултет, толико је новца потрошила, зар је све било узалуд? А како ће Саша после да живи без дипломе? Нада се да ће она ипак некако завршити тај факултет уместо Саше, а њега ће негде примити да ради са том дипломом за мање или више пристојну плату. Јелена Ивановна је невероватно вредна, теши себе тиме што Саша ипак неће радити као педагог или доктор. Са том његовом нејасном професијом „тамо неког менаџера“ вероватно неће направити неку нарочиту штету. Иначе је бистар момак, снаћи ће се већ некако…

Ова три страха везују Јелену Ивановну јаче од било ког ланца за ту ситуацију која мучи њену породицу. Та непрестана брига, мисли усмерене само на оно чега се боји скоро читавог свог живота не дозвољавају јој да предузме одлучније кораке: „Не, нисам спремна“. Уместо тога ублажава ситуацију, трпи, плаћа за факултет и наставља да живи веома лоше. Надам се да ће се Саша наћи неки посао када Јелена Ивановна једног дана ипак оде у пензију. Међутим, нико не зна како се све то може завршити, без његовог оздрављења, са годинама проживљеним у таквом стра-ху. Повремено у њиховим животима настају кризе. Јелена Ивановна се труди да их преживи, добија по-моћ и све се враћа на старо.

Ј.Савина

Јекатерина Савина

Не знам шта да је посаветујем. Многе уобичајене препоруке од постављања граница до интервенције она одлично зна, чак је и сама покушала с тим… али не може да их доведе до краја. „Нисам спремна…“ уствари значи „бојим се“, што и она сама зна. Искрено речено, она је урадила све што је могла. Можда је дошло време да Саша нешто предузме, јер он би заиста могао све да промени. Можда Јелена Ивановна више нема снаге да чврсто стоји иза својих ставова. Саша и даље пије, дрогира се и урличе у својој соби.

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.