Месечне архиве: октобар 2018

Духовни дневник – Сергеј Булгаков

9/22.III.1924

Цео дан ме опседала тама и узалуд сам из дубине душе призивао Господа. А вече ми је донелo пун сноп светлости. Упокојила се жена свештеника К. Она је била, тачније мислила је да је неверујућа. Господ ју је удостојио, из руку мене грешног, да се причести светим тајнама. Још је на исповеди блебетала о свом неверовању, а њено предивно, чисто, верно срце је већ волело и познавало Господа. А пред смрт молила је да се стави са њом у сандук та марамица (убрус) са којом је она брисала усне после причешћивања. Радости моја, рођена моја, то је Господ сам дошао да вечера са тобом. И ставићу са тобом у сандук не само марамицу него и стаклени сасуд и кашичицу којом сам те причешћивао. Огради се њима , да те се не дотакну демони и иди блистава на последњи суд. И лежи она, рођена – светла, спокојна, као да спава, одлепршала је њена душа као птица и ту је негде, овде међу нама. Осетио сам да се и мог грешног срца дотиче Господ рукама и молитвама новопредстављене Јекатерине и задрхтало је срце моје због радосног зова. Праведан си Ти Господе и праведни су путеви Твоји.

220px-Sbulgakov

отац Сергеј Булгаков

Духовни дневник Сергеја Булгакова

Превела Светлана Веселиновић

Вођење дневника као начин самопознања и структурисања свести о себи

journaling_00Приликом индивидуалне и групне психотерапије често говоримо о томе да је корисно водити дневник, због чега се често поставља и питање: а у чему се конкретно састоји та корист? Како се то ради? Одакле треба почети?

Најпре треба да одредим за себе, какав је мој циљ? Зашто желим да почнем водити дневник?

Од тога ће зависити и форма вођења дневника. Намера да се прихватимо неког посла зависи од тога какве очекујемо резултате. Често особа почиње да прави белешке интуитивно, схватајући чињеницу да, ако своје мисли и осећања уобличимо у речи, боље ћемо их схватити. Наш унутрашњи живот на тај начин се структурише, добија јасније обрисе. Наставите са читањем

Духовни дневник – Сергеј Булгаков

Прага 8/21. III.1924

Синоћ, после многих и тешких утисака од сујете овог века, неуспеха и личне муке, вратио сам се потпуно отрован и сву ноћ – у сну и без сна – туговао сам и мучио се. Осећао сам се као да сам погружен у неку дубоку таму, и, како то често бива, сав живот ми је изгледао као једна велика грешка и неуспех. Осећао сам у себи и на себи дах смрти: излазила је и улазила и овладавала је мноме. Молио сам се, звао Бога, али нисам имао снаге да се пробијем из дубине. Сањао сам: идемо некуда, протерују нас, и са нама је новорођенче, слабуњаво, несрећно дете, и срце ми изнемогава од бола и жалости због тог детета. Такав сам се и пробудио, мртав, жалостан, почео сам да се молим. На почетку је молитва тешко ишла, али после се срце разгорело. Господ се смиловао на мене. Срце се смекшало, сузе радосне љубави према Господу су ме оросиле и у срцу сам осетио велику радост, велику љубав и велику муку: све, све препустити Господу, прихватити од Господа, носити све што Господ пошаље. Христе мој, дај ми само једно: да Те волим, да се растопим у тој љубави. Светлости моја, Најслађи Исусе! Радости моја, Сладости моја! Не остављај ово хладно, мртво срце Ти који мртве васкрсаваш!

Сергеј Булгаков

Одговорност и прихватање – улоге мушкарца и жене у породици – Први део

Разговор са психологом Александром Колмановским

zhenshchiny_na_peredovuyu_muzhchiny_prikryvaem_tyly_

– Неки људи сматрају да могу по сопственој замисли да поделе улоге у својој породици. Реците нам, може ли се уопште говорити о некој идеалној подели улога или је, пак, онако како се договоре стварно  и најбоље?

– Не говори се о идеалу већ о природној шеми која је уткана у основу људских односа. По тој природној шеми породичне улоге, наравно, нису ствар договора. Оне суштински, по својој природи, нису једнаке код мушкараца и жена. То проистиче из различите физиолошке грађе, различитих социјалних утицаја на психу човека. На пример, мушкарцима више леже оперативне активности.

Шта то значи?

– Оперативна активност? Боље оперира, тј. мушкарци раде боље све што се ради рукама…

– Једноставније речено, пошто су жене и мушкарци различити, у складу с тим су и улоге код њих различите. Наставите са читањем

Бити или не бити; Да ли су детету потребне казне

Untitled-15-3

Психолог Александар Колмановски – о штетности физичког кажњавања и осталих врста кажњавања у васпитању детета

Научници-психолози већ скоро 70 година истражују утицај кажњавања на људску психу. Резултати тих истраживања и закључци који су из њих изведени нису баш утешни: физичко кажњавање као и било који други вид кажњавања не само да нису ефикасни у поправљању дететовог понашања него су чак контрапродуктивни. Упркос томе, многи родитељи настављају да их примењују.

Шта све спада у физичко кажњавање

– Говорећи о физичком кажњавању морамо признати сами себи да су речју „бити (тући)“ обухваћени не само стварно тешки ударци, него и шамари, заушке и сличне „лаке“ мере вршења родитељског притиска. Стручњаци из области васпитања издвајају непосредно физичко кажњавање и такозвано педагошко насиље. Физичко кажњавање је када родитељ, нпр. на силу затвара у купатило разиграно трогодишње дете коме је време за спавање, притом га грди и галами на њега зато што не слуша. У ситуацији педагошког насиља, уопште, дешава се потпуно то исто, само што родитељ притом саосећа са дететом и покушава да га утеши. Наставите са читањем

Не бојте се да раните унутрашње дете. Парадоксално зао чланак доброг психолога.

upl_1484230050_52682Овај чланак ће се многима учинити чудан, зато што га је написао психолог.

Као што је познато, психолози нас асоцирају на разговоре о истраумираном унутарашњем детету које живи унутар сваког одраслог човека. Психолози су познати и по томе што помажу клијенту да излечи то дете у себи, да би човек почео да живи нормаланим животом, с радошћу.
Примећујем да је наше време епоха детоцентризма. Измучена, недовољно вољена и неправилно одгајана одрасла деца желе другачије детињство за соспствену децу. Популарни су разговори о „свесном мајчинству“, дојењу скоро до треће године, „јапански систем васпитања“, васпитање без забрана, уместо чега се саветује одвлачење пажње код детета на нешто друго и много других чудних ствари које код мене лично изазивају тужан осмех. Наставите са читањем

Два разлога због којих не волимо себе и начини превазилажења / 2

1a2c81c1-850a-4bdb-9948-795e376cdce6

Два разлога због којих не волимо себе и начини превазилажења

Наставак разговора са психологом Александром Колмановским

А сада да пређемо на то како се у ствари може решити проблем самоприхватања и вољења себе. Причали смо на ту тему са различитим особама и постоје две концепције, два различита приступа. Један приступ је да треба прихватити себе без обзира на све, а други да треба схватити: зашто ми себе не прихватамо и да то у себи изменимо.

– Одговор проистиче из горе реченог. Позитивно самоприхватање јесте принципијелан однос према својим манама као према нечему што ја сам нисам бирао и за шта нисам крив. То је моја несрећа, мој проблем, али не кривица.

Постоје ли такве особине због којих човек себе никада не може да прихвати у потпуности?

– Не.

А сада најважније питање: шта је неопходно да човек уради како би прихватио себе? Шта може да уради сама особа? Наставите са читањем

Два разлога због којих не волимо себе и начини превазилажења

1a2c81c1-850a-4bdb-9948-795e376cdce6

Разлози због којих не волимо себе, комплекси

Како заволети себе

– Покушавајући да решимо своје проблеме или проблеме друге особе, веома често се срећемо са чињеницом да особи недостаје оно што се обично назива „љубав према себи“. Тј. постоји неки унутарњи конфликт. Ту појаву, такође, зову недостатком самоприхватања. Можете ли нам појаснити како се то тачно зове или, ако су у питању различити појмови, у чему је разлика? Постоје моралисти којима ова тема и није нарочито блиска, који кажу: зашто волети себе – то је егоизам. Али, ево, разматрајући проблем, ипак схватамо да су егоизам и љубав према себи различите ствари. У чему се, по вама, љубав према себи разликује од егоизма?

– Љубав према себи се још назива самоприхватање (прихватање себе). Што се боље човек односи према себи, то се боље односи према окружењу. Што више човек прихвата самог себе, то лакше прихвата друге људе и лакше му је да се концентрише на њих.

Егоизам и јесте управо то, када је човеку тешко да се концентрише на друге људе. Наставите са читањем

Наши општи страхови – „мотор“ сазависности / из књиге „Ја га волим“

Ja_ga_volim_korica (mil4) за ПСЈелена Ивановна има сина наркомана. Цео живот живе заједно и воле се. Они су веома добри људи, познајем их много година. Јелена Ивановна је учитељица и стотине већ одраслих људи јој je дубоко захвалнo. Она им је посветила цео свој живот, као, уосталом, и свом сину. Ишла је на састанке групе Нар-Анон, радила по програму „12 корака“, радила домаће задатке и заиста је прешла један велики пут. Резултати су огромни и она сада већ може да живи захваљујући спољној подршци… Aли син наставља да конзумира дрогу и алкохол. Саша jе покушавао да оздрави много пута и сваки пут се то дешавало након неких стра-шних догађаја у његовом животу: озбиљне саобраћа-јне несреће кад је једва остао жив, предозирања, после којег су дуго остале последице, несрећног случаја са његовим другом, такође наркоманом, који је остао тежак инвалид; најзад је почео да оздравља након једне њене интервенције… И опет рецидив и опет употреба психоактивних супстанци. Сада се дрогира помало, тихо седи у својој соби и скоро ни са ким не комуницира. Одрастао је човек, његови вршњаци су одавно завршили факултете, раде, имају децу, а он тако живи сам и тавори. Јелени Ивановној је јасно да је сада „потез на њој“ и одлично зна шта јој је чинити: потребна је нова интервенција, треба га упутити у рехабилитациони центар и поставити строге грани-це, не би ли Саша променио начин живота. Међутим, интервенција подразумева жестоку алтернативу у случају да син одбије да иде на рехабилитацију, а она се плаши његове реакције. Њој су стално три узнемирујуће мисли на памети, њена три страха и то је паралише. Размишља: „Боље да сачекам, нисам још спремна, можда ће се некако нешто променити…“. Наставите са читањем