Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 2. део

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 1. део

originalОтићи да би се вратили

— Недавно нам је стигло писмо од жене. Муж је упорно вређа и то пред дететом, свако мало па говори — губи се из моје куће, али она све трпи: „Трудим се да према њему будем што је могуће боља, а он о мене брише ноге!“, мислећи да тако спашава породицу.

— Постоји један веома важан моменат – проблематичног човека не можеш поправити ако си од њега емоционално, материјално или организационо зависан. Не можеш лечити човека који те бије или понижава.

Када муж говори: одлази из моје куће — жена би требало ћутке, исто то вече, да скупи своје ствари и оде, тј. треба изаћи из те ситуације. Али изаћи, не зато да би избацила мужа из свог живота и почела да живи с олакшањем. Њен муж, па чак и бивши, заувек остаје њен род, хтела она то или не, и он је у невољи, а у невољи се своји не остављају. Може се растати с њим као с мужем, прекинути супружничке односе, али не могу се прекинути људски, сроднички односи. Зато она мора да изађе из те ситуације, да би без осећања те оптерећујуће зависности успоставила с њим нормални људски односи. Покушавати исто то урадити код њега у кући, слушајући увреде, значи давати му лажну животну лекцију, која подржава мисао: могу да се понашам како се понашам, ништа страшно, сви ме трпе — то је основна лекција коју он у таквој ситуацији усваја. Први неопходан услов да би била могућа корекција проблематичног супруга јесте одсутство било какве зависности од њега.

— Многе жене често не могу да прекину ту зависиност — пате, мрзе, али ништа не мењају.

— Зависност од другог човека настаје због сопственог незадовољства собом, кад ваш живот није испуњен, немате самоуверености. Зато треба кренути од себе. Искрен и дубок рад на себи помоћи ће жени да престане да се осећа као жртва и тек онда, поставши јача, искрено ће моћи показати свом супругу да је с њим таквим кошмарним она ипак спремна да комуницира топло и дружељубиво. Многе жене живе с „тешким“ мужевима и они не бришу ноге о њих— али то су, по правилу, жене које имају квалитетне односима са ближњима и пријатељима, које се баве послом који их испуњава.

funnyfoto0351(0)Ево приче једне моје познанице. Било јој је веома тешко да живи са својим мужем —редовно јој је приговарао због свега и свачега и таква приговарања су се обично завршавала сценама, при чему је увек била крива жена. На крају она није издржала — написала је мужу писмо, рекла је да га воли, али да не може да живи с њим, повела је дете са собом и преселила се у други град, код сродника. Нужност да зарађује себи за живот помогла јој је да нађе посао који јој се свиђа. Паралелно је ишла код психолога, у циљу сагледавања начина како да се снађе у својим односима с мужем, и он јој је помогао да схвати узроке његовог понашања: својим скандалима муж је покушавао да јој покаже да није сигуран у то да га она прихвата и да му недостаје брига о њему. Бавећи се тако за себе важним послом, та жена је осетила унутрашњу слободу, снагу – а радећи са психологом је схватила да мужевљеви испади немају везе са њом лично. Обе те чињенице су јој помогле да се врати мужу и да се сада већ понаша другачије. Она се раније осећала као жртва која је требала да „трпи психопату“ и та њена позиција је доливала уље на ватру. Чим је почела да саосећа са мужем и да не прима његове изливе агресије на свој рачун — све се изменило. Најбољи лек за проблематичног супруга је искрено саосећање. Не треба се бојати да ће се муж на то навикнути и „размазити“, ако се сво време будете тако понашали. Та бојазан се, на срећу, не потврђује кроз живот већ се такав однос показује као веома лековит.

Такође је веома важно не дозволити мужу да се понаша агресивно према другим људима, својим рођацима, потчињенима – бринући о њему. Може му се рећи: „Саша, ти се тако представљаш другима — стећи ће погрешну слику о теби, да си недобронамеран, а ти у ствари ниси такав!“

Шта се још може посаветовати женама, у ситуацијама сличним оној где је жена написала писмо? Позабавити се сопственим односима са родитељима, зато што, када се покаже да је човек несигуран у себе — иза тога скоро увек стоје лоши односи са сопственим родитељима.

— А ако се супруг труди да се бави својом тешком другом половином, а онда експлодира — пошто човек није робот! — сав труд пропада?

— Када жена (или муж) дуго трпи-трпи, а онда експлодира, то бива из два разлога: или она/он трпи на погрешан начин — не бави се ни собом ни супругом онако како би требало, онако како смо овде описали тј. просто трпи, али ништа не ради. Други разлог је када се један супруг исправно бави својом тешком половином, исправно одговара и исправно ћути, када је то потребно, али у неком моменту његова психа не може да издржи и он експлодира. Понекад то има парадоксалан ефекат — други супруг одједном све разуме, све му је јасно. Али то има ефекта ако се човек пре тога искрено и испавно трудио, а експлозија је била ненамерна. Ако је, пак, експлодирање било намерно — трпео-трпео, а онда одлучио да му „приреди што је заслужио“ — то се моментално осети и изазива само једну реакцију — протест.

P1010245Зато, ако човек експлодира — то није страшно, међу живим људима нема ни анђела, ни робота. Успешност односа је повезана не с неком тоталном доследношћу, неизмењивошћу већ је повезана само са унутрашњим вектором, правцем у коме је усмерен напор.

То се не догађа одмах. Али ако разумемо на коју страну улажемо напоре, постепено ће ићи на боље.

 

Психолог Александр Колмановский

психолог Александар Колмановски

БЕЛЕШКА

Александар Эдуардович Колмановски се родио 1956-те године у Москви. Завршио је МГУ М. В. Ломоносова: биолошки и психолошки факултет. Специјалиста је за породичне и родитељско-дечије односе. Руководи центром за социјално-психолошку рехабилитацију „Наш живот“, где заједно са женом Наталијом помаже пострадалима у различитим жаришним подручјима. Син је познатог композитора Едуарда Колмановског.

Добронамерност је залог породичног здравља

Да би се регулисали проблематични односи и то не само породични – човек најпре треба да увиди колико је сам добронамеран? Да би се то проверило не може се ослањати на сопствена осећања који су већином субјективни. Човеку, који са стране изгледа веома жесток, његов унутарњи осећај често говори: „Ја сам добар, то су наоколо све будале“. Зато, проверавајући ниво сопствене добронамерности, потребно је покушати представити себи — како ја стварно изгледам у очима околине? Изгледам ли им добронамеран или не? И ако ја схватим да не, потребно је најозбиљније се на то усресредити. Потребно је себе поставити у положај човека коме се лако обратити са сваком молбом, чак и најнеумеснијом и трудити се постати такав човек. Без тога ћеш се засигурно осећати несигуран и у породичном животу и у свему осталом. Добронамерност је топломер, показатељ наше психолошке сачуваности. Што је човек агресивнији, то је мање психолошки сачуван. Често то није његова кривица, исто као што човек није крив кад има температуру. Али то је одступање од норми.

https://www.pravmir.ru/svoix-ne-brosayut-kak-zhit-s-trudnym-suprugom/

2 thoughts on “Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 2. део

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.