Да бисмо били срећни потребно је да будемо социјално позитивни

Како постати срећан? Шта је суштина среће?

– Многи у духу данашњег плурализма кажу да је срећа разнолика. За неког је срећа у једном, за неког у другом. На несхватљив начин долази, исто тако одлази, као време – уопште, срећа је тако нејасан појам, на неки начин је неухватљива. Да ли је по вашем мишљењу срећа индивидуална ствар, различита за сваког или за све људе срећа представља једно?

– Људи могу подразумевати под срећом два различита стања. Једно је стање наглог повећања радости, среће, у крајњем случају еуфорије. Ту није у питању чак ни интензитет већ неко временско трајање – то је као неки снажан успон кратког трајања. Друго стање је стабилније, дуже траје, као неко опште стање живота.

– Мислио сам, наравно, на то дугорочније осећање; не како достићи краткотрајну еуфорију, а онда се брже-боље вратити назад, већ на то како свој живот подићи на квалитативно другачији ниво радости.

– Слажем се са вама да је то далеко занимљивије и важније за квалитет живота, и у том смислу смо сви једнако устројени. Пут ка срећи је за све исти.

– Па шта људе чини срећним, радосним?

Побочни ефекат психотерапије

Аутор текста: Арина Воскресенскаја, новинар и уредник.

Била је главни уредник портала – “ Православље и свет“, пише у разним православним журналима. Када треба ићи са својим проблемима свештенику, а када психологу? Арина Воскресенскаја нам говори о свом личном искуству.

Осећања и живот. Увређеност. Страх. Гнев. Кривица. Усамљеност – из књиге „Ја га волим“

Знате ли како живи мајка наркомана? У страху. Страх је њен верни сапутник зато што се свега боји. Боји се да ће син умрети, да ће се предозирати или ће га неко убити, или ће извршити самоубиство. Само онај ко је кроз то прошао зна шта значи лупати на закључана врата синовљеве собе, знајући да је син унутра, а нема никаквог звука, шта значи „реанимирати“ поплавелог сина и очајнички викати да неко позове „хитну“. Само ми знамо како нам је кад зовемо службу за пријављивање несталих лица, описујемо како је био обучен и дајемо лични опис, када нам сина траже међу мртвима. Али то није све. Страшно је што је он опет узео кредит, а ја морам да га отплаћујем. Страшно је што ће опет доћи до рецидива и све ће се поновити из почетка. Страшно је чекати га целу ноћ на прозору. Страшно је кад се понаша као ђаво, страшна је његова подлост, као да је апсолутно без савести. Страшна је она неизвесност кад стојиш у лифту и размишљаш шта те чека код куће? Као да мајка живи на сувој грани дрвета, која је напукла и у једном моменту ће се сломити. Живот мајке наркомана је ужасан.

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 2. део

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 1. део

Отићи да би се вратили

— Недавно нам је стигло писмо од жене. Муж је упорно вређа и то пред дететом, свако мало па говори — губи се из моје куће, али она све трпи: „Трудим се да према њему будем што је могуће боља, а он о мене брише ноге!“, мислећи да тако спашава породицу.

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 1. део

Често је узрок развода — тежак карактер другог супружника. „Он је тиранин, неподношљив човек“ или „она је стално нешто незадовољна“ — то су уобичајене жалбе оних који пате због тешких односа у породици. Али психолог Александар Колмановски је убеђен: неподношљиво понашање супруга није повезано с тим што је он лош већ с тим што је нјему лоше. Схвативши то, и правилним понашањем друге половине, чак и муж-тиранин или џангризава жена са временом могу постати уравнотежени и доброћудни људи.

„Саслушај ме, мила моја!“

Своји се не остављају. Како живети са тешким супружником? – 2. део

Усиновити родитеље – 3. део (Упознавање са собом)

Последњи део интервјуа са психологом Александром Колмановским

Усиновити родитеље – 1. део

Усиновити родитеље – 2. део

– Ако наставимо са темом мајки, постоји један општепознати проблем – „мамин син“. То је дечак који је одрастао с мајком, мајка не жели од њега да се раздвоји, она га сматра својим мушкарцем, сама не жели неког другог мушкарца у свом животу, због чега код тог дечака, када одрасте, настају проблеми са девојкама, са женама. И ако се ожени, мама ће опет почети да смета младој породици. Постоје ли неки посебни савети том младом човеку, другачији од оног што смо говорили малопре, како би он некако постао прави мушкарац, уместо што је „мамин син“?

– Носећа греда те конструкције, да тако кажемо, није везаност мајке за сина, уопште не то, већ њена потреба да доминира. То је мајка која је цео животни пут сама доносила одлуке у вези детета и борила се, очајнички се борила за своју доминирајућу позицију.

Усиновити родитеље – 2. део (Упознавање са собом)

Наставак разговора са психологом Александром Колмановским:

Усиновити родитеље – 1. део

– А ко је измислио тај термин „усиновити родитеље“?

– Измислила га је и увела у употребу Наталија Колмановска.

Постоји таква реч „инфантилност“ – то је када одрастао човек остане не потпуно зрео, остане помало дете у негативном смислу те речи. Разлика између истинске зрелости и инфантилности се одређује пре свега у односу према родитељима. За инфантилну особу – родитељ је онај због кога и чијег понашања мени може бити добро или лоше, а за зрелу особу – родитељ је онај коме у зависности од мене и мог односа према њима може бити добро или лоше.

Усиновити родитеље – 1. део (Упознавање са собом)

Разговор са психологом Александром Колмановским

Постоје разне ситуације у односу са родитељима које, благо говорећи, изазивају дискомфор код деце. То су, на пример, покушаји да се деци нешто намеће, нешто што им се не свиђа. Бива и супротно, недостатак пажње и интересовања од стране родитеља, тако се бар деци чини. Врло често је присутно неразумевање и неусклађени интереси, тј. родитељи хоће једно, а дете сматра да му је то штетно и да му је потребно нешто сасвим друго. Шта је узрок таквог дискомфора који ми деца тако често осећамо у односу према родитељима? Постоје ли неки општи узроци такве појаве и у ком степену је узрок неразумевања у родитељима, а у ком степену – у детету?

Упознавање са собом

Ускоро у штампи наша књига „Упознавање са собом“  аутора Дмитрија Семеника

Од аутора

Да многи људи, ушавши у Цркву, због својих психолошких проблема остају далеко од душевног мира и љубави, први пут сам чуо пре седам година од једног православног психолога.

Те речи су код мене изазвале, благо речено, огромно неповерење. Будући да сам био незасити читалац и велики поборник светих отаца Православне Цркве, нисам могао да замислим, да ма какав душевни проблем не може лако да се реши снагом тог хармоничног и целовитог учења о закону живота људске душе, које је написано Светим Духом кроз оце наше Цркве.