Наркоманија је велики стрес за породицу, зато се њени чланови понашају ирационално тиме још више погоршавајући ситуацију. Они покушавају да:
Успоставе тоталну контролу
Родитељи прате сваки корак детета, труде се да га максимално изолују од друштва, траже и ако нађу бацају наркотике, одузимају новац и постављају бесконачна питања. Као резултат тинејџер постаје прекомерно подозрив и домишљат, добија нову мотивацију да набави наркотике на било који начин. А пут за поверљиву комуникацију с њим већ је пресечен.
Намећу осећај кривице
Прекори, свађе, емоционалне уцене – нпр. фразе у стилу „Ако ме волиш, оставићеш наркотике“ – намећу осећај кривице. Ипак наркозависник је сувише слаб да би се супротставио тежњи за психоактивним супстанцама. Зато сваки већи притисак на психу само га провоцира да тражи утеху у новој дози.
Скривају проблем
Породица покушава да заштити свој социјални статус и репутацију. Родитељи покривају болесника, измишљају изговоре у вези посла или школе, крију истину од околине. Тако само још више подстичу напредовање болести.
Одобравати наркомана
Тежина периода апстиненције се обрушава не само на зависника, него и на породицу. Видевши патњу наркомана спремни су да му дају средства за нову дозу и сами је налазе. Као резултат наркозависник постаје деспотичан и неодговоран, морални и материјални паразит на рачун породице.
Како се понашати са наркоманом?
Пре свега с њим се треба договорити. Изаберите моменат кад је трезан. То ћете видети по зеницама – сужаваће се на светлу и ширити у мраку. Почните миран разговор – без прекора и држања моралних придика.
Суштина разговора је оваква: чланови породице имају обавезе један према другом, наркомани пак занемарују обавезе и пребацују одговорност за своје поступке на друге људе, причињавајући им бол и одузимајући њихово време. У вашој кући тако неће моћи. Због тога, ако је човек зависник, треба се обратити доктору – и ви ћете га радо подржати у његовим напорима да се излечи.
Наркоман ће вас сигурно уверавати да је здрав. У том случају предложите Договор. Ви му верујете, али имате право у сваком моменту проверити користи ли наркотике. И ако провером буде нађено, по договору човек се мора обратити доктору – јер ће то помоћи не само њему самом већ и породици којој би у супротном могао наудити.
Осим тога у комуникацији са зависником придржавајте се ових правила:
- Мотивишите га. Не смете се односити према рехабилитацији са сумњом и у љутњи да изговарате увредљиве и деструктивне фразе као: „сигурно нећеш издржати“, „нема сврхе“. Насупрот томе, мотивишите болесника, подржавајте га својом вером и љубављу.
- Поштујте себе и свој интерес. Немојте се у потпуности предавати само бризи око наркомана, оставите времена за своје послове и одмор. Не дајте му да пребацује своје послове на вас, не журите да му испуните сваку молбу.
- Пратите своје емоције. Трудите се да комуницирате с болесником само у мирном, позитивном расположењу. Немојте да га притискате и вређате.
- Наоружајте се стрпљењем. Рехабилитација наркозависности је дуг и напоран процес, тражи потпуно психолошко подизање личности. Не очекујте брзу победу над болешћу.
Зашто се то догодило вама?
Основни узроци појаве наркозависности у породици:
- Насиље. Физичко и сексуално насиље у кући су најгоре трауме за психу. Човек користи наркотике да би заборавио душевни бол.
- Претерана брига, тиранија. Прекомерна брига или сувише строг одгој – у оба случаја дете осећа тоталну контролу и гушење властите слободе што га и гура на бунт.
- Конфликтна средина. Сталне свађе и сцене у кући изазивају жељу да се то заборави, да се оде од кућних проблема.
- Недостатак пажње. Родитељи немају времена за дете. Искупљују се поклонима и новцем, не дајући оно најважније – пажњу и љубав.
- Зависности у породици. Пушење, алкохолизам, коришћење наркотика у кући – све то снижава за тинејџера ниво „дозвољеног“ и властита зависност му се не чини више као нешто страшно.
Превела Светка Веселиновић