Организација група помоћи наркозависницима

Настављамо тему зависности и сазависности.
Недавно је у коментарима постављено питање – како изгледају групе самопомоћи.
Опит рада православних група подршке у Рибинској епархији (Руска Православна Црква).
Александр Разумов – руководитељ рехабилитационог центра при храму Иверске иконе Божије Матере, град Рибинск

Уважавани оци, драги браћо и сестре, почињемо са нашим вебинаром. Ја се зовем Разумов Александар из града Рибенск (Русија).

Формати група су се мењали. Оно најважније од чега бих желео да почнем јесте да је организација група самопомоћи наш приоритет. То јест, ако смо почели нема одустајања. Разговарајући с колегама на конференцијама дешава се да чујемо како „Ми у љетној сезони прекидамо групу због разних обавеза“. Наравно, сви имају право своје мишљење, али ми сматрамо да је то недопустиво. Без обзира, била то башта или нешто друго, зависници и њихови рођаци ипак могу да дођу, а значи да групу треба одржавати.

Отсуство ранијег искуства је довео до тога, да је формат групе био довољно хаотичан. То је био обичан разговор уз шољу чаја – „чајепитије“. У прво време смо се састјали у парохијској библиотеци, веома малом простору. Имали смо чај и понека кифлица за оне што дођу.  Започињали смо разговоре о проблему алкохолизма. Слушали историје придошлих. Уопште, у то време нисмо ишли ни на какве семинаре. Никакве књиге о зависности још нисмо читали. Уопште, код нас је била присутна само жеља. На наше дивљење, те наше групе су почеле да се попуњавају веома активно. Навече се могло сакупити и до 26 људи. Онда смо из библиотеке прешли у васкрсну школу, зато што је за библиотеку већ било превише народа.

Уопште, не знам колико је коректно назвати то тада групама самопомоћи, зато што је то пре био неки дискусиони клуб. Имали смо веома гласне и вруће дискусије на тему алкохолизма или „културног конзумирања“. Такав формат је трајао веома кратко, али и у таквом неформулисаном режиму смо функционисали једно време, Онда смо почели да посећујемо друге рехабилитационе центре. Почели смо да посећујемо друге групе. Почели смо да читамо литрературу. Уопште, почела се појављивати одређенија форма наше групе. О тим формтима група ћемо данас говорити.

Ово је већ 5 година како радимо по том формату групе, без промена. Ништа не мењамо. Зашто? Зато што се сви учесници групе осећају комфортно и нама се ти формати чине веома продуктивни. Ја и желим да вас и упознам са тим нашим опитом.

Најпре у вези литературе. Одакле смо почимали? То су биле књиге Екатарине Савине, Сергеја Заецова. Посећивали смо рехабилитационе центре. Први рехабилитациони центар који смо посетили био је – „Рехабилитациони центар Стари свет“. Поред тога смо још посећивали парохују „Георгевску“ парохију где је служио игуман Методиј Кондратев, садашњи владика. Полако смо почели примењивати то шта смо видели у рехабилитационим центрима. Jедном смо посетили и групу која ради по програму 12 Корака. Искрено говорећи то је било занимљиво искуство, али некако нам се није дојмило. Посебно због тога што су просторије за састанке биле при храму и на предлог да се помолимо Богу како га ми схватамо, на три метра од олтара, jа лично сам осетио неку напетост. Тако да се нисмо даље удубљивали у програм 12 корака, већ смо учили из примера тих семинара које је организовао „благотворни фонд Јован Кронштатски“. Семинаре о зависности и сазависности и даље настављамо да посећујемо. Такође посећујемо и семинаре трезвености.

Дакле прво да кажем по ком шаблону иду наше групе. Већ сам рекао да група почиње сваког петка у 17:30. Људи почињу да се сакупљају већ од 16:30. Око сат времена седе и разговарају. У 17:30 читамо: Оче наш…, Богородице дјево, радуј се…, Царе небесни, утјешитељу… Затим иде пола сата традиционалног седења уз шољу чаја. Дошавши са улице попије се кафа, чај, да би се мало опустили пре почетка групе. За време „чајепитија“ нема никаквог посебног регламента. Трудимо се да нема неких оштријих тема, политичких или неких других. Људи се просто друже, говоре о том како је протекла седмица.

Када дођу нови чланови, поздрављамо их, али им се не указује никаква посебна пажња. Тј. с новима члановима обично пре проводимо лучну консултацију где им говоримо о групама. Поред тога о групама говоре и наше колеге из наркодиспанзера или свештеници који са нама сарађују. Нека посебна пажња новом члану се не указује. Човек долази, поздравља се, седа за сто и даље, ако хоће нешто о себи да каже, наравно да му дајемо реч. О томе како проводимо групе људи се обично упознавају на личним консултацијама. У просеку 60 – 70 % људи са групе ми знамо са личних консултација. На консултацијама заправо упознавамо човека, са чим ће се он срести на групама. А ако се појави човек који није упознат са правилима, можемо за време седелке да га упознамо са регламентом. Касније опет пред почетак можемо поновити правила групе. Значи, најпре 30 мин. чајепитије, после чега почиње рад по групама.

Какав је распоред на групи? У васкршњој школи постоји неколико просторија. Разилазимо се по разним аудиторијама и проводимо засебно две групе. За време чаја зависници и њихови ближњи су заједно. Потом се они разилазе. Посебно се проводи група за профилактику рецидива, о којој ћу сада подробније да кажем. Док група за рођаке зависника иде посебно. Такав је наш регламент. После групе се сви опет сабирамо. Група траје у просеку 1 до 1.5 сат. Онда сви заједно читамо акатист Богородици „Неиспијена чаша“. То радимо по благослову нашег духовника.

Да направим малу дигресију. Када је свештеник благословио да читамо акатист, тј. чим смо почели да проводимо групе, бивале су неке сумње. Ипак, људи долазе са разним степеном уцрковљења. Свеједно. Из послушања духовнику, почели смо да читамо акатист и све се ускладило веома хармонично. Хоћу да кажем, ако се неко двоуми да ли да уводи такво молитвоно правило у групи, да код нас све веома хармонично иде. То јест, посел групе читамо акатист око 20 мин. После сваке треће главе акатиста читамо молитву „За здравље“, за здравље свих присутних. Осим тога молимо се за упокојење оних који су долазили на наше групе, али више нису са нама. И то је све. После тога се разилазимо.

Тако значи пролазе наше недељне групе. А на следећој недељи код нас се мења формат. Тада не проводимо посебне групе, него имамо заједничку групу – гледање инсерта из филма и питања. Са том методом смо се упознали на семинару код владике Методија. Наравно, понешто смо изменили. Тј. они гледају филм а модератор води дискусиију. Он бира питања. Уопште, како смо ми схватили на семинарима, код њих је улога модератора веома важна. Ми смо извршили малу корекцију. Код нас модератор не прави никакав резиме, он просто говори своје мишљење. На том ћу се подробније задржати касније.

На такав начин, после разматрања филма, које траје отприлике један сат, некад и мало више, читамо акатист. То су та три формата: две групе једне недеље и гледање филма друга недеље, и тако наизменице. Да би унели мало новости и разбили монотонију, трудимо се да привучемо што више модератора на групу са филмом. Оне који су искуснији по том питању. Углавном свима предлажемо да буду модератори.

Прво да кажем како се проводи група „Резултати недеље“. Профилактика алкохоличарског или наркотичког рецидива. Већ сам рекао да са форматима групе људе упознавамо на личним консултацијама. Ако су нпр. на групу дошли нови чланови који нису били на уводним консултацијама, тај лист са групе „Резултати недеље“ модератор може да jе прочита. Већ сам рекао да модератори могу бити апсолутно сви. Зашто? Тако је замишљена група, да модератор буде што мање компетентан. Да појасним. Наш задатак је да направимо такав формат групе где би компетенција медератора била минимална и да би такве групе могле лакше да се организују на новим местима.

Упитник има 15 питања који су разбијени на три блока. Први блок је посвећен процесу рецидива насталом на негативном фону, тзв. Неуротични рецидив. Карактерише се раздражљивошћу, депресијом, увредљивошћу итд. Други блок питања је посвећен процесу рецидива на позитивном фону, тзв. Сањалачки рецидив. Карактерише се лакомисленим, „несташним“ и безбрижним понашањем. Он се као правило догаћа после дужег периода ремисије, нокон пола године или годиниу трезвости. Када се човеку чини да је све већ иза њега. И уопште – „једна ми неће нашкодити“. И трећи фактор рецидивног процеса, тзв. Спонтани рецидив. Који се појављује у виду неке неочекиве, неодоливе жеље. Нека огромна сила вуче човека да га обори са ногу.

Као што видите, правила групе су веома једноставни. Обично ме о њима и питају колеге. На групи је у потпуности забрањена повратна веза (коментарисање), чега се веома строго придржавамо. Осим тога, једна од обавеза модератора јесте да контролише да се та правила не би нарушавала. Иначе, почиње да се квари атмосфера и оретвара се све у неку непотребну дискусију. Тј. сви седе у круг и сви имају код себе тај упитник. Напомињемо о том да је повратна веза недопустива. Ако човек не жели ништа да говори, он само каже „хвала“, а то значи да предаје реч следећем. И тако по кругу пролазимо свих тих 15 питања. С питањима се можете упознати и сами овде.

Могу и да наведем неколико ствари које су карактеристичне за нашу групу и одражавају смисао провођења групе. Смисао групе је у следећем: Није важно да ли је човек са дужом или краћом ремисијом (апстиненцијом). Он долази на групу и покушава да размишља наглас о неким својим проблемима. Први блок питања: негативни моменти – профилактика неуростеничног рецидива. Прво питање: 1.1 Да ли је било конфликтних ситуација и које? На пример, ако је дошао човек са три дана трезвости или недељу. Разуме се да је и даље вома „врућ“. Код њега је веома снажно порицање проблема. Тј. други су криви што он пије, други су криви за његове проблеме. Предлажемо човеку да размисли о том – да ли је било конфликтних ситуација и које? Он говори на пример: на послу вероватно, началник ђубре, само ме искориштава или кући неразумевање, неке провокације или слично. Да, он је у порицању. С једне стране јавља се жеља да му одмах кажеш… тј. одмах да почнеш консултацију и рећи му: „брате, постоји таква фора, зове се порцање (одрицање)“. Ти сада поричеш свој проблем зависности и само тражиш „жртвено јагње“. Све се то може урадити, али је све то потпуно бескорисно. Зато што човек на дани момент није способан да прихвати никакву вашу аргументацију. Ви наравно можете да му их наведете, али резултат је као да говорите зиду. И тако, он је са жаром испричао како су сви око њега криви. Даље говоре други, међу којима и људи са дужим периодом ремисије. Код неких ремисија траје већ годинама. Две, три године трезвости, све зависи. И на човека то делује отприлике овако. Он успоређује, шта говорим ја на то питање, а шта на то питање говори други и одједном види несагласност. А човек са 5 год. ремисије говори: „Да, била је свађа са женом, али сада мислим да сам у многом крив ја. Пошто добро знам њен карактер и видевши да разговор иде у том правцу требао сам се више потрудити. Тј. човек почиње да види и да упоређује своју реакцију на негатив са туђом реакцијом. То је веома важан моменат и то човека мало отрезвљује.

Други момент. Не знам колико је то за вас тренутно очигледно, али за нас јесте. Када човек веома отворено исказује своја порицања и када све то говори наглас, пред сведоцима. То је савршено друга прича, него када он то исто порицање ћутећи врти сам у својој глави, обрћући тај негативни замајац. И то делује. Он сам у једном мементу осећа да је његова аргументација бледа. Ја пијем зато што је жена лоша и началник је лош, а да ли је то заиста тако, почиње да се пита и одједном сам почиње да схвата да је жртвено јагње у већој мери измишљено.

Та два момента: Ћутећи слушати туђе одговоре и упоређивати их са својима, и наглас говорити своје мисли које су често пуне порицања. То су заправо та два ефекта које ми на групи и желимо постићи. Управо зато су код нас забрањени савети, дискусије и директна повратна веза. Зато што не треба никога учити. Дошао си овамо да би се погрузио у себе. Да би покушао наглас размислити о својим сопственим проблемима. Даље су питања о профилактици неуростеничног рецидива који садржи такве баналне ствари као што је – премор. Друго питање: 1.2. У току којих дана сам осећао највећу напетост или премор? Имамо на уму да је „премор пут ка рецидиву“. 1.3. Шта смо морали да радимо „преко воље“? Успут да кажем, модератор чита и коментаре који су под питаењем. 1.4. Који су још догађаји изазвали негативне емоције? Ствара се атмосфера за   удобну и комфортну самоанализу, где чивек може да размишља о својим проблемима. Људи после групе деле своја искуства и говоре како је за њих размишљање наглас у таквој атмосфери било нешто ново и благотвроно.

Позитивни моменти – други блок питања. Оне се тичу теме: опасности отсуства позитивних догађаја у новом трезвеном начину живота. Тј. да, ја сам трезан. Трезан сам већ пола године или осам месеци, није важно, а мој живот је некако без радости. И ту ми констатујемо такав факт: живот је без радости, зато што је пуст. Да би га испунили неким догађајима потребно је размислити, колико је то за мене опасно, а колико ми нпр. донеси радости, одмора или утехе. Поред осталог, ту постоје питања везана с благодарношћу према ближњима.

И трећи блок питања, тј. питања 3, 4, 5, 6 итд. То су питања везана за нарушавање граница. Питања везана за појаве снажне жељу за конзумацијом Како се пројављивала, какве сам инструменте примењивао у борби са том жељом. Још неколико питања на духовно осмишљавање протекле недеље и прављење плана на следеће две недеље трезвеног живота. И тако свих тих 15 питања ми по кругу обрађујемо. Комфортан састав групе је негде од 3 – 8 људи. По том упитнику радимо са максимум 10 људи. Зато што, ако је више људи, умаромо се. Група траје отприлике 1 – 1.5 сат. Све дуже од тога је оптерећујуће и нема ефекта. Зато, ако нам на групу долази више од 10 људи, а код нас бива и по 15 људи на групи. Ми за рад узимамо упитник бр.2 и радимо по њому Упитник бр.1 је заправо компилација коју сам саставио пре неколико година. Али када је група почела да расте била нам је потребна скраћена верзија. Скраћени упитник од 9 питања је упитник из књиге Екатерине Савине. По даном упитнику радимо отприлике већ 3-4 године. Он нам је у помоћ када се сабере већа група. Но у принципу се сви слажемо да групу треба поделити. Тј. ако се сабере 14 људи поделимо се у две групе и проводиме паралелно…

Резултати недеље – 1

Резултати недеље – 2  (скраћена верзија)

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.