Шта је то „Тврда љубав“?

За родитеље и ближње зависника

Принципи тврде љубави помажу да се сачува здрав разум у случајевима када Ваш блиски човек актвино конзумира алкохол или наркотике. Исто тако они помажу да не паднемо у „замке“ болести зависности у периоду оздрављења зависника. Пошто је болест зависности – хронична и прогресивна болест, јасно је да ће се у вашим новим односима, чак и при условима стабилне ремисије, код вашег ближњег појављивати моменти који ће да провоцирају рецидив. По статистици 70% рецидива у оздрављујућих зависника се догађа због међусобног неразумевања у кругу породице. Ближњи могу по старој навици да покушавају контролисати наркомана или алкохоличара, ограђивати га, решавати његове проблеме, или насупрот томе, да му не дају ама баш никакву подршку због старих увреда у гнева. Уопште не схватајући да таквим поступцима они провоцирају болест зависности. А потом, зависник који је био у фази оздрављења, пада и почиње све по старом кругу: страх, брига, безизлаз, осећај кривице, стида, упропаштено здравље и психа. Уважавани родитељи и ближњи, далеко се мање енергије и емоција троши на све то, ако размислите о том, да се можда проблем не крије у вашем понашању и ако изучите принципе „тврде љубави„. То би довело до колосалних разултата, те наркоман или алкохоличар који живи са вама и не жели ништа да мења, не би могао да Вас искориштава.

Шта је то тврда љубав?

Ближњи који живе поред човека зависног од наркотика, на промене у његовом понашање реагују углавном исто: увређеност, гнев, осећање кривице, неурозе, осећање бескорисности и безнађа.

Осећање кривице

Цела породица наркомана је избачена из свог колосека и страда. Родитељи осећају одговорност за стање детета и задају себи питања: „Где сам направио пропуст? У чему је наша грешка?“ Питања су исправна, али и да дате одговор на њих, ви нећете наћи излаз из ситуације. Самом наркоману одговара да се ви осећате кривим па се и он исто тако љепи за ту мисао: „То сте ви за све криви, никада ме нисте разумели! Увак сте само желели да ме подчините себи, да командујете, унижавате (или вам је било свеједно за мене итд.)“ И све то још више појачава осећање кривице родитеља (или супруге).

Гнев

Све у породици почиње да нервира. Нема ништа чудно у томе што иначе уравнотежени и здравомислећи одрасли људи под утицајем нагле промене понашања свог детета, почињу говорити и поступати на њима раније несвојствен начин.

У периоду јада су „ван себе“ људи могу да се понашају као прави лудаци. Родитељи могу да: укоревају, прете, изругују се, грде, умољаваје, па чак и бију. Но ништа од свега тога, наравно, не иде на корист ситуацији. Наркоман после тога осећа опасност и неприхватање од стране ближњих; та осећања само још више погоршавају његово болесно стање.

Заштита која само штети Вашему сину

С циљем да зависника заштите и сачувају од сувишних непријатности, многи родитељи сами враћају његове дугове, оправдавају га у школи или на послу и измишљају разлоге његовог одсуства, ако њих позову, такође лажу. Родитељи се боје да ће наркоман нешто учинити себе, зато и покушавају да се умешају и да исправе његове грешке, излазећи из најбољих побуда. Могуће је да многи у првом реду мисле о својој репутацији. Многи све то раде пубуђивани осећањем кривице. Други не могу да издрже да гледају сина/кћер како страда.

Награда за лоше понашање

Када наркомана спасавају и изглађују његове грешке, управо на тај начин родитељи јачају његову склоност да и даље настави са таквим истим понашањем, које и јесте главни узрок његове беде. Испада да он за своје лоше понашање добија награду, најпре у виду кајфа (уживања) од наркотика, а касније и од тога што су последице нулиране, све испеглано, дугови враћени, продане ствари замењене новима. На такав начин су „брижни“ родитељи учинили све како се дете не би сусрело са последицама свог понашања и извело неки закључак. Дете коме постојано опраштају за то што он/она изостају са посла или из школе, а касније бивају и избачени, за то што у кући не узима на себе никакве обавезе, за то што губи (а касније и краде) новац или ствари – такво дете се у својој породици учи како да буде неодговоран и бескористан за цело друштво.

Исчезава љубав

У породицама где се појави пристрасност к наркотицима осећа се смањење љубави. Ми смо само људи и зато је наша љубав у многом условљена. Ако се љубав не награђује како очекујемо, она се гаси. Љубав се храни и живи љубављу. Ако у одговор на нашу љубав нама ничег доброг, она постаје – горчина.

 Потребна је тврда љубвав

Када наркотици (укључујући и алкохол) постану за оних који их конзумирају важнији него његови ближњи, осећање љубави се ставља на озбиљан испит и нажалост злоупотреба наркотика често убија ту љубав. Родитељи наркомана, који су постали свесни свог погубног повлађивајућег понашања, открили су алтернативу таквом понашању, а то је „тврда љубав“. Волети своје дете тврдом или суровом љубављу значи толико се бринути о њему да би му могли рећи „не!“ као одговор на његову злоупотребу, не штетити му, али бити спреман узвратити на његове увреде.

Тврда љубав говори наркоману: „Готово је, доста је било. Више не желимо да те извлачимо из проблема у које сам себе увлачиш; ми те волимо и зато: ако хоћеш да страдаш – страдај. Ако нећеш – тражи себи пут спасења.“ Када родитељи нађу у себи снаге и трпљења да примене тврду љубав, као разултат, свако за себе почиње да носи одговорност и процес оздрављења је почео.

То је јединствена шанса на избављење од болести наркоманије којом су у овом или оном степену погођени сви чланови породице.

Прочитајте „12 корака тврде љубави“

Примери тврде љубави:

У плану нам је да преведемо неке много добре књиге које би могле помоћи породицама захваћеним болешћу зависности. Књиге би такође биле корисне психолозима и  свештеницима који се у свом раду сусрећу са тим проблемом, да би страдајућима могли пружити стручнију помоћ.

Ако неко жели да помогне око остваривања тог пројекта биће нам драго. Потребна нам је стручна, финансијска и морална подршка. Хвала унапред.