Веома велика.
Ишчезава мит о себи – прекрасном.
Почињемо код себе да видимо скривене пороке, жеље и мисли којих се стидимо признати, почињемо другачије, и то не благодушно, да оцењујемо своје поступке.
Ново знање о себи доноси бол.
И, што је најстрашније, тешко да ћемо успети негде побећи или се сакрити од тог новог сазнања.
Да, наравно биће и плусева.
Искрено говорећи, ради њих се ми и упуштамо у сву ту нечистоту.
А то су слобода, милосрђе и снисходљивост према себи и другима, способност волети.
Али, као прво – никоме није загарантовано да ће до свега тога доћи, као друго – све то долази касније, не одмах.
А до тада је потребно проћи кроз очајање и најдубље разочарење у самог себе.
Како је оно писао цар Соломон?
„Од многe мудрости много и скорби, ко умножава знање умножава жалост“.
Ето и размислите, да ли вам је све то потребно?
психолог Хучуа Светлана
Познај себе 