Сенка по Jунгу и завист

К. Г. Јунг, оснивач Аналитичке психологије личности, увео је појам „Сенка“ – центар личног несвесног, оно ниже (инфериорније) у нашој личности, то што у себи одричемо, чему не дамо да се развија. Сенка имају сви. Сенка је опасна, ако је одричемо. Тада је пројецирамо на друге, окривљујемо друге, критикујемо их, боримо се с њима.

Када се на неког љутимо или окривљујемо, ми имамо дело са својом Сенком. Наше негативне особине, које у себи одричемо, несвесно приписујемо неком другом.

Уосталом, ми и не завидимо свима, него онима, на кога пројецирамо своје потенцијално „Ја“, којему нисмо дали да се развије. Ми завидимо само онима, чија су достигнућа могли бити нашим достигнућима. Изванредни људи, звезде светског значаја у својим областима нису адресати наше зависти.


У продужетку један ранији текст – Мисли о зависти и стиду. 

Завист бива «црна» – то је оно када силно желите да уништите објект зависти.

Завист бива «бела» – када желимо да побољшамо своје личне, практичне особине, умећа, да би се изједначили с објектом зависти.

– Завист веома добро показује човеку, шта њему самом недостаје, ка чему стреми. И ако је при «белој» зависти све логично – видим, хоћу, радим, достижем, то при «црној» зависти све некако и није јасно. Ако хоћеш – уради то, због чега уништавати неког? Дуго нисам могла да схватим, заиста због чега? А унутар себе сам ловила такве пориве – како да уништим објект зависти, да га утопим у блато. А потом сам заметила такву ситуацију – идем на неку тамо групу за обучавање, и носим на себи неку тајну круну на глави «ја сам боља од свих». И та круна ми силно смета, зато што, ако сам ја боља од свих, чему се онда могу научити? Ничему, и тако сам најбоља.

Признати да нешто не знам или не разумем, је просто немогуће. А значи, пустити у себе нова знања, поставити питање је такођер немогуће. Круна ми смета. Тачније, стид. Када сам уловила у себи тај стид, не бити кул, не знати, не умети,… пузле у мојој глави су се сложиле. Пузле у вези «црне» и «беле» зависти.Резултат слика за Мысли про зависть и стыд

Када је стид који се појављује при упоређивању себе с објектом зависти сувише велик, тада се појављује жеља, уништити објекат зависти, да не би преживљавали тако велик стид. Зато што се стид – тешко преживљава, он уништава личност, стид говори «какав сам ја то , ја нисам ни за што».

«Бела» завист се код мене појавила када сам научила да проживим свој стид, да се борим и изборим са њим.

Тако некако.

https://poznajsebe.wordpress.com/2016/01/08/misli-o-zavisti-i-stidu/

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.