К. Г. Јунг, оснивач Аналитичке психологије личности, увео је појам „Сенка“ – центар личног несвесног, оно ниже (инфериорније) у нашој личности, то што у себи одричемо, чему не дамо да се развија. Сенка имају сви. Сенка је опасна, ако је одричемо. Тада је пројецирамо на друге, окривљујемо друге, критикујемо их, боримо се с њима.
Када се на неког љутимо или окривљујемо, ми имамо дело са својом Сенком. Наше негативне особине, које у себи одричемо, несвесно приписујемо неком другом.
Уосталом, ми и не завидимо свима, него онима, на кога пројецирамо своје потенцијално „Ја“, којему нисмо дали да се развије. Ми завидимо само онима, чија су достигнућа могли бити нашим достигнућима. Изванредни људи, звезде светског значаја у својим областима нису адресати наше зависти. Наставите са читањем