Зашто људи ћуте и трпе?

Ових дана су ме питали: «Због чега љиди ћуте и трпе? Шта их побуђује на то да сакривају своје мишљење?
Није било тешко одговорити.
Људи ћуте зато што се боје да још више не погоршају ситуацију (на пример, да не увреде неког или да после тога сасвим прекину односе). То је јасно ко дан.
Тако, хајде да видимо одакле тај страх и шта са њим можемо да урадимо.

Извор

Људи се боје да разматрају ситуацију зато што очекују погоршање. Да, можда је сада све лоше, но ако отворимо уста и покушамо да дискутујемо, настаће скандал и биће само још горе (често тако и бива – када је последњи аргумент насиље, посебно физичко).
Зато ћутање изгледа не тако лоша стратегија. Мислиш, ако прећутим, човек ће једног дана да схвати и промени мишљење и односи ће се уредити.
Нажалост, људи мешају стратегију и тактику. Прећутати – је заправо тактика. Она бива веома умесна и корисна, но управо као привремена, ситуативна долука.
На стратешком нивоу ћутање је –ћорсокак. И ако сте се у њему нашли, српемајте се – даље ће бити само горе.
Зато што, ако у односима постоје проблеми, њих је потребно разматрати. Односи се граде на анализирању и саглашавању, а не на ћутању и покорности.

Шта радити са страхом од разговора?

Прво, шта је потребно урадити ви сте већ урадили: сазнали сте да је прећуткивање проблема лоша стратегија. Сада је остало само да то себи чешће напомињете, например овако: «Ако сада искажем своје незадовољство, можда ће се ситуација погоршати. Али, ако прећутим, погоршаће се засигурно».
Сваки пут себи напомињите да ћутање – није увек злато.
Друго. Имајте у виду да у односима уопште нема накакве гаранције. Зато увек држите у глави план Б. Штавише, ако намате тај план, најпре га смислите, па тек онда започињите разговор.
Обавезно треба да сте знате куда да одступите, ако разговор не приведе ничему добром. Отићи ћете к родитељима, отићи ћете да ноћите код друга/другарице, позваћете полицију, предаћете на развод, поћи ћете спавати у другу собу? Можда постоје још неки варијанти?
Размислите, накупите што је више могуће варијанти. Ваш задатак је да предупредите све могуће варијанте развоја догађаја и да припремите план дејства за сваки од њих. Нека то буду и најопштији паланови, али ће их зато бити више него довољно.
Планови, чак и они најопштији, прекрасно ослабљују страх.
Треће. Размишљајте трезвено. Ствар је у том што се људи често заносе величином катастрофе који замишљају у глави. Чини им се да ће изражавањем свог незадовољства анихилирати сву галаксију, ништа мање.
На самом делу, наравно, то се неће десити. Највероватније је да ће се ствар завршити свађом, но свађа – није нека трагедија. Да, посвађали се, да, непријатно, но то је ипак боље него прећуткивати своје незадовољство из дана у дан.
Да, бива страшно увредити неког. На тактичном нивоу сасвим је разумно прећутати – ако је то нешто што се не понавља, нека остане тако како је. Но ако се проблем постојано понавља, не треба се плашити да ћете неког увредити. Потребно је напоменути себи да је у даном случају ћутање – штетно.

Растајање – трагедија

И на крају – главно. Људи ћуте зато што се боје да ће се прекинути односи. Мисле да ће им без тих односа бити лоше.
Али не! Не може вам бити лоше вез односа, у којима вам је било лоше. Може вам се чинити да вам је лоше без тих односа (од тог страдају жене алкохоличара, на пример), али то је само зато што су почели да заборављају но лоше из тих односа.
Зато треба бити јасно – да један од могућих резултата изражавања свог незадовољства може да буде крај односа. И управо због тога препоручујем да не шутирате на прву – можда је баш у тој конкретној ситуацији заиста боље прећутати.
Но ако се ситуација не мења, ако се она продужава из дана у дан, из недеље у недељу, из месеца у месец – ту је већ време размислити о неопходности отвореног и озбиљног разгвора.
Да, растанак – је веома веројатан разултат таквог разговора. И то – пазите! – није страшно.
Растанак – је непријатан и болан, но свеједно је далеко од те васељенсеке анихилације која се нама осликава.
Још једном да напоменем. Ако се налазите у односима, који вас не заодовољавају, разумно је покушати изменити их, да бисте били задовљни њима. Паралелно са тим је разумно проверити себе – да их можда ви сами не чините непогодним. Али ако ствар није у вама, и партнер не жели да заједно са вама урегулише односе, онда је растанак – сасвим логичан исход.
Зашто? Зато што су болна преживљавања при растанку – привремена. Заболеће и престаће, и ви ћете се опет почети радовати животу.
А постојана напетост и страдање вас постепено убија. Полако и сигурно. Не шалим се – тачно убија. Понекад у виду погоршања здравља, понекад у првом смислу те речи (многи људи, убијени од стране својих партнера – и мушкарци, и жене – просто нису нашли у себи снаге да оду тада када су требали).

психолог Павел Зигмантович

Закључак. У неким случајевима је ћутање – корисно и исправно. Ипак, ако ситуација која вам се не свиђа, траје дуго – време је да се о њој поговори. Ало ви лично не можете да говорите, разлог томе је – страх. Страх се лечи састављањем плана и напомињсњем себи, да вас прећуткивање проблема полако (или брзо) убија. Зато је боље рећи – биће корисије.

Од мене све, хвала на пажњи.

(Хвала Саши за коректуру текста!)

http://zygmantovich.com/?p=15312

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.