Мазохистички тип карактера. Зашто мене сви вређају?

Одмах да појасним, да реч не иде о сексуалним склоностима, мада та тема безусловно заслужује пажњу. Поред наследника Захара Мазоха и учестника БДСМ удружења, постоји још једна врста мазохиста. Треба још рећи да они сами могу уопште да не подозребају о свом мазохизму. Као уосталом и њихово окружење.

Можда сте сретали људе, који су се у животу не мало напатили. Притом не толико због тешке судбине, колико због неправде људи који их окружују. Они сами су веома пријатни у разговору, нежни, нису претенциозни, али из неког разлога редовно постају објект агресије, угњетавања или просто грубог обраћања од стране других, посебно блиских људи. При дужем општењу са таквим људима понекад се појави необјашњив осећај кривице – појави се неко чудно осећање, као да с човеком поступаш веома лоше. А понека – чак и реална жеља да увредиш таквог човека, да га гурнеш, опсујеш, па и удариш. Ако код себе чак никад нисте примећивали садистичке наклоности, у односима са таквим човеком одједном у себи откривате жељу да му нанесете бол или осетите задовољство од тога што сте му невољно (или вољно) већ нанели.

О пијанству и смирењу

Ето човек се искрено каје, причешћује се, моли се свом душом, довољно дуго води духовни живот, већ пет година, а потом пада и опет пије. Бива не мало таквих случајева.
Човек не зна шта да ради. Неки из очајања завршавају живот самоубиством. „Господе, верујемо у Тебе, причешћујем се, а Ти ми не помажеш. Молим те, кажи зашто ми не помогнеш?“ Мислим да Бог може овако да одговори: „Ето дао сам ти петогодишњу паузу, показао сам ти да можеш да не пиjеш. Сада се смири, обрати се таквима као што си ти. Не сам, него се заједно са њима покушај избавити од те своје беде и увидећеш да ће се код тебе појавити снага, други људи ће ти помоћи, и ти ћеш помагати другим људима“.

митрополит Антоније Сурожски

Неки су свештеници против организације АА још и због тога што се сувише уздају у своје свештеничке снаге. Они у ствари не знају у чему је суштина проблема – то је главно и основно. Исти случај као са инјекцијама. Постоје свештеници који инјекције сматрају за врачање, говоре да је давати инјекције грех. Мада је то чиста медицина. Људи просто не разумеју у чему је ствар. Могуће је да људе у Русији још одбија и то што је тај покрет АА дошао из Америке.

Мишљење ауториттних људи о програму 12 Корака.

http://aasrbija.com/  (форум http://aasrbija.com/phpbb/)

Признаци „токсичних“ односа: како увидети да вам партнер причињава бол

Какве односе можемо да сматрамо „токсичним“? Оне који никог не чине срећним, не обогаћују духовно. Напротив, воде к психолошким проблемима – и доводе скоро до психичког растројства и физичких болести.
Људи губе године на то да се извуку из токсичних односа, а до тад, године да би схватили да су токсични. На које забрињавајуће сигнале би требало да се обрати пажња? Код таквих односа постоји неколико стандардних симптома.

Шта ће хришћанину психологија?

Свештеник Глеб Курскиј, професор библистике на Православном Свето-тихоновском универзитету. Предговор књизи Валентине Москаленко «Када је љубави сувише «много».

Валентина Москаленко u својим књигама покушава да оговори на нимало једноставно питање, како теорија и пракса психологије као науке могу да буду сједињене са хришћанским погледом на свет.

Одлучити се ући у живот других

Разговор о усамљености… без усамљености

Поред обичних шаблонских решења, за било које питање постоји и неочекивани одговор, ослобађен од стереотипа. Само ако смо ми спремни да га прихватимо.

Како да човек нашег времена победи усамљеност? Шта да ради с њом? То смо питање поставили Александру Дианину, не породичном човеку, који не зна за усамљеност. 

Александар Дианин-Хавард – аутор система  „Морално Лидерство“, „Сотворенный для Величия“, које су прведене на 20 језика.

Унук емиграната првог светског рата, представник трећег покољења руских емиграната. Родио се и завршио школу у Паризу, радио као адвокат у Стразбургу и Хелсинкију. Од 2007. године Живи у Москви.

„Ја мислим, да свако од нас има искуства служењу другима. Када престанемо да мислимо о себи, о својим проблемима, и чим се окренемо проблемима других људи, којима можемо помоћи, усамљеност одмах изчезава. То је доказано кроз векове. Значи, усамљеност је разултат усредсређености на себе.

Списак симптома скривеног гнева (незадовољства)

Списак се не односи на бес. Бес – је гнев који је се отео контроли. Списак се пре односи на осећање „раздражености“, „незадовољства“, „изнервираности“. Сва та осећања имају нешто опште. Њих сматрају у бољем случају – непожељним, у горем случају греховним и разрушујућим. Уче нас да их избегавамо, ако је могуће (но то није могуће), и наравно, да их изражавамо. Нажалост, многи људи не успевају да контролишу своја негативна осећања, зато што они, не само да контролишу изражавање тих осећања, већ и контролишу своју свест о њима.

Та чињеница, да не осећате своју љутњу, не значи да се ви не љутите. Највећу штету вама и вашим односима може да нанесе љутња које ви нисте свесни, зато што она ипак налази начин да се изрази, али на неумесан, неприличан начин. Симптоми са списка су – сигнали за опасност, који упозоравају да су негативна осећања загушена.