Колико нам jе дозвољено бити отвореним?

Од аутора: И ви можете да од лимуна направите лимунаду!

Отвореност….откровење….откривеност….откриј….
Код свих тих речи је исти корен.
А људи их разумеју другачије.
Једни у том виде наивност и простоту…
Други чак лукавство и корист.
Да ли jе лако бити отворен?
Шта отвореност даје ономе ко је поседује?
Сигурно је да отвореност уништава страхове. Зато што, чим се човек открио – више нема шта да изгуби, „осим својих окова“.
Значи – човек стичу неку слободу.
Но поред тога пролази и испит.
Зато што, за све у овом свету треба платити.
А за отвореност тродупло.

Што је боља душа
то је компликованија судбина

Као минимум, човек ће за своју отвореност добити одобрење, или ће га осудити. Као максимум – завист, са свима последицама које из ње проистичу.
И потребно је бити унутарње веома слободан, да би себи то дозволили.
И још је потребно имати веома снажну веру (поверење) у људе и видети у њима другове, чак имати разумевања када зло говре.
То јест – возљуби ближњега као самога себе – безусловном љубављу.
И притом се не разочаравати.
Зато што је разочарење сродно неповерењу и затворености. А значи – ограничности и страху, да ће ме опет осудити.
Боље је да ја ипак прећутим… и сам се „кувам у свом соку“.
Отвореност даје нови опит због другог мишљења и, као неког погледа са стране.
То је као „скок у непознато“.
1 – скочио.
2 – испливао.
3 – и одахнуо с олакшањем.
Отвореност – уопште није наивност. Зато што у наивности нема филтрирајуће функције… свему верујеш, као дете, све схваташ буквално.
А отвореност – је добро промишљена одлука и спремност прихватити различита мишљења. То је као неки провокациони начин да провериш своје мишљење по поводу неке за вас узнемиравајуће и значајне ситуације. И што је стуација значајнија – то она више интересовања изазива код окружења.
Остаје само да сачекамо… да би искористили различита мишљења као лакмусов папир.
При отворености, на човека који се отктио пред публиком, енергија дува споља,
Дува и позитивна и негативна. То је – или одобрење – или осуђивање и негодовање.

С годинама почињеш да схваташ, да сувишна отворност ничему добром не води.

Но то уопште није опасно.

Штавише – нас не могу увредити, ако се ми сами не вређамо.

Зато се после самораскривања не требамо заносити, нити се увлачити у расправу, него тихо и љубазно посматрати.

Пошто су и негативне и позитивне похвале заразне – потребно је приложити усиља, да се не би увукли у „игре одраслих“ и да не би заборавили на веру (поверење) у свет и себе[1]. Просто знајте да погрешити може свако.

Чак и негативна енергија оних који вас осуђују није управљена на вас. Ваша отворена историја се дотакла њихове Сенке (по Јунгу), њихове трауме и ви им само напомињете њихову животну историју.

А ако успете да продужите, да будете отворени и благонаклони (доброжелатељни) према онима што вас осуђују – то ће се показати као ваша најважнија победа над собом. То ће још више да укрепи вашу веру у себе и своју слободу. И научићете ваше опоненте да и они буду отворенији и слободнији од страхова.

Зато што је узрок њихове затворености – страх, који се у друштву назива разумношћу.

Ја сам изабрала отвореност. Мени је тако комфортније. И није ме брига, што ће ме неко назвати наивном или лукавом. То се увек догађа, али само на почетку.

И то је за мене поуздан признак да поступам исправно. И тада, с још већом благонаклоношћу према оним што ме осуђују, дозвољавам себи да будем отворенија…

Ако се те ситуације тичу других људи – то су већ сплетке или чак паразитирање на рачун другог. Нарушава се важан принцип конфиденцијалности.

психолог Татјана Силаева

И још! Осећања је боље не увлачити у словесно самораскривање. Према осећањима се требамо односити пажљиво. И према својим и према туђим. Зато што се можеш занети и разболети. Но то је посебна тема.

Због свега тога, ја не би отвореност сматрала за наивност или лукавство.

Већ напротив, пре за – увереност у себе и умеће да чак и компликовану ситуацију окренемо себи у корист.

Направите и ви од лимуна лимунаду!

[1] (руска реч доверие се може превести као – вера или поверење).

https://www.b17.ru/article/otcrovenie/

Advertisements

8 thoughts on “Колико нам jе дозвољено бити отвореним?

    1. Мург Аутор чланка

      Баш ми је драго да ти је текст отклонио сумње.
      Мене је изненадила и веома ми се допала ова реченица

      Зато се после самораскривања не требамо заносити, нити се увлачити у расправу, него тихо и љубазно посматрати.


      Можда нисте обратили пажњу. Мислим да је то је јако битно, ја сам ту обично грешио при својим покушајима отварености. Свако доббро вам желим.

      Liked by 1 person

      1. babeidede

        Sad ću baš da se vratim na tekst. Kada sam ga pročitala, pomislila sam, aha, te tri rečenice su mi baš odzvonile u glavi. Naravno, jedna od te tri je ova koju si/ste ti/vi naveo/li. Vrlo važna.

        Ova: „Ваша отворена историја се дотакла њихове Сенке (по Јунгу), њихове трауме и ви им само напомињете њихову животну историју.“

        I ova: „Зато што је узрок њихове затворености – страх, који се у друштву назива разумношћу.“ Naslonivši se na tu rečenica sam i ostavila prvi komentar.

        Liked by 1 person

        1. Мург Аутор чланка

          „Ваша отворена историја се дотакла њихове Сенке (по Јунгу), њихове трауме и ви им само напомињете њихову животну историју.“ – Ово „(по Јунгу)“ сам ја додао, ради неке јасноће. Претпостављао сам да нису сви читаоци упознати са тим термином.
          Покушао сам да напишем како ја разумем ту реченицу, ситуацију… на крају сам све обрисао. Можда зато што сам се дотакао свеје трауме… или још нисам довољно отворен. Остављамо за други пут, за други текст.

          Liked by 1 person

          1. babeidede

            Ето, ви сте то написали. Драго ми је да јесте. И мислим да је добро што сте ставили Јунгово име у заграду, јер заиста питање Јунгове Сенке није баш опште познато. Да ме не схватите погрешно, али једино себи дугујете објашњења, тако да… када дође време за то. Имала сам једно искуство недавно, о коме такође не бих распредала у коментарима. Управо сам доживела то што сте ви написали. Бићу слободна да вам још једном упутим питање везано за то да ли могу да вам се обратим мејлом? Понављам га, иако ризикујем да досађујем са истим, само из разлога што нисам добила одговор од вас. Свако добро! 🙂

            Liked by 1 person

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.