Загрљаји исцељују

images

Поклањајте загрљаје другима. Поклањајте себи загрљаје других.

Додир

Додир није важан само за малу децу, и за одрасле је он посебно важан и неопходан, да би могли осећати потпуно благостања. Зашто би се иначе људи грлили при сусретима и растанцима, тј. у моментима највећег набоја емоција? Познати амерички специјалист у области односа у прородици Вирџинија Сатир сматра, да је свакоме од нас ради духовног благоустројаства неопходно од 4 до 12 загрљаја дневно. Наравно, има се у виду да се грле блиски људи. И то није хир, није измишљотина, него најважнија човекова потреба.

Једном сам се пожалила у друштву својих једнокласника, да ће ми бити тешко растати се са њима. То се дешавало у Ратгеровском универзитету у САД, где сам се учила за породичног консултанта. Као одговор на моје жалбе чула сам: “А ми ћемо на растанку да вас загрлимо и вама ће бити лакше“. То је био одговор људи који су прошли специјализацију, исто као и ја, на побољшању односа у породици. То је био стручни психолошки приступ к решењу ситног проблема и уопште не шала.

Савет Вирџиније Сатир (4-12 загрљаја на дан) примењујем према својим ближњим у породици, такође и другима препоручујем. С моје тачке гледишта, разултати су одлични.

А ево и разултата научно контролисаних експеримената. Американски научник Л. Доссеј је 1985 г. објавио рад у којем је показано огромно значење додира за здравље. Зечеве су дуго врема хранили специјалном дјетом која изазива атеросклерозу (сужење артерија). Биле су две групе зечева. У једној групи су сарадници постављали храну и одмах одлазили. У тој групи су успели да дјетом изазову атеросклерозу. Другу групу зечева су хранили истом храном, али су се сарадници лабараторије понашали другачије, никад нису заборављали да помазе зечиће. У тој се групи атеросклероза није појавила. Ето праве истине да је ласкаво мажење по крзну и за зечиће благопријатно, и то како благопријатно. Мажење им је буквално продужило живот.

Психолози тврде да деца која су лишена ласкавих додира, расту неуверени у себе и често трпе неуспехе. Благотворност додира на одрасле људе сам много пута могла да посматрам у групи међусобно непознатих људи сабраних на психотерапију. Пред почетак заједниочког рада проводимо вежбу. Сви се крећу по кругу без одређеног поретка, као у „метежу“ прилазе једно другом, пажљиво гледају у очи, дотичу се руками. Пет минута таквог загревања учине да мало пре сасвим непознат људи већ нису тако далеки, у сваком случају нису туђи једно другом. Атмосфера у  групи је одмах топлија.

Ако радите са групом деце у вртићу, школи, дечјем кампу, чак и у техничкој школи или на универзитету, саветујем вам да им предложите, да познанство почну таквим загревањем, а затим им предложите да седну за стол или школску клупу с ким сами желе. Нека свако себи бира пара. И видећете колико ће посао да крене брже и боље. Мање ће се времена изгубити на адаптацију тј. на уклапање једног с другим.

Код кући се у благотворност додира можете убедити на примеру свог сина или ћерке. Ако треба да их пробудите у одређено време, нека за ту сврху будолник служи само у крајњем сличају. Приђите детету које спава и разбудите га њежним додиром, и за награду ће те добити осмех. Ако узнегодује, то ће значити само једно: њему недостаје ваших ласки и својим каприцима он вам даје знак: „Мама (тата), понови“.

Шта је угодно за душу

.

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.