Месечне архиве: фебруар 2017

Неиспуњива рупа у грудима (траума одбачености)

Неиспуњива рупа у грудима – то је једна од најчешћих метафора осећања недостатка љубави, коју сусрећем у мојој пракси. Неко ту рупу покушава да попуни радом или храном, да је залије алкохолом, да је зачепи полним органом или да туда суне целог партнера. Начина је много, но сви су они само привремена анастезија.

Та свегутајућа туга (чежња) за безусловном љубављу нас често враћа у стање детета, из којег налазимо одговарајући, прикладан објекат на којег обрушавамо сву своју необуздану чежњу за љубављу, топлином и нежношћу. Управо Објекат, зато што је у том моменту практично немогуће да иза својих пројекција видимо живог човека, с његовим жељама и потребама.

tamagotchiОни се у почетку старају да насите ту рупу без дна у дечје-свепрождирајућој души, све узимају с благодарношћу, облизују прсте, моле за још и говоре да нико, осим тебе, ту рупу не може да попуни. Потом требовања љубави постају све жешћа, личног пространства све мање, график живота се мења, зато што је дома родна душа о којој је потребно бринути, да не би, не дао бог, угинуо као дигитални љубимац (Tamagotchi), ако не успеш да га нахраниш на време. Даље и сами знате како бива: „Другови су ти битнији, него ја“, „Ти мени уопште не посвећујеш пажњу“, „Осећам да ме не волиш“, и сва убеђивања, типа „волим, желим, важна си ми“ проваљују се у бездани бунар, и не испуњују га, зато што га он није ни ископао.

Кaо правило, сличне „рупе“ се појављују у случајевима, ако је човек раније преживео трауму одбачености од стране за њега значајног блиског човека. Одбаченост је могла да буде директна или индиректна. Директно одбацивање се састоји из редовних вербалних и невербалних порука непосредно детету: „Дебео си, требао би да смршаш“, „Погледај, друга деца се понашају лепо, а ти како“, у систематском игнорисању потреба детета, отказу од општења с њим. Индиректно одбацивање се дешава, када родитељи обасипају дете похвалама у једној сфери живота, не пројављујући пажњу према другим његовим особинама.

На такав начин се код детета често појављује осећање да, ако учини неку грешку и падне с пиједестала, њега ће престати да воле. Тако је, на пример, једна моја клијенткиња страдала због тога што није могла да прима комплименте на рачун спољашње привлачности. Када смо истраживали историју њеног одрастања, открили смо, да су родитељи од самог детињства тако много хвалили њену лепоту, игноришући све друге стране њене личности, да је она почела мислити, да код ње не постоји ништа друго за што би је могли волети. Касније у животу, на пројаву било каквог интереса према њеној спољашњости, она је гледала као на одрицање других њених квалитета.

Сличне трауме се могу формирати и у каснијем узрасту. У датом случају је посебно осетљив период адолесценције, када је водећа делатности за децу општење с вршњацијма, и њихова оцена постаје максимално важна. Но, као правило, ако су детету у породици транслирали приближно овакву поруку: „Да, ти имаш своје квалитете и недостатке, но ми те волимо и ценимо, а ако ти неко говори гадости – он просто ништа не разуме, не слушај га“, онда је дете способно да сачува то осећање да, иако га сви на свету не могу волети, свеједно постоје људи који су способни да му подаре топлину и нежност.

психолог Екатерина Шарипова

психолог Екатерина Шарипова

Дакле, ту рупу је могуће залечити само изнутра: Стваралаштвом, новим опитом, самоистраживањем, лечењем својих дечијих траума. По мом мишљењу, важна етапа у том процесу јесте одрећи се идеје, да све твоје потребе може да задовољи један исти човек, и прихватање чињенице, да љубав можемо узимати помало, са разних страна, од разних људи: загрљаји, речи продшке, саосећања итд. Касније гледаш, кад оно и Други се појавио, не само да нас храни љубављу, него се показао и као веома занимљив са својим душевним процесима.

https://www.b17.ru/article/55684/

Жесток однос према … себи

%d0%b6%d0%b5%d1%81%d1%82

Ако одрасли почну да вређају дете, на њега ће се обрушити службе заштите, друштвене организације и полиција.

Ако човек удари пса на улици, изазваће праведни гнев месних бака и пролазника са слабим срцем.

Ако пред градњу почну да секу дрвеће, становници околних кућа пишу петиције, позивају телевизију и шаљу писма државним установама.

Штавише, ако сте само заборавили да полијете један прости цвет, ваша савест ће вас мучити цео дан.

Но, ако се жестоко односите према соби, нико вам неће ни речи казати. Нема никакве душевне полиције, која би излазила на терен због преступа против себе.

Можете своју душу лишити хране, још у заметку убијајући стваралачке идеје у вама.

Можете да уништавате себе саморазрушујућим (деструктивним) односима, који ће да сахране ваша достојанство под хумком уступака одишућих страхом.

Колико хоћете пута можете да се назовете и да се осећате потпуним ђубретом, и нико вам у томе неће правити сметње.

Можете се дати у ропство новцу, послу, ждерању, другом човеку, и на крају крајева, – нико вас неће спалити на ломачи за трговину човечијом слободом.

Можете да сакатите себе претераним напорима, мислено се мрцварећи пребирајући по старим неуспесима, полако се уништавати лошом храном и немирним сном, опустошити себе бесконачним прислуживањем (служењем) тамо некоме, растраћити се пристајући на површне односе, истрошити своју целосност истражујући своје пороке до психолошке изнемоглости.
Или можете изабрати финији метод – исушити емоционалном жеђу своје срце, које сиротињски и немирно цвокоће под вашим ребрима, коме је тако потребна капљица ваше топлине и бриге, но не добија ништа осим «треба», «дужан си», «потребно је», «хајде, хајде». Чак ако све то чините одједном и са завидном тачношћу – ни један вас закон неће осудити.
Штавише, наћи ће се људи који ће с пеном у устима, под лозинком љубави према ближњем, подстицати код вас презрење према себи, мржњу према животу, одседање свих жеља управњених према себи, као нешто грешно што је потребно искоренити. Притом ће да се убедљиво позивају на речи Светог писма извађене из контекста, с неуморном ревношћу култивишући код вас осећање кривице, стида и сопствене ништавности.

Можете да се жестоко односити према себи и друштво ће вас у том подржати, но идући на самоиздају не заборављајте да ви без жалости и жестоко абортирате сами себе.
Откидајући комад по комад своје животне енергије и бесплатно (бесповратно) је одавајући наметљивим пролазницима кроз ваш живот и тиранима разног калибра, имајте на уму да њихове животе вама нико није уручио.

психолог Галина Соколенко

психолог Галина Соколенко

Али је зато ваш живот – једини, дарован вама лично у посед, на личну одговорност и плату на небу. И једног дана вас могу упитати, зашто сте тако погазили оног, ко је исто тако, као и други људи, био саздан по образу и подобију, и био замишљен као још један фокус воплоћења божанског замисла…

https://www.b17.ru/article/zchestokost_k_sebe/

Чекам те у мом кабинету за консултације

dete-ne-zeli-jesti

Пише психолог Олга Гуманова.

Седим у ресторану.

За суседним столом, ако на њега погледамо очима психолога, видим како се врши  кошмар над кошмарима.

За столом су супермодерна дотерана дама, тих и ћутљив тата и дечкић од око пет година.

Дечак: – Хоћу палаћинку!

Мама: – Палаћинку ће добити само онај ко је појео главно јело. Једи рижу!

Мама гура дечаку пуну кашику риже у уста, дечак пљује и плаче.

Мама: – Ждери то! Гутај то брзо! Или ћемо те оставити овде самог.

Дечак плаче и гура од себе тањир с рижом.

Мама: – Ма знаш шта. Мени је већ досадио тај твој безобразлук! Ја идем!

Устаје од стола и прави се да одлази.

Дечак плаче, отац ћути.

Мама: – Сада ћеш да добијеш по глави! Брзо отварај та уста!

И даље опет све у круг.

 

olga-gumanova

психолог Олга Гуманова

Ну, дечак мој драги, шта могу рећи. Кроз неких двадесетак година чекам те у мом кабинету за консултације, са твојим страхом од жена, са вишком килограма и проблемима  с варењем. Уписаћу још негде и курс повишавањa квалификације за рад са психосоматиком, да би вила спремнија када дођеш.

 

https://www.facebook.com/olga.gumanova?fref=nf

Загрљаји исцељују

images

Поклањајте загрљаје другима. Поклањајте себи загрљаје других.

Додир

Додир није важан само за малу децу, и за одрасле је он посебно важан и неопходан, да би могли осећати потпуно благостања. Зашто би се иначе људи грлили при сусретима и растанцима, тј. у моментима највећег набоја емоција? Познати амерички специјалист у области односа у прородици Вирџинија Сатир сматра, да је свакоме од нас ради духовног благоустројаства неопходно од 4 до 12 загрљаја дневно. Наравно, има се у виду да се грле блиски људи. И то није хир, није измишљотина, него најважнија човекова потреба.

Једном сам се пожалила у друштву својих једнокласника, да ће ми бити тешко растати се са њима. То се дешавало у Ратгеровском универзитету у САД, где сам се учила за породичног консултанта. Као одговор на моје жалбе чула сам: “А ми ћемо на растанку да вас загрлимо и вама ће бити лакше“. То је био одговор људи који су прошли специјализацију, исто као и ја, на побољшању односа у породици. То је био стручни психолошки приступ к решењу ситног проблема и уопште не шала.

Савет Вирџиније Сатир (4-12 загрљаја на дан) примењујем према својим ближњим у породици, такође и другима препоручујем. С моје тачке гледишта, разултати су одлични.

А ево и разултата научно контролисаних експеримената. Американски научник Л. Доссеј је 1985 г. објавио рад у којем је показано огромно значење додира за здравље. Зечеве су дуго врема хранили специјалном дјетом која изазива атеросклерозу (сужење артерија). Биле су две групе зечева. У једној групи су сарадници постављали храну и одмах одлазили. У тој групи су успели да дјетом изазову атеросклерозу. Другу групу зечева су хранили истом храном, али су се сарадници лабараторије понашали другачије, никад нису заборављали да помазе зечиће. У тој се групи атеросклероза није појавила. Ето праве истине да је ласкаво мажење по крзну и за зечиће благопријатно, и то како благопријатно. Мажење им је буквално продужило живот.

Психолози тврде да деца која су лишена ласкавих додира, расту неуверени у себе и често трпе неуспехе. Благотворност додира на одрасле људе сам много пута могла да посматрам у групи међусобно непознатих људи сабраних на психотерапију. Пред почетак заједниочког рада проводимо вежбу. Сви се крећу по кругу без одређеног поретка, као у „метежу“ прилазе једно другом, пажљиво гледају у очи, дотичу се руками. Пет минута таквог загревања учине да мало пре сасвим непознат људи већ нису тако далеки, у сваком случају нису туђи једно другом. Атмосфера у  групи је одмах топлија.

Ако радите са групом деце у вртићу, школи, дечјем кампу, чак и у техничкој школи или на универзитету, саветујем вам да им предложите, да познанство почну таквим загревањем, а затим им предложите да седну за стол или школску клупу с ким сами желе. Нека свако себи бира пара. И видећете колико ће посао да крене брже и боље. Мање ће се времена изгубити на адаптацију тј. на уклапање једног с другим.

Код кући се у благотворност додира можете убедити на примеру свог сина или ћерке. Ако треба да их пробудите у одређено време, нека за ту сврху будолник служи само у крајњем сличају. Приђите детету које спава и разбудите га њежним додиром, и за награду ће те добити осмех. Ако узнегодује, то ће значити само једно: њему недостаје ваших ласки и својим каприцима он вам даје знак: „Мама (тата), понови“.

Шта је угодно за душу

.