„Дар“ обесцењивања

download-3Хоћу да на напишем о том „чудесном дару“ којега у разној степени поседује скоро свако до нас, или без тог скоро.
Обесцењивање. Наравно, у првом реду мислим на обесцењивање себе.
Како га препознати?
То је такво стање када почињеш да мислиш и осећаш, да све што радиш, на пример, ништа посебно не вреди. Или радим недовољно добро. Или када мислиш да други човек увек ради/живи боље, а ти некако не баш сјајно. Или када на своје успехе посебно не обраћаш пажњу, зато постојано размишљаш о неуспесима/грешкама/манама итд.
Неки то називају реализмом. Неки просто тако живе да чак и не знају да поседују такав „дар“.
У то исто време при постојаном обесцењивању, као одговор, психа чини свој маневар. Она унутра гаси енергију, која побуђује ту жељу да се сазна нешто ново и уради, вољу за животом. И укључује функцију преласка у бесмислени режим. Свет око нас се одједном из разнобојног превраћа у нешто сиво и неукусно. Зато онај свет „тамо негде“, идеалан и прекрасан, свет под називом „а погледајте код других“ или „када ћу ја већ једном…“ – тај свет нам изгледа рајски и недостижан. Или достижан, само некако не за мене.
Где се ми учимо том „дару“? Наравно, како ко. Већина вероватно од родитеља. Ја се, на пример, до сада сећам сећам како су у детињству мојој баки друга деца увек били бољи од мене. Успешнији, паметнији, послушнији. Или још један пример, када сам уписала факултет, два факултета, мој отац ми је рекао „нисам се од тебе надао“.
Ја сам добра ученица и стекла сам високи „дар“ обсцењивања.
Како са тим живети?
Одговора је много. Но два момента сматрам за веома важне и целебне.
Први је – сопствено сазнање тога, да ја сам себе обесцењујем. То је заправо навика – да примећујемо тај процес унутар себе. Огроман број људи не препознаваје у себи унутарњег критика. Често смо се сасвим срасли с њим. И почети примећивати и пратити у себи тај процес – већ је велики корак. То значи да се можемо оделити и погледати на себе помало са стране, а не да истински мислим да ништа не вредим или да је то што ја радим чиста глупост.
Друго – вера у то да је са мном све у реду. Исто као и са свима осталима, ни боље ни горе. Ја сам у најпозитивнијем смислу иста као и сви.
И још један важан момент. Научите се да живите са својим обесцењивањем. Раније сам мислила да је могуће избавити се од тога. Заволети себе, излечити се на крају крајева, домоћи се тамо неких висина….

Боломатова Оксана

психолог Боломатова Оксана

Сада мислим да је то неизводљиво. То вам је као хронична бољка. И периодично долази до погоршања. Но управо, умевши оделити себе и обесцењивање, можемо на време „попити потребан лек“. И поново укључити из сивог у разнобојан свет, и помало почињати живети. Не идеално. Накриво-накосо, но ипак ЖИВЕТИ.
Чувајте се).

https://www.b17.ru/article/59969/

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.