Месечне архиве: новембар 2016

Научена (васпитана) беспомоћност

slon

Научена (васпитана) беспомоћност – је занимљив феномен у психологији. Истакнути психолог М. Селигмен је показао да неки представници животињског света у стресним и болним ситуацијама ништа не чине, како би престали да осећају бол. Неко од њих се покушава спасити и тим самим побољшати своју ситуацију. Док се други толико навикао на то што му причињава бол, да то сматра обичним и нормалним. Наставите са читањем

Саслушај ме, мама!

137163-600x400

У поселдње дане много пишу о трагедији у Псковској области. Много свега сам прочитала – како су родитељи према њима били превише строги, како су били премало строги, како им тако и требало, да су родитељи изроди… Ја то не могу да коментаришем, просто из разлога што не знам шта се на самом делу догодило. Могу само да кажем, да је то што се догодило, веома страшно. Ја нисам ни специјалист – психолог, ни психијатар и немам децу ацолесценте. Старија ћерка је тек на прагу. Но ја сама сам била адолесцент, и о томе хоћу понешто да кажем.

Наставите са читањем

Како престати викати на децу?

download-4Мислим да је потребно освајати нове варијанте понашања, навике и начине реаговања, које ће нам помагати у свим тим моментима.

Алгоритам поступака

1. Обавест

Јавно објавите својој деци и породици како се спремате да престанете викати на њих. То је психолошки крајње тешко урадити, но у исто време, то ће вам веома помоћи (не само да опет успоставите контакт, него и да се не предајете).

2. Разрешење (дозвола)

Разрешите деци да вас прекину или да изађу из собе када почнете да вичете. Без икаквих последица по њих. Да, то није баш учтиво и противречи правилима пристојности, но исто тако се ни ваш крик не уклапа у та правила. Дакле, дајте деци могућност да поступе на таква начин, да се не би осећали као жртве. Осим тога дете ће вам на тај начин давати веома јасан сигнал, да сте изгубили контролу – шта ће само по себи помоћи да се вратите у реалност. Наставите са читањем

Тајна духовна смрт детета

Јутро је. Клијент је дошао на сесију. После дуге паузе, као одговор на моје питање, говори:

“Не знам шта желим, не разумем самог себе“.

Касно вече. Дугачки хол огромног трговачког центра. Млада жена за собом вуче уморног четверогодишњег малишана. Ноге му се саплићу. Жали се: „Мама, уморан сам, ‘оћу кући…“, жали се, но све некако млитаво, вероватно се и не нада да ће га послушати. Мама, ослободивши се маркираних пакета из скупих женских бутика, наглим потезом руке поставља сина насупрот себе и љутито му се уноси у лице:download-2

“Никога не занима, шта ти хоћеш! Мaло ли је тога, шта ти хоћеш!? Престани већ једном да ме смараш!“

Вероватно су и њој у детињству тако викали у лице, да њена осећања и жеље никога не занимају, нити шта вреде. Наставите са читањем

Психолошке манипулације у Цркви – како их распознати и шта радити – Други део

%d0%ba%d1%80%d1%81%d1%82Аутор: Скуратовскаја Наталија Станиславовна

Следеће је – осећање кривице, коју је веома лако исправоцирати код човека, посебно ако je он на то привикао из детињства. Ако је мама пропустила напредовање у каријери зато што је себе посветила деци, она говори: „Сав живот живим ради породице, ради вас“. И наводницима се подразумева, да сте то дужни одрадити, а то је дуг на сав живот. Осећање кривице се често провоцира у супружанским односима, зато што: „Због тебе нисам успео/ла у том и том, због тебе сам се одрекао/ла таквих могућности“. Човек којему се предлаже да узме на себе осећање кривице, приморан је да се оправдава и да некако искупи своју кривицу. Наставите са читањем