Обавезни сте да опростите!

49

Зашто мислим да су коментари типа, “дужни сте да опростите!“ – погрешни и токсични? Ако су још написани испод чланака у којима се говори о родитељима, ја то приписујем Штокхолмском синдрому или страху коментатора, да ће се можда и његова деца такође појавити са оптужбама о њиховом васпитању у детињству. И зато они хоће унапред да се ограде од тога. Но, када сам данас прочитала испод текста жену коју је муж тукао током много година, и њу и малу децу заједно, избацивао их на улицу, уопште, чинио то што чине мужеви – насилници у филмовима ужаса, а они њој одмах: опростите му и сажалите се над њим!

И тако, зашто не треба опраштати:

  1. у таквој ситуацији треба жалити жртву, а не насилника. Мисли типа: “жртва треба да се сажали на наслиника“ – јесте неки адски изврнути свет.
  2. да би опростили и сажалили се над неким, потребни су огромни ресусри (духовна снага, за жртву би боље било да их потроши на себе или на блиске јој људе, а не на – насилника. И, најважније:
  3. не треба опраштати оном, ко себе не сматра кривим и не тражи опроштај. Може се преживети и заборавити, отпустити, но не опростити. Иначе се особа веома лако може наћи у тој истој сазависности и ситуацији поновљеног насиља. “Теби по глави, а ти опростила. Теби опет по глави, а ти порадила на себи – и опет опростила“.

Искрено говорећи, пословица типа: „буди више тога и опрости ономе ко ти наноси бол“– је веома угодна за насилнике. Они пребацују одговорност за учињено на жртву. Жртве и онако уопште нису привлачне – плачу, жале се, изазивају непријатна осећања. Зато нека они што пре опросте, забораве, постану веселије и задовољније и престану нас мучити својим страдањима! То је заиста и веома угодно – имати увек поред себе свепраштајућег човека. Ма шта да му урадиш, он узме – и опрости! Нико не жели да буде тамо нека увређена баба-рога.

download-1

Да би на самом делу опростили човеку, он је дужан да изврши поприличан број корака:

  1. Да призна то шта се десило. Насилници на том ступњу обично већ говоре да се ничега не сећају, “то си ти нешто помешала, измишљаш, ја тако нешто не би никад урадио, ти уопште ниси чиста, требала би ићи к психијатру“;
  2. Да узме на себе одговорност за учињено. Не „ви сте ме довели до тога“, „имао сам тежак живот“, „сви тако поступају“. Него – “да, ја сам то урадио“;
  3. Да се извини и да се покаје. Искрено. Не: “у реду, приморали сте ме, извињавам се“. Често не успевамо добити извињење, зато што се насилник брине о томе, како да у целом том процесу сачува осећање сопственог достојанства, а не брине о осећањима жртве;
  4. Вероватно и најтежа тачка…Требате бити свесни тога, да само једнократно објашњавање и извињење често бива недовољно и да само једно „извини“ не поништава све године траума. Те даа ће се жртва опет и опет враћати на те догађаје а ви ьете требати опет, и опет да понављате тачке 1 до 3, да би она поверовала да сте исркени. Да су Вам њена осећања важнија него осећање сопствене битности. Зато што обично бива тако, да насилник сматра, да се после извињења све поништава, све се заборавља и да све опет почиње са чистог листа. И само та противна жртва што не жели да све то тако одједном заборави, него хоће да о томе разговарају и да се по ко зна који пут убеди, да се онај што се извинио, заиста изменио. (Узгред речено, тако често бива и у случају супружничке неверности. Страна која је учинила прељубу бива фрустрирана и увређена тиме, што онај кога су преварили, не може одмах, чим му се извини, да све заборави);
  5. Да се постарате да нечим важним за себе и нужним за жртву компензујете ствар. Отприлике, као што Њемачка отплаћује новац у рату пострадалим државама и народима. Да, тај новац неће вратити убијене, но он ће помоћи преживелим да свој живот учине бољим. Надокнада није увек нешто материјално или новац. То може да буде и физичка помоћ. То може да буде и емоционално саосећање. Важно је то, да је онај ко моли за опроштај спреман, да надокнади нанету штету. Ако сте на пример, сломили неку ствар, коју вам је позајмио друг, ви нећете рећи само „извини молим те“. Рећи ћете: „опрости, молим те, јел’ могу да Ти купим исту такву?“ А изгубљене године, психа, здравље, вера у људе – то је далеко више него неки сломљени предмет. Друга је ствар то, што страдалник може да не пристане на надокнаду. А може и да се сагласи. Но, предложити компензацију, да би показали да Ваше покајање и извињење нису само празне речи, да заиста желите да заслужите опроштај, то је превасходно важно.

После свега тога, човек заиста може да  опрости. А пре тога, треба само затворити врата за њим и заборавити што пре, као страшан сан. Да би могли градити други, нов и срећан живот, у ком неће бити места насиљу…Тако некако.

Алина Фаркаш

Алина Фаркаш

П.С.  Не, нису у праву ти квази-психолози што предлажу опраштање. Својствo здраве психе није – опраштати насиље. Својства здраве психе су – ограђивати се од њега, одлазити ако нам је на неком месту лоше. А увлачити се у разглабање и покушавати схватити насилника и његове побуде и психу – јесте својство дубоко траумираног, сазависног човека.

Аутор: Алина Фаркаш

https://www.facebook.com/alina.farkash/posts/10205210628174591

Advertisements

2 thoughts on “Обавезни сте да опростите!

  1. Aleksandar

    Kada je reč o nasilju. Do sada smo imali slučaj da roditelji vrše nasilje nad decom kroz kažnjavanje za prestupe ili za uvrede(što je ipak češća pojava). Tako su deca za greške ili uvrede(kako namerne tako i slučajne!) dobijali osim batina i omalovažavanje,psovke, stalno zvocanje. Time se nešto što je loše i što je inicinator ogrehovljenog načina života, slabe vere, depresije psihoze, kukavičluka i poltronstva prenosilo sa kolena na koleno. Ali to mislim da se ne mogu nazvati hrišćanske vrline. Sada, kafa je aktuelno vaspitanje BEZ fizičkog kažnjavanja deca prete roditeljima da će ih nekome prijaviti čak i onda kada evidentno nisu u pravu. Sve je češća pojava vršnjačkog nasilja a slušao sam o slučaju i da je sin tukao samohranu majku. Mnogo je primera gde upravo deca koja NISU kažnjavana za PRESTUPE kao odrasli bivaju nasilnici ,neosetljivi, licemerni, bez empatije. Verovatno zbog toga što su se roditelji uvek povlačili pred njihovom samovoljom ili izlivima gneva. Mislim da je svima jasno da u pojam kažnjavanja ZA PRESTUP, BEZOBRAZLUK ,NASILJE nisam ubrojao kažnjavanje iz hira i fizičko zlostavljanje. Voleo bih da mi neko od pravoslavnih psihologa kaže kada i dokle roditelj ima mogućnost da kroz trpeljivost,objaşnkenja,dobru volju i molitvu Bogu(za svoje dete) vaspitava dete, a kada ipak mora da pruži neki otpor(uključujući tu i fizičku reakciju!). Kako reagovati kada izlive gneva ili prkosa kod deteta ne uspevamo da smanjimo objašnjenjima , blagim rečima i molitvom ? Kako primeniti biblijsko načelo o okretanju drugog obraza onome ko te udari po jednom obrazu-kako u porodici a kako van kuće ? Da li pravoslavni foditelj ima pravo da vaspita svoje dete da se brani od nasilja i od napasnika ? Šta o tome kažu pravoslavni psiholozi u Rusiji i drugde ?? Ako možete odgovorite mi pismeno. Ako to nije moguće, moj broj telefona je 064 4405 485.

    Свиђа ми се

    1. Мург Аутор чланка

      Добра вече Александре. Хвала вам на јављању. Ваше питање је поприлично обимно. На ту тему има већ неколико постављених чланака. Код нас у Србији на ту тему много лепо говори Др. Зоран Миливојевић. Нпр. Zoran Milivojevic-Porodica i vaspitanje dece(03.05.15)
      Његов став је по том питању, мислим, потпуно православан и научан…
      На нашем сајту чланци:
      Физичко кажњавање деце из угла православне психологије
      Бити или не бити; Да ли су детету потребне казне
      Последњи текст није писао православни психолог, али ја лично уважавам тог психолога.
      Мислим да ћете наћи одговоре на многа ваша питања. Ако и даље желите да чујете нешто конкретније, добро би било да напишете тему на нашем форуму
      Ако вам није проблем да још напишете, јесте ли ви у недоумици како да васпитавате своју децу или је нешто друго у питању?
      Свако добро. Мург.

      Свиђа ми се

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.