Учимо се правилно давати савете

saveti

Сви ми волимо давати савете. Заиста је тешко суздржати се од таквог искушења: са стране се проблем увек чини јаснијим, а правилно решење  – очигледније. Но сетимо се ситуација када су савете давали Вама? Посебно када их нисте питали за савет. Такви савети код Вас најчешће изазивају раздражење, а понекад чак и увреду и губљење жеље на даље општење. Како се и не нељутити, када Вам на све начине показују своје превасходство, стручност, једини правилан поглед на ствар итд. Наравно да се са стране све види много објективније, но поставите се на место човека коме саветују. Шта обично говорите као одговор на савете? „Не разумеш ти ништа! Ти не можеш ни да представиш, шта ја осећам! Ти не знаш суштину проблема, изнутра!“ И неминовно ће Вас раздражити, када Вас сматрају за не баш паметног, кратковидног, глупог човека, који не може сам да изађе на крај са својим проблемима.

Но, само што су се Ваш пријатељ/пријатељица, рођак, колега, муж/жена нашли у тешкој ситуацији, Ви сами већ немате снаге да у себи сузбијете пробуђеног стручњака – саветника. Потом ћете се обавезно још и увредити, зато што Ваше савете не примају озбиљно. Уосталом, ако заиста желите да помогнете, а да притом не изазивате гомилу раздражења и непријатности, требали би се придржавати неких правила која ће Вас заиста учинити стручњаком бр.1 у свом окружењу, учинивши важе мишљење значајним, жељеним и ауторитетим.

Правило №1. То је виша пилотажа – учините тако, да човек Ваше мишљење почне да види као своје сопствено. Само тада оно неће да изазива протест и раздражење. А то значи да је човека потребно довести до таквог стања, да сам узвикне: „Елена! Како се само раније нисам тога сетио?!“ То се може учинити помоћу наводећих питања типа: „А да ли си (Ти) раније размишљала о томе, да се ситуација може решити на тај начин?“ или „А да ли си (Ти) некад разматрала такву могућност?“ Важна реч у обраћању ка сабеседнику јесте управо реч „Ти“[1], она омогућава да човек схвати, да му се ништа не намеће, главним остаје његово сопствено мишљење.

Правило №2. Научите се слушати. Када сте већ управили мисли слушаоца у потребном смеру помоћу наводоћих питања, дајте му могућност да искаже своје мишљење. Пoвремено се може ступати у дијалог, одобравати, саглашавати се, но дајте предност слушању. Веома је важно дати човеку да се добро изговори, да излије своја осећања. Савети дати на крају дијалога ће се прихватати далеко лојалније.

Правило №3. Старајте се да се поделите са оним како Ви видите ситуацију, но не намећите своје мишљење. Избегавајте фразе „Ја мислим“ или „Ја знам“, радије користите „Осећам …“, „Чини ми се …“. То ће утицати да сабеседник осети, да Ви заиста нисте равнодушни према његовом проблему, трудите се да га схватите, но не стремите томе да га поучавате или критикујете.

downloadПравило №4. Не покушавајте доказати да сте умнији од сабеседника. Немојте да узимате на себе улогу родитеља  или старијег наставника, или просто мудраца с богатим животним искуством. У ситуацији када је човеку лоше, он ће вашу „стручност“ примити као со на живу рану. Ако још почнете да доливате уље на ватру узвикујући нешто у духу: „Предупредио/ла сам Вас више пута!“ Знао/ла сам да ће тако бити! За тобом треба отворити четворо очију!“ – то ничему добром неће довести. Важно је схватити да пред Вама није малено дете, него одрастао човек који има право на грешку. Нема потребе штитити га од сваке незгоде, а тим више га не треба укоревати за кратковидост, наивност, неопрезност итд. С тим, да заправо не знате поуздано ни како бисте Ви сами поступили у тој ситуацији!

Правило №5. Када реч иде о некој ситуацији која сабеседника плаши, немојте стремити да покажете како сте смелији од сабеседника. Боље је да се постарате, да у њему самом пробудите смелост. На пример, Ваш блиски човек хоће да говори са начелником о повишици плате, но боји се да то не изазове супротно дејство. У датом случају, не бисте се требали правити храбрим и говорити: „Ма дај, то су све глупости! Ја би пошао и попричао без икаквог колебања!“ Уместо тога реците: „То је одлична идеја, но и мени би на твом месту такође било страшно. Уосталом, боље је ризиковати и чекати шта ће да се деси, него се нервирати због сопствене неодлучности. Па и начелник је човек као и ми, неће те појести“. „Тада ћете вероватно чути као одговор: „Заиста, није све тако страшно! Сутра ћу скупити храбрости и попричати са њим“!

Правило №6. Не намећите своје мишљење и немојте показивати своју непопустљивост. Ако будете „давили“ човека, приморавали га да прихвати Ваше мишљење, то ће довести само до спорова и сукоба. Увек имајте на уму да – слободу избора нико није укинуо! Ви имате право рећи своје мишљење, но не приличи наметати га као једино исправно. Понекад је човеку корисније да уради све по своме, и да се учи на сопственим грешкама. Нека то буде његов лични опит.

Пре него што почнете давати савет, зауставите се на неколико секунди и размислите: да ли је сабеседнику уопште нужан Ваш савет? Не говори се џаба, да је наметнуто добро – зло. Тако и неиспрошени савет може постати извор свађа и негативних осећања! А може и сасвим да разруши пријатељство и односе!

Извор: https://www.b17.ru/article/59669/

психолог Купрејкина Јулија

психолог Јулија Купрејкина

 

[1] У српском језику заменица „Ти“ се у разговору обично изоставља, пошто имамо помоћни глагол „си“ (од глагола – бити), уз који је јасно на кога се односи. У руском језику то није случај.

3 thoughts on “Учимо се правилно давати савете

  1. diplomiraniduduk

    „Пре него почнета да дајете савет, зауставите се на неколико секунди и помислите: да ли је сабеседнику, уопште, нужан ваш савет?“ – ovo je najvažnija rečenica u tekstu! Trebalo je da bude podvučena i na samom početku.
    Najbolje je ne davati savet dok ga neko ne zatraži!

    Свиђа ми се

    1. Мург Аутор чланка

      Пре него почнета да дајете савет, зауставите се на неколико секунди и помислите: да ли је сабеседнику, уопште, нужан ваш савет?

      Поздрав. Та реченица, што сте је издвојили, по мом мишљењу, одражава суштину претходног чланка А ко вас је питао за савет?.

      А овим чланком сам ипак хтео навести читаоце на размишљање о том – како давати савет, чак и ако га човек не жели :). Као у Правилу №1. Често човек и не зна да има преблем, то се зове „одрицање“- и шта, треба га оставити у незнању?

      Да додам. Ја, када би чекао да ме неко упита за савет, чини ми се да бих дочекао старост, а да ме нико никада не би упитао за савет. Мене, фактички, нико и не пита за савет, ако ћемо искрено. Ја сам овај блог и направио да могу људима да дам савет, али не директно, него преко других, кроз преводе 🙂 То је Правило №7. 🙂

      Важан је начин на који дајемо савет. Чак ако га људи и не траже :). Могуће је да они не знају да траже савет, стиде се или једноставне не знају да причају са „специјалистом“.
      У тексту нешто важно није речено, а волео би да наведем.
      То сам видео на групама самопомоћи (АЦА), где су потпуно забрањени икакви савети (нити их ико тражи). Зато су увек пожељна делења сопственим опитом, ако се човек налазио у сличној ситуацији, ако је нешто слично прошао.

      Liked by 1 person

  2. Повратни пинг: A KO JE VAS PITAO ZA SAVET… | TAMOiOVDE

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.