За све криви родитељи

Радећи са клијентима, почела сам да примећујем тенденцију да људи долазе код психолога већ припремљени. Може бити да је томе разлог – доступност психолошке литературе, или заразност популарне психологије, АЛИ – клијенти долазе са ВЕЋ готовим теоријама и претпоставкама по поводу ових или оних животних проблема. И углавном су речи осуде и претензије управљене на адресу родитеља. И сада се ја обраћам својим драгим клијентима:криви родитеељи

Радећи са клијентима, почела сам да примећујем тенденцију да људи долазе код психолога већ припремљени. Може бити да је томе разлог– доступност психолошке литературе, или заразност популарне психологије, НО – клијенти долазе са ВЕЋ готовим теоријама и претпоставкама по поводу ових или оних животних проблема. И углавном су речи осуде и претензије управљене на адресу родитеља. И сада се ја обраћам својим драгим клијентима:

Да драги моји, Ви сте се веома добро научили да тражите корене проблема у дубини свога детињства – схватили сте, због чега сте тако несигурни у себе, зашто не волите себе, зашто се бојите ауторитетних људи, или зашто немате поверења у људе. У свему су криви они – мама и тата! Они су Вас тукли, нису Вам удељивали довољно пажње, били су неправедни и тако даље у дубину покољења.

Слажем се, заиста – узрок нездравог заступања своје тачке гледишта је разултат рада Ваших деспотичних родитеља, који су увек све знали боље, нису питали за Ваше мишљење и уопште живели су како су хтели. Но на самом делу, да ли схватање тога Вама помаже да самоувереније идете својим животним путем? Веома често се у свом послу сусрећем са ситуацијама у којима, нажалост, распознавши дубинске узроке својих проблема, људи се на њих усредређују и не знају шта даље да раде.

Заустављајући се на тачки осуђивања родитеља, човек не може да расте даље, зато што на сцену ступа инфантилизам у облику неспособности да се избавиш од дечијих траума и увреда. О томе говоре и многи чланци који раскринкавају особине обичне лењости у десетак пасуса. На такав начин стереотипно понашање се одједном превраћа у сидро, зато што, не ослободивши се од дечјих преживљавања, човек почиње не само да понавља стереотипна дејства, него се почиње бавити и самоосуђивањем, зато што не може да преодоли то сидро, и ту га он умесно прикрива управљајући стреле на родитеље. А зашто да не? Хвала Вам мама и тата за то што сте ме учинили тако слабим, да не умем да сам преодолим своје животне тешкоће. Мама и тата, ја не умем своје проблеме да решим сам, ја само умем да се вређам и да страдам од тога. Мама и тата, ја не желим да будем великодушан, зато што се наслађујем својом невиношћу и чистотом. ЈА МОГУ ДА БУДЕМ ИНФАНТИЛАН СА ЧИСТОМ САВЕШЋУ. И ето угодности од судара са несвесним.

images

Ја би хтела да сви читатељи, независно од наличја Ваших предубеђења према својим родитељима, овде и сада задате себи питање „Ко сам ја? Какав сам ја? Шта ми је дао мој опит?“. И да схватите, да рад на мењању свог живота треба почети од себе – бити одраслим значи бити великодушним, мудрим, одговорним. То значи научити живети без осуђивања и без сажаљења. Свој живот као одраслог човека треба почети одмах – вратити узето, испунити обећање – ма колико незнатно било – на време позвати телефоном, уделити време људима који то одавно чекају – истој тој мајци или баки. Бити одрастао и одговоран према незаливеном цвету у саксији, у односу на кућног љубимца који цвили код врата док Ви висите на друштвеним мрежама. Већ данас раставите приоритете одраслог човека и научите себе оном, чему Вас нису успели научити родитељи!

Бити добрим –  је огроман самосталан труд, док за „бити лош“ не треба снага воље, већ само то да се непрестано огледате на оно шта Вас је учинило таквим, бесконачно се погружавајући у увреду и критику. Ма какви неправилни били методи васпитања, изабрани Вашим родитељима, они су положили оне најглавније цигле у темељ Вашег живота. А сада продужите то што су они започели, научите се оном, чему Вас нису научили родитељи. Примите свој опит онаквим какав је, ни о чему не жалите, него погледајте на свој живот у целости као што уметник посматра започето платно, узмите четкицу у СВОЈЕ руке и продужите да стварате свој непоновљиви живот онако како сами желите.

Психолог Пушкова Татјана Евгеневна

Психолог Пушкова Татјана Евгеневна

 

Неки до коментара:

  • Психолог Митина Наталија Јурјевна

Нажалост, заиста се многи људи заустављају на етапу агресије и окривљавања у односу на родитеље. А то је само први етап у раду са темом детињства, а завршни је прихватање и благодарност. Но да би дошли до тачке прихватања, потребно је проћи пут.

  • Исаков Александар Анатољевич

Бити добрим –  је огроман самосталан труд

Татјана Евгеневна, молим Вас, објасните шта сте хтели рећи том фразом?

  • Пушкова Татьяна Евгеньевна

 Хоћу рећи да, ако унутар човека седи критик који с тим истим човеком из неких разлога није задовољан, не одговора његовим очекивањима, који није довољно добар, тада и позивање на родитеље ту апсолутно нема места. То је унутарњи проблем самог човека, ту он и само он може, или да учини себе „добрим“, да доведе себе до тог стања – ако је незадовољство објективно, или опет са самим собом да се договори и помири – а то је огроман труд. И ако се човек не жели трудити, тада не треба говорити како су за све криви родитељи, а схватати да је то лични избор – бити таквим. Хвала на питању).

Извор: https://www.b17.ru/article/vo_vsem_vinovaty_roditeli/

Advertisements

1 thought on “За све криви родитељи

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.