Рањени сујетом

Сујета је – грех, с тим нико не спори. Но шта ако сујетан човек – није толико грешник, колико је жртва? Шта ако је његов проблем – разултат психолошке трауме или неумећа прихватити и схватити себе самог? Како се научити саосећати, а не осуђивати, како се опходити са сујетним човеком, како увидети тај грех у себи и постоји ли излаз из сујете као психолошког феномена, – говори нам Марина Филоник – психолог, психотерапеут, научни сарадник и професор федералног института за развој образовања.

 У центру пажње

– Психолошка траума – шта је то? Како се она формира?

Регрес. Осећање жалости према себи. Шта радити?

 

Стање регреса је свеојствено свим људима. Регрес обично изазива нека стресна ситуација. Нас тада као да нешто одбацује уназад. Регрес се може пројавити на разне начине. На пример, у неком моменту живота човеку се чини да је све било узалуд, да су сви његови покушаји да нешто постигне били бескорисни. Нешто не иде како треба, оно што се са њим догађа ван је његове контроле. Ништа не иде онако како би се хтело – регрес, другачије речено – уназађивање.

Регрес (лат. Regressus ) заштитни механизам, форма психолошког приспособљавања конфликтној ситуацији или узнемирености, када човек несвесно прибегава ранијим, мање зрелим и мање адекватним обрасцима понашања, који му се чине као гарантована заштита и безопасност.

«Подчињавање ауторитету» Стенли Милгрaм и његов експеримент

О суровости из послушности

Реч је о познатом психологу Стенли Милгрaму и његовом експерименту који расветљава неке мање познате сране социјалне писхологије.

Истраживања психолога Стенли Милгрaма (Stanley Milgram; 1933-1984) су почела 1961 године, три месеца после отварања судског процеса над нацистичким вијним преступником Адолфом Ејхманом. Милгрaма је заинтересовало питање, како су људи могли да испуњавају тако нечовечна наређења да погубљују друге људе.