Ударио ме је зато што има проблема на послу

У прихватилишту «Китеж» при мушком манастиру живе жене које су преживеле породично насиље. Тукли су их, гасили на њима цигаре, изругивали се над њиховом децом. То нису радили људи са стране, све се то дешавало унутар породице. Алена Елцова, руководитељ прихватилишта, говори нам о том како се упада у замке породичног насиља, како препознати потенцијалног тиранина и како помоћи жртви.

Он меня ударил, потому что у него проблемы на работеСвих 24 сата стижу позиви на мобилни телефон центра. Понекад, разговарајући, схваташ да је ситуација чак и гора него што је изгледало на почетку разговора.

Звони женаи центар и говори: «Односи с мужем су се скроз искварили».

Можете ли рећи конкретно како искварили? Она збркано прича о породичним конфликтима, и ја ту слушам: «Он и ћерка су се закључали у купатило». Како то, закључали у купатило?! Сабеседница се нервира: «Закључали се и закључали се, какве сад то има везе? И ту ја схватам да је реч, највероватније, о сексуалном насиљу над дететом! А она звони с жељом да «поправи односе са мужем», тј. њено сазнање је просто потиснуло чак и могућност саме мисли на нешто такво.

Алена Ельцова

Алена Ељцова

Жена се враћа у дом где је бију, до седам (?) пута. То је међународна статистика. Зашто се враћају? Људска психа је флексибилна и адаптира се на животне услове. Зато се често дешава да, када жена покушава да изађе из токсичне породице, њена је психика већ у неком степену, а могуће је и потпуно, разрушена.
Наравно, већина жена још и жале мужа, налазе мноштво разлога за жалост и оправдања: «Он је тако грубо са мном разговарао, зато што су код њега на послу биле непријатности», «ударио ме је, зато што је његова мајка њега у детињству тукла».

Жртва осећа потребу у правичности оног што происходи, прикривајући тиме осећање сопствене безопасности.

Многима није јасно, зашто жена у мужу није препознала насилника. Но, видите, нико не почиње да туче одмах на почетку односа! У моменту када жена добија први ударац, код ње већ постоји много срећних тренутака које она «конзервира» у свом сазнању: свадба, рођење детета, празници. Та сећања су код ње свагда на површини, а негативне сакрива што је могуће даље, истискује их ван граница своје психе.

Социальная реклама Amnesty International против насилия в семье. «Когда он контролирует твою жизнь, это уже не твоя жизнь».

Социјална реклаам Amnesty International против насиља у породици.»Када он контролише твој живот, то већ није твој живот».

Први корак: изолација

Социальная реклама Amnesty International против насилия в семье. «Когда он контролирует твою жизнь, это уже не твоя жизнь».

Социјална реклаам Amnesty International против насиља у породици.»Када он контролише твој живот, то већ није твој живот».

Не тако давно код нас је живела жена из Санкт-Петербрга. Она сама није заметила да се нашла у замци: «Како се он лепо удварао док смо ходали! Колико ми је само поклона даровао!» Те је поклоне он у ствари даривао себи, зато што је он још тада није сматрао за самосталну, одељену од њега личност.

Муж ју је одвезао у други град, постепено ју је истискивао из привичног круга општења са речима «знаш да те много волим!» «Номој се дружити са тим другарицама, ја ти то говорим ради твог добра, знаш да те волим», «шта ће ти посао? Ја ћу те обезбвеђивати, напусти посао, зашто да се замараш». А после рођења детета почела је патолошка љубомора и физичко насиље.

Потенцијални насилници воле да остављају утисак: бурно удварање – море цветова, скупи поклони, стремљење што је могуће пре зблизити се и узети жену под своју котролу. То може да изгледа као да је жели заштитити: «нема потребе да идеш на те курсеве енглеског тако касно, бринем се за тебе, боље је да седиш дома», «не облачи хаљину са таквим разрезом, сви сви ће да буље у тебе, ја просто хоћу да те заштитим», «поћи ћу ја са тобом, ти си моја мала лудача, нећеш моћи сама». Насиље у породицу прониче под маском брижности.

Но онај ко истински воли даће супрузи слободу, а неће је затварати у кавез.

У токсичним односима жена нема са ким да се посаветује. Све жртве, као по уџбенику, потврђују да је насиље почело са изолацијом. Представите себи обичан живот у виду круга раздељеног на сфере, где постоје интересовања, општење са другима, социјални контакти: «Другови», «Рођаци», «Посао», «Хоби». У токсичним односима агресор ће их све постепено истискивати.

У животу то изгледа овако: «Твоја мама је ношто учестала са својим доласцима код нас, а ја би хтео да будем са тобом насамо, хајде да је не позивамо», «твоја другарица флертује са мном, она ти није прави друг!» Одсецање сваке од тих сфера мења личност човека, спрема је за подчињавање.

Ако немате ништа осим огромне љубави – немате посао, сопсевтних средстава, другова, рођаке скоро да не виђате – значи кавез се затвара, омча се стеже. Насилници, понекад и несвесно, очекју да се жртва нађе у беспомоћном жртве као нпр. трудноћа, немогућност материјалног обезбеђивања – све то може да постане окидач, ако су и раније бивали забирњавајући сигнали.

Напустити насилника је такође писхолошки тешко изводљиво: чим он увиди да се може лишити жртве, он прети – да ће подићи руку на себе, зато што не може без ње да живи. И заиста он не може да живи без своје жртве.

«Отац је толико тукао мајку да је постала инвалид»

Жртвом може да постане било ко, но у ризичној групи углавном су они – која су тукли у детињству. Те жене просто не знају да може бити другачије.

У прихватилишту је живела жена која се родила негде на селу, потом дуго времена радила у Москви. Њен отац је толико тукао маму да је она постала инвалид. У представи те жене «прави мушкарац», изгледа, треба да пројављује љубав и снагу управо на такав начин. Код нас је доспела после тога како је у касном периоду трудноће изгубила дете због удараца њеног сажитеља.

Са том женом је било веома тешко радити: код ње је било одсутно основно (базно) поверење према свету. Она је сматрала да сви около само обмањују и хоће да је повреде. Чак јој ни услове боравка у прихватилишту нисмо могли објаснити. Да би живела код нас и рехабилитовала се, потребно је потписати договор, а она је отказивала: «Знам ја шта сте ви замислили, вама је само потребна моја лична карта и потпис, први муж ме је исто тако обмануо и узео кредит на моје име».

Мушкарци не плачу

Фото: www.mkd.mkКо ће са већом вероватноћом да пројављује карактеристике насилника? Онај ко је у детињству слушао од одраслих «мушкарци не плачу», «та играчка није за мушкарце, шта ће ти те лутке», «шта ћеш се тамо играти са децом, ти си мушкарац, ти треба да зарађујеш новац и доносиш кући, а жена да спрема по кући».

Ако брак није постројен на партнерским односима, ако се ауторитет оца не држи на знању, умећу и самопожртвованости, него на галами и батинама, онда за је агресора важна не породица, него власт и котрола.

Власт развраћа човека, тим пре што нико од нас није  светац.

Мушкарци који су васпитавани оцима у стилу «мачо», покушавају да нс жесток начин управљају другим човеком. Да напоменем и то да друштво поставља жестока требовања: бити савременим мушкарцом је веома тешко – «дужан си да много зарађујеш», «мораш бити чврст, не смеш пријављивати емоције». У стању таквог притиска многи почињу да на разне начине «скидају напетост», често и помоћу алкохола.

Многи се истресају управо на своје ближње – то је законски најбезопасније.

За човека са стране се може се и казна добити, а у породици «тући – значи волети».

Не само ударци

Насиље – нису увек и само ударци. Знала сам жену која се бојала да уради било што без дозволе мужа. Он је није тукао, но устајала је ујутро и није знала шта да спреми док јој он не каже, није могла да купи средство за прње суђа на два рубља скупље него што би он дозволио.

Насиље има један признак – страх.

Управо тај страх смета да се почне нови живот. Недавно сам чула историју о жени која је напустила мужа после неколико година изругивања над њом. Најпростије послове као што су: поиграти се са дететом или спремити ручак, успевала је уз невероватне напере.

До брака је била познати новинар, писала одличне текстове, сада је психички сломљена, то је сада други човек, који је дуго времена био обеснажен животом у новој страшној реалности. Она је нашла у себи снаге да се растане, но то су биле последње снаге. Да би се повратила на старо биће јој потребне многе године, помоћ рођака и другова.

Наставак „Није благословио на развод“

http://www.pravmir.ru/nasilie-doma/

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.