Увређеност – слабост и ризик? Рехабилитација увреде

uvredaУвређеност – је комплексно преживљавња, које укључује и жалост према себи, и љутњу на увредиоца, и шта је такошђе важно, суздржавање те љутње супротном тенденцијом – љубављу или, као минимум, идејом о важности тих односа за нас. Сувише противречивости, зар не? Да. Човекова преживљавања – бивају сложна, не увек једнозначна, и подразумева се да је човкова психа способна да изађе на крај са том амбивалентношћу: да је могуће имати према једном објекту различита осећања. Упрошћена, огрубела осећања – знак су нарушеног психичког развоја, и, насупрот томе, што је човек здравији – то су му финија, сложнији и неједнозначнија преживљавања доступна. Шта би се десило, ако не бисмо сузбијали своју љутњу? Човек, ако не би одмах почео да убија, онда ће у најмању руку да прекида односе при најмањем неслагању реалности са очекиваним.

А шта са оним, да треба одмах прихватати другог онаквим какав је? То је добра идеја, али сувише апстрактна. Да би те прихватили онаквог какав си – потребно је, за почетак, схватити какав си. Идеја да човек може знати и прихватити нешто унапред – јесте идеја свемоћи. Живи људи мало шта знају унапред, не стиде се да укључе природну функцију одбијања, и, ако нису затровани идејом «свепраштања» – дају себи могућност да упознају другог у процесу односа. Увреда се појављује из неадекватних очекивања, но ствар је у томе, што наша очекивања никада не могу да буду потпуно адекватна, а прихватање стварности – потпуно слободно од пројекција.

Резултат слика за демонстрацию обиды - демонстрацией слабостиОно како ми видимо другог човека се неизбежно гради на пројекцији коју још треба проверити приликом општења. А, ако већ говоримо о блиским односима, онда неизбежна етапа заљубљености, који дозвољава људима да остану заједно на рачун силне привлачности једно према другом – подразумева стапање са својим пројекцијама. Прва увреда у односима јесте – први корак у преласку од блаженог стапања к познавању другог човека, и кроз то познавање – ка зрелијим односима.
На такав начин, увреда је могућност да се узме пауза и урегулишу односи, разабравши се са својим очекивањима и реакцијама другог. Да, реакцијама другог на моју увреду – између осталог. Шта да радимо са тим што увреда изазива неке реакције, то значи да је можемо разматрати као манипулацију? Али комуникативни аспект постоји код сваке емоције.

Емоције, пројављене на неки од спољашњих начина изразом или гестом, јесте најздревнији начин комуникације, који дозвољава и животињама и људима да регулишу своје односе са себи сличнима. У том смислу, било какав емоционални утицај на другог човека можемо да разматрамо као манипулацију. Људи у општењу неизбегжно гледају и прате једно другог, шаљу емоционалне сигнале, рачунајући заузаврат на емоционалне реакције – и на такав начин граде односе и дистанцу у односима. Речима се, како је познато, предаје мање од 30% информација.

По мом мишљењу, треба говорити не о деструктивности увреде саме по себи већ о деструктивним и конструктивним комуникацијама, које човек изабира, нашавши се као увредилац или увређени. Ако увређени не говори на шта се увредио, не дозвољава да се искупи кривица (или се вређа без икаквог разлога, ради свог удовољства да види туђу кривицу и осети сопствену власт над ситуацијом), не даје могућност договорити се – тада се о увреди може говорити као о навици и начину да се разруше односи.

психолог Јулија Лишафаева

Ако је човек у увређености доступан за контакт с њим (или јасно говори да му је неопходно да буде сам неко време), јавно означава везу своје увређености с поступком другог и, у принципу је способан за договор – наше осуђивање њега за манипулацију ће у ствари бити врста манипулације. Пошто одрицање права другог човека на сопствена осећања, по мени, и јесте најподлија манипулација.
Неки људи се устручавају да изгледају увређени, пошто сматрају да је демонстрација увређености – демонстрација слабости. Да, показујући да смо увређени ми показујемо своју рањивост. Ми смо заиста рањиви у свему што је везано са нашим очекивањима од стране других људи, са нашом потребом за другима. Али снажан, добро адаптиран у свету човек се одликује не тиме што му нико није потребан него споспобношћу да устане после пада и да излађе на крај са разочарењима.

Идеја силе као апсолутне нерањивости јесте илузорна идеја, која чини човека с једне стране, безосећајним, а с друге – крхким. Ризик открити се и сусрести се са одбацивањем (неприхватањем) – за таквог човека ће бити једнак краху целе личности. Истински снажан човек као што се не боји да се покаже слабим, тако се не боји и да обмане очекивања своје слабости, ако то захтева ситуација.

Аутор: психолог Јулија Лишафаева

Извор: https://www.b17.ru/article/31861/

Додатак из другог извора.

Ризик је смејати се – можеш се показати глупим. Плакати – је ризик да се покажеш сентименталан. Изражавати своја осећања – јесте ризик да покажеш своју истинску суштину. Пружиш ли руку другом човеку – ризикујеш да будеш увучен у његов проблем. Испричавши другом о својим идејама, својим маштама – ризикујеш да их изгубиш. Волети – је ризик да заузврат не будеш вољен. Живети – је ризик да умреш. Надати се – ризик је да се разочараш. Али свеједно је неопходно ризиковати, зато што је највећа опасност у животу – не ризиковати ни у чему. Онај ко у ничему не ризикује, ништа не ради, ништа нема и сам ништа не представља. Могуће је да ће он избећи страдања и тугу, али неће моћи ни научити се нечему, ни осећати, ни мењати се, ни расти, ни волети, ни живети.

Advertisements

3 thoughts on “Увређеност – слабост и ризик? Рехабилитација увреде

  1. Станимир Трифуновић

    Свој скромни, претежно литерарни, допрнос овој теми, већ сам дао.
    Иначе, текст је интересантан, и вероватно најбољи до сада на ову тему (на овом блогу).
    Мада, мислим да није могуће одвојити интерперсонални стил-комуникациони стил, од самог садржаја комуникације. Није реално очекивати да племенита, емпатична особа богоугодних стремљења и врлина, наступа деструктивним комуникацијским стилом, као и обратно.
    Христос воскресе!

    Свиђа ми се

    1. Мург Аутор чланка

      Ваистину воскресе!
      Драго ми је да вам се свиђа текст. Мени се исто свиђа. Можда је стварно најбољи. Ја се надам да се из сваког текста може понешто корисно извући. Наслов је у оригиналу „Рехабилитација увреде“. Са вашом другом примедбом се у потпуности не слажем (а ви се номојте увредити). Ја сам сам, скромно да кажем, „племенита, емпатична особа богоугодних стремљења“ 🙂 но нажалост са деструктивним комуникационим стилом, и мислим да нисам једини. Још мислим да свако за себе мисли да је такав „племенит, емпатичан, богоугодних стремљења“.
      А ову доле реченицу треба запамтити, па је наводим још једном.
      „треба говорити не о деструктивности увреде саме по себи, него о деструктивним и конструктивним комуникацијама, које човек изабира, нашавши се као увредиоц или увређени“
      Поздрав.

      Свиђа ми се

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.