Прозбе, претензије и умеће договорити се у односима

Аутор: Сухарева Екатерина Андреевна

Део дијалога из кабинету психолога:

– А да ли сте Ви покушали објаснити мужу то, што с Вама просиходи и замолити га за помоћ?

– Зар је он слеп, што ли, и не види да падам с ногу?! И молила сам га двеста пута – тако сам и говорила: «Ако не будеш помагао око деце – развешћу се!»

Ако технички приђемо самој форми односа, а не садржају, они се састоје из серије узајамних дејстава. Зато при постојаном општењу с било ким на први план неретко испливавају комуникативне навике – они могу да буду недовољно добре, или могу озбиљно искажавати управо тај сами смисао који бисте хтели партнеру у општењу донети. У суштини, добра комуникативна навика – способност довољно тачно транслирати другом своје потребе/нужну информацију и/или утицати одређеним начином, установивши контакт или узајамно разумевање, ради благопријатних за обоје промена. Ако су измене после разговора угодне само једној страни, то је карактеристично за манипулатора. Неки људи сматрају да управо манипулације и способност «савити» другог, из добрих или и не баш добрих намера, и јесу признак блиставих комуникативних способности.

Ефективним навикама општења у процесу одрастања обично никога нису специјално обучавали, зато већина људи користе онај набор комуникација које су усвојене у детињству, специјално се не замишљајући о том, колико су те навике на самом делу актуелне и ефективне и помажу ли да у односима достигнемо жељене измене.

Једна из најраспрострањенијих сложности јесте – неспособност директно се договорити о нечему с партнером. Постоје неколико узрока који томе приводе – размотрићемо савки од њих посебно.

Тешкоћа у узајамном дејствовању «на равних»:

Склоност манипулацији или замена молбе требовањем

Многи људи су из детињства усвојили то, да од другог човека ништа не можеш добити, просто тако, даром. У таквом случају, сарадња као стратегија односа може да буде недоступна; главни начини су – доминирање «одозго» или подстројавање «одоздо» (оне могу да се смењују) – то јест, ако партнер не разуме «на леп начин» преко ласки или наговештаја или не жели да «спасе» несрећну «жртву», тада се може прећи к политици «савиајња (прегибања)» помоћу агресивних требовања, ултиматума, претензија с намером побудити кд апртнера осећај кривице или стида. При том се не урачунава важни фактор: ако партнер и испуњава од њега требовано и не улази у конфликт да би се одбранио, тада он то чини не из разлога топлих осећања и искерне бриге о другом, него из жеље да се избегну разрушујућа или негативна преживљавања, но накупљена напетост у тим односима ће пре или касније да се «огласи».

Јулији је 37 година и «седи» с дугоочекиваним дететом. Ћерка се веома лако узбуди и, по речима матере, «исисава сву енергију». Јилија је – сова, тешко јој је да рано устаје, и жали се што викендом муж одмах с јутра не узиме дете:

Сухарева Екатерина Андреевна

– Ето јуче је опет била препирка! Ја уморна, неиспавана у 8 ујутру носим ћерку на купање, а он гледа ТВ! Ни случајно да скочи и узме дете, него ми још и каже: «Због чега си тако незадовољна?» А ја њему: «А ти шта мислиш, због чега? Зар не видиш да сам полумртва?!!! Шта, тешко је одлепити задњицу и узети дете, не би ли како одспавала?!!! А он мени као одговор: «Тек свануло – и одмах претензије!» И настави да гледа ТВ, можете представити?!

– Ако би узели идеалан варијант одговора мужа, шта би он требао да каже?

– «Драга моја девојчице, сада ћу ја да узмем ћеркицу, а ти иди одспавај, одмори се!»

– А зашто га Ви не бисте једноставно одмах замолили да узме ћерку?

– А шта, зар му самом није очигледно?! Осим тога, он је отац, то је и његово дете, такође!

Ваша љутња је разумљива, но, могуће је да Ваша страдања њему заиста нису очигледна, док му Ви о том директно не саопштите. Ви очекујете бригу, но када се изражавате агресивно-oсуђивачким тоном, топла осећања, као одговор, код другог човека се просто не рађају.

Прочитајте наставак текста.

Извор: https://psy-practice.com/publications/lichnye-otnosheniya/prosbi_pretenzii_i_umenie_dogovarivatsya_v_otnosh/