ОДА или родом из детињства…

imagesАутор: психолог Елена Викторовна

Алкохолизам – је болест целог система, породице. Често људи, одрасли у дисфункционалним породицама постају алкохоличари, зависници.

Било ком алкохоличару је познат осећај јаке жудње пити – та неиздржива жеља избавити се од неког неподношљивог унутарњег стања. Макар то било и ценом сопственог живота.

Алкохоличара на пиће тера не само стремљење ка задовољству. Понекад је пијанка – једини знан начин избавити се од унутарњег бола, пустоте и узнемирености. Разабирати се са узроцима таквог стања захтева дубок и дуг рад.

Постоје два пута и оба су потпуно пуномоћна:

Први – допити до дна и убедити се да од те пустоте која нас све више усисава и стремљења «не постојати», алкохол не спасава. Потом одатле испливавати, сад већ, на горком опиту многолетног пијанства, убедивши се да од пустоте на такав начин не можеш побећи.

Други – прихватити са вером то да опивши се, од себе нећеш побећи. Ја лично видим огромни смисал у удружењима ОДА.

Многи алкохоличари уопште не успевају да у себи освесте и схвате, да дубоки осећај унутарње ништавности (никчемности) и то осећање када не желиш живети, имају негде своје корене, и то се лечи. «Просто не пити» у случају с алкохолизмом уопште не делује. Када човек у дубни својој осећа наупштеност и одбаченост, све речи о лепотама трезвеног живота су – празан звук. Човек се осећа као марсовац у акваријуму: рибе отварају уста, пуштајући мехуриће о томе како је здраво не пити. А трезном алкохоличару бива тако лоше, да је боље умрети.

Многим зависницима управо то стање нормалног, обичног живота приноси неиздржив бол. Управо тим, што је све добро, што нема разлога да се пије, а унутра у њему се нешто грчи од бола. Највећа трагедија је у том што алкохоличар – трауматик из дисфункционалне породице и сам схвата, да је објективно све добро, и живот се, на први поглед, побољшава и људи га подржавају. Но! Унутарње стање толико је другачије од реалности, да чак и схатајући свој „идиотизам“ човек чини саморазрушавајућа дејаства.

Чак и после алкохолног дна, доневши одлуку да не пије, трауматик може почети алтернативним начинима да свој живот разноси у прах. Најчешће, у односима с емоциоиналним насиљем.

Уопште, хоћу да кажем: тамо где је улаз, тамо је и излаз.

Ако је неиздржива жеља да се напијемо основана на стању унутарње одбачености, одбацивању себе самог, одвратности ка животу – тада је неопходно анализирати то осећање, откуд се оно појавило, лечити ту пустоту. Учити се препознавати тај свој бол и помагати себи у зарастању трауме. Тада и тежња к алкохолу неће имати на чему да стоји.

ОДА (одрасла деца алкохоличара) – то су групе са програмом 12 корака за људе одрасле у алкохоличарским и другим дисфункционалним породицама.

ОДА – То нису обавезно деца из породица где се пило. То се односи и на људе одрасле, на пример, у породици с емоционално хладним људима или људима који су се свађали, викали, вређали једно друго и децу. То су деца која су одрасли у породицама с било којим дуго нерешеним проблемом (болест, неверност (прељуба), насиље, забрана на осећања, жесток ауторитетан начин васпитања).

Важно је схватати разлику између породице која пружа социјално благостање и оне која то не пружа. И између функционалне и дисфункционалне породице. Функција породице јесте – прихватати, штитити, подржавати. Дисфункција – одсуство подршке и забрана на изражавање осећања (децу воле због нечега или при одређенм условима).

психолог Миронова Елена Викторовна.jpg

Елена Викторовна

Социјално благостање подразумева материјална средстава и посао, тј. обезбеђивање физичког преживљавања. Неблагопријатне породице – су оне где постоји јавно одсуство средстава, јавно насиље и очевидни проблеми с алкохолом (или неком другом зависношћу) и законом.

И шта се добоја:

Људи родом из социјално благопријатних породица, но дисфункционалних, практично су неспособни увидети себе као ОДА. Страдају и искрено верују у то да је породица била добра, а то значи да проблема не би требало бити, значи – то сам ја изрод, неспособњаковић.

Они што су из дисфункционалних и неблагопријатних породица, бар је на нивоу реалног упоређивања јасно да су у породици били проблеми. А то значи да се спокојно може допустити поновно осмишљавање свог погледа на породицу и правила усвојених у детињству.

Анелогија с алкохолизмом – ономе, коме свугда давају отказ и прогне га, лакше је заметити да му алкохол прави проблеме у животу. Док ономе, кога до последњег дана држе на послу и у породици, покушајте да објаснити, да код њега постоје проблеми с алкохолом.

Осазнати себе као човека одраслог у дисфункционалној породици не значи издати породицу.

То значи прихватити реалност, узети на себе одговорност за сопствена осећања и однос према животу. То значи – узети на себе труд разаберати се с тим: шта је из тог, што мене мучи, мени „предато у наследство“, а шта ја сам у себи култивишем годинама.

То значи познати себе и помоћи себи. Поодрасти и научити се живети, изабирајући своја осећања, мисли и понашање.

https://www.b17.ru/blog/vda/

ПС. Хоћу да додам. У Београду је отворена прва група ОДА (АЦА) група. Још је све у зачетцима, можете се информисати на адреси http://aasrbija.com/phpbb/viewforum.php?f=108 Још понешто имамо на страници скајп групу. Лично сам упознат са радом група, и штета је што код нас нису заступљене, а не мислим да је разлог то што нема дисфункционалних породица. АЦА групе се називају још и групе подршке, или групе самопомоћи и безопасније су од многих тренинга личносног раста. Групе су од званичне медицине признате као веома корисне.

Advertisements

2 thoughts on “ОДА или родом из детињства…

  1. diplomiraniduduk

    Alkoholizmu kao i pušenju veliki doprinos daje celokupno društvo, posebno oličeno u državnoj vlasti.
    Vlast svojim nečinjenjem, ili nedovoljnim činjenjem, podstiče pušenje i alkoholizam.
    Opšti je stav – koji niko ne suzbija – da su pušenje i alkoholizam znak odraslosti i muževnosti. Veliki broj pušača i alkoholičara logična je posledica.

    Свиђа ми се

    1. Мург Аутор чланка

      Слабо пратим шта власт предузима у плану сузбијања алкохолизма и сличних проблема. Претпостављам да веома мало раде. Колико видим ви претпостављате деловати одозго, од власти, са врха. Слажем се да би то било добро и корисно, но не знам шта ту даље радити, нити писати. Мени је ближа идеја борбе са тим проблемом, па и са свим осталим проблемима, одоздо, у овом случају од породице. Информисати људе о сиптомима проблема и начину борбе са њима. Анонимна удружења су сакупили огроман опит борбе са зависношћу и сазвависношћу. Зашто да се њиме не користимо. Код нас су људи мало обавештени колико зависник утиче на остале чланове породице. Мени то изгледа сасвим пристојна помоћ нашем народу с обзирм да су групе много сигурније од разних курсева личносног раста. У сваком граду би могла да се организује група самопомоћи. Цркве би, рецимо, могле да им уступе просторије за састанке. То би већ било нешто, зар не?
      – Томе да су пушење и алкохолизам знак одраслости, опет се може противстати здравим одгојем. Ако дете научи да размишља својом главом, ако успе да остане неЗависно од мишљења већине, такве ствари му неће претстављати проблем. Али ако у души постоји та пустота, о којој се говори у тексту, шта онда да се ради? Поздрав.

      Свиђа ми се

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.