Бити самоуверен је – добро или лоше?

blog_entry_1049805

Аутор: психолог Катерина Мурашова

(Посвећено студенту Ивони)

На мом блогу се вечно разматрају туђи проблеми! Како одучити дете од компјутера, како ускладити односе с учитељицом или свекрвом. Хајде једном да размотримо мој сопствени проблем. А проблем је на самом делу важан и интересантан и често испливава на страницама мог блога.

И тако. Увереност у себе – то је врлина или недостатак? Као да је одговор једнозначан – наравно, врлина. Ту је и народно мишљење: «Види је, шта си тако несугурна у себе?» «Требаш бити сигурнија у себе!» «Знаш ли шта теби недостаје? Ти треба да развијаш увереност у своје снаге – ето шта! И тада ће код тебе да све да буде у реду!»

Катерина Мурашова

Писхолози о том не пишу у својим књигама и чланцима, постоје специјални, лако доступни тренинзи за «развој уверености у себе». Не знам шта они на самом делу развијају, но потржња је велика.

У «дечје-адолесцентским годинама све то је још много јаче изражено. К мени редовно долазе родитељи с јасно формираним требовањем: «Он је веома несугуран у себе. Како то исправити? Ми смо му говорили и говорили да је то неправилно и неконструктивно, да треба бити сигурнији у себе, и ништа не помаже. Можда можете нешто посаветовати?»

Сами адолесценти обично то формулишу другачије: «Све моје другарице су тако уверене у себе. Моја другарица Тања, на пример. Она на било које питање има одговор, о свакој теми  – своје мишљење. И на фејсбуку исто тако. Таква и треба бити – мени је мама увек говорила, само те тако и могу заметити. А ја вечно нешто сумњам у себе. Чак ако нешто и знам и умем ништа лошије од њих, свеједо сам сумњичава. Све се питам, а шта ако све и није тако, а шта ако се мени само тако чини? И од тога ми бива лоше. Све време сам незадовољна собом. Научите ме да будем као Тања.»

И ту на сцену ступа мој сопствени проблем. Ја не симпатишем, чак се и прибојавам самоуверених људи. Моја девојчица-клијенткиња ми се свиђа таква, каква је сада – сумњичава у сва своја мишљења и оцене, ја у том видим потенцијал за развој и ја на самом делу упште не желим да она постане «као Тања». Но притом ја схватам, да је Тања можда у њиховом социуму заиста успешнија. И мојуа посетитељка се уопште не брине без разлога.

И тада јој ја предлажем компромис:

– Хоћеш ли да научиш да «изгледаш као Тања», а да не постанеш Тања?

Неке се саглашавају.

Но ја схватам да је то само компромис.

Ја лако могу сама да набројим неке аргументе «за», а одмах и «протв».

  1. Ако човек све врем сумња у своје снаге, у своје мишљење, он тада заиста и неће моћи ништа да уради.

Моје против: већина људи (и ја у том реду (и ја као преводилац)) потпуно могу да дејствују, не престајући бити сумњичави. Научници проверавају своју хипотезу. Хирурзи почињу операцију, имајући у виду пет могућих дијагноза (у случају две од њих може се и без операције). Да, сгласна сам с тим да бивају изузетци. На пример: ако генерал није савршено сигуран у неопходност да се заузме баш то брдо и под његовом командом су животи људи, он неће моћи да пошаље у јуриш на то брдо 1000 људи, од којих ће 900 засигурно погинути. Да, но ја не веруејм да су ратови неопходни у савременом свету…

  1. Самоувереним људим је лакше живети. Они се не занимају самоједством за сваку ситницу. Они знају да је њихово мишљење правилно, и то побољшава њихово расположење и варењ желудца.

Моје против: а како ће се они тада развијати (не мислим у плану сакупљања информација, ту самоувереност не смета, него у свему осталом – аналитички, синтетички, морално, на крају крајева)?

  1. Ако ти сам ниси сигуран у нешто, ни друге нећеш у то моћи убедити. Сва реклама (укључујући и рекламу тренинга за развој самоуверености), сав маркетинг је на том постројен.

Моје против: За то није обавезно заиста бити уверен, довољно је изгледати самоуверено. Сви они што нешто рекламирају, сваки психолог то зна. Једном сам упитала колегу психолога с веома агресивном рекламом својих услуга: «А шта ви на самом делу мислите када такво нешто рекламирате? Ви заиста сматрате да ствари стоје управо тако како је код вас написано?» – «Неее, – весело се осмехнуо. – Ја мислим овако: а шта, ако тако покушају?» Овде такође постоје изузетци. На пример: фанатик реално уверен у своје идеје може да поведе за собом гомилу. Но, нисам баш сигурна да су у савременом свету било чему корисне гомиле народа које иду за тамо неким фанатиком.

Но то је све «од ума». На самом делу мој проблем је у другом. У друштву где је практично официјално прихваћено сматрати «самоувереност» врлином, у којем ми сами томе треба да стремимо и к томе да «стремимо» своју децу, ја носитеље те особине савршено свесно избегавам. Мени је тешко и уопште незанимљиво са њима општити.

То се пројављује и на нивоу говора. Само што у разговору на било коју тему неко зајављује: „Ма слушај, шта то причаш, савршено је очигледно, да… ја сам савршено сигуран и сви разумни људи ће се са мном сложити…“ – ја се опрезно склањам у страну…

Одавде одмах проистиче и четврта тачка:

  1. Постоје очигледне истине – два пута два једнако је четири, Дунав се улева у Црно море, Земља се окреће око сунца. Шта дакле – и у то треба сумњати?!

Моје против: с тешкоћом представљам себи разговор одраслих људи који се у целости састоји само из констатација очевидних на даном етапу развића истина. Шта ће ми то? Но ако неко у односу на њих каже: «знате ли да су се појавили нови подаци по поводу… био сам уверен, а сада сам нешто посумњао…» – мене ће то можда заинтересовати.

Као што читатељи вероватно и претпостављају, ја ту не претендујем ни на какву апсотлутну истину. Ње највероватние и нема. Пре би се могло рећи да од вас тражим експертно мишљење, пошто је у теми «уверености» или «неуверености» у себе сваки човек – експерт.

Шта ви уважавани читатељи мислите по том питању? И како га решавате лично за себе? Да ли сте ви – самоуверен човек? Свиђају ли вам се самоуверени људи? И ако да, шта вас онда код њих привлачи?


Неки од  коментара:

  Јулја Панченко 21 20:10 11.01.2016

Опет хоћу да цитирам моју шефицу катедре, она је говорила: „Јулја, сувише уверени у себе људи – то није од воликог ума“. Мени се свагда чинило да она то говори да би ме ободрила. А ја сама завидим самоувереним људима. За мене је увереност – знање и компетентност. А ја све време што-то још не знама. Вероватно сам ја лоше учила или су ме лоше учили. А још је увереност у себе – када се не бојиш казати истину у лице. Тога код мене нема. Ја се бојим да не увредим другог или да мене не увреде. Уверен у себе човек се не боји, бар мени тако изгледа. Мада је с таквим људима тешко разговарати. Они могу лако да те „облепе“ г…ма а да се чак и не замисле. А ти потом идеш и вртиш у глави сто педесет хиљада речи, које су у главу пришле болно касно. Ој, сачекајте, по мом испада, да су уверени у себе људи, дрски?… Ни сама не знам…

Резултат слика за Катерина Мурашова,Катерина Мурашова → Јулја Панченко 21:03 11.01.2016

У том и јесте ствар, Јулја! После сваке такве посете породице која је дошла са проблемом „он је много несигуран у себе…“ ја покушавам да убедим саму себе у нужност те исте Вами описане уверености – не боји се рећи своје мишљење, компетентан и у то уверен, добро учио и научио, и све такво остало… И сваки пут се та корисност поништава у мојој глави мисленим сазерцањем друге стране медаље… L Шта да радим, ја сама насигурно нећу променити? У том је и дело што долазе људи и озбољно ме гледајући говоре, хоћу да своје дете одрастем образованим, увереним у себе човеком, који се не боји… даље Ваш текст… И видим, да су они сами симпатични људи и ни у шта наравно нису уверени, а због нечега мисле да сам ја уверена (ђаво ће га занти у чему сам ја, по њиховом мишљењу, уварена)… и ето сад ћу ја некако део те своје уверености да предам… не њима, на себе су они одмахнули руком, ми ћемо и тако да преживимо – главно је деци, нека они боље живе, да се они не би бојали… даље опет Ваш текст… Личи на неки обруч који се некуд котрља, да?

Извор: https://snob.ru/selected/entry/102953


 

Наводим овде још један текст из другог извора, на исту тему. Увод из књиге Нине Рубштејн «ХОЋУ… стат увереним».

…Већина људи који долазе код насу у центар на тренинге самоуверености, обично рачунају да ће се код нас научити техникама посебне дрскости, громкости, умећу како да постану приметни, како да се «гурају лактовима» и тако даље. При том се ти људи обично с великим осуђивањем односе према онима који поседују те особине. А да и они постану такви сметају им сопствене представе о моралним нормама. Захтев са којим они долазе звучи овако: «Научите ме да постанем такав недобар, мрски пакостник, а да при том сам себе не сматрам лошим, ни моји блиски такођер, да се према мени сви односе лепо, коректно и да ме не мучи осећај кривице»…

Advertisements

8 thoughts on “Бити самоуверен је – добро или лоше?

  1. Saša

    Verovatno da će ovaj komentar da bude izmišljanje tople vode, ali mislim da samouveren čovek samo zna šta hoće. Možda uz to i zna šta mu je potrebno iznutra, tj šta ga ispunjava istinski. Mislim na postojanost, ili je to smernost. Samo bih ja razlikovala pogrešnu usmerenost, kada nam unutrašnje zadovoljenje promiče, tj ne nalazimo ga u meri u kojoj smo pretpostavili da ćemo onda kada smo postavljali svoje ciljeve i stremljenja. Nešto kao zavisnost, svaki put ti treba više i uvek ti za dlaku izmakne. Ja bih rekla da ljude treba usmeriti kako sebe da posmatraju, da prepoznaju ono za čim zaista tragaju i žude, po meni samouverenost uopšte ne mora biti nametljiva, više poštujem one ljude koji samo znaju kuda su se zaputili, oni ne moraju o tome na sav glas vikati, to se vidi na njima.

    Liked by 1 person

    1. Мург Аутор чланка

      Да, када човек зна шта хоће лакше се живи, и таква особина, по мени, није никаква дрскост, дргуима не би требала да смета осим што ће му многи завидети. Док сам преводио текст и размишљао о теми, једног примера из живота сам се присећао, мислим да је донекле типичан. Мало после него смо избегли из Хрватске, неки су већ почели узимати хрватске документе да би могли отићи у иностранство. Један мој вршњак (тада смо имали 18 г.) је рекао: „Никад им нећу узети њихове документе“. Ја сам се чудио откуд њему таква сигурност, како он може бити тако сигуран. И искрено речено, било ми непријатно, ја нисам имао свој став по том питању, и по многим другим. У овом случају сам можда и имао – узећу их ако ми затребају. На крају је и он узео документе када су му затребали. Још да додам, са њим никад нисам могао да разговарам. После овог чланка ми је доста јасније и зашто, он је у свему био категоричан. Могуће је да такви људи не цене дргуе ако немају свој став (то сам донекле осећао), или ако га имају, а не слаже се са њиховим. Могу да кажем да су и мени, као и аутору, симпатичнији неуверени у себе људи, бар у млађим годинама, ако није нека болесна неуверенст. У млађим годинама је, по мени, нормалнија неувереност у себе. Корисно би било само објаснити младом човеку да ја то нормално и шта је најважније – да се тога не стиди, да се не стиди питати других. Са искуством се помало стиче и увереност.

      Из једног ранијег текста ми се свидела мисао, мислим да је по теми. – „с духовне тачке гледишта веома је велика заблуда када, у било којој сфери, не само у породичној, човек почиње за себе да мисли: «Ја сам увек у праву». Исправљање управо и почиње када дођемо до спознаје како нисмо у праву – да можемо бити у криву (можемо погрешити) ево овде, у овој конкретној ситуацији. Без тога је и нормална исповест немогућа. У принципу, без тога ништа није могуће.
      Антоније Сурошзки је рекао – да би човек свагда требао да има добросовестност и смелост да постојано стави под знак питања своју тачку гледишта, сав свој поглед на свет, оно што је већ открио у животу – у име своје потраге за оним што на самом делу јесте, а не да тражи спокојства и „уверености“.

      Liked by 1 person

      1. Saša

        Ima mnogo polja na kojima se projavljuje samouverenost. Sa zetom na primer ako se igramo, bilijar ili društvene igre, mogla sam ranije ozbiljno da se posvađam ako se ne slažemo oko nekog pravila (koje obično nije dobro objašnjeno ili je ostavljeno na slobodno tumačenje). Neće te manje ceniti ako se suprotstaviš dostojno. Ako nemaš stav – više je kao da nisi vidljiv. Mislim da je to glavni problem kod uverenosti i zastupanja nečega. Ako ti je stalo do nekih ljudi i nekog cilja, kad izraziš stav onda postaješ vidljiv. Ako ne, onda prosto si skrajnut, e to je mene bolelo svojevremeno dok sam bila u osnovnoj školi. Ti sa negativnim mišljenjem se možeš izboriti, ali sa ravnodušnošću ne. Problem nastaje kad počneš da imaš mišljenje za sve. Iako neke stvari zaista nisu bitne. Pa opet dolaziš do negativnog mišljenja okoline, koje si izbegavao time što nisi reagovao. Lepo kaže duduk – nađi meru šta je zaista bitno, u stvari koliko je nešto bitno. Danas zetu kad igramo igrice kažem samo ,,Ne slažem se“, i nastavimo igru koja mi je važnija od nekog isterivanja pravde. Znači osetila sam kad te gledaju kao čudaka zato što se stalno nešto buniš, i to mi baš nije neki način za postizanje bilo čega. Zato kažem lepo je i da nemaš neke odgovore, pitaš se i manje posle iznenadiš ako dođeš do onoga što naizgled nije bilo izvodljivo ili prihvatljivo. Samo to za mene nije neuverenost, nego otvorenost, ako nemaš stav po svakom mogućem pitanju, to samo znači da imaš neke preče stvari o kojima razmišljaš. Zato kažem i da je za poštovanje ako neko ne doživljava određenu stvar bitnom.
        Meni je bitnija ta određenost po pitanju smisla života i načina ostvarivanja sopstvenog smisla. Uverenost u svoje talante, sigurnost da ih koristim na pravi način. Dobra su preispitivanja, u smislu kad zastaneš pa razmisliš da li baš sve radiš kako treba, ali vrsta samouverenosti kolika je moja moć/nemoć, a koliko sam Gospod drži nešto što sam krenula da stvaram, je za mene trenutno vrlo zanimljivo pitanje. Da li nešto smem, da li je moguće, kako je moguće, šta ja to imam da dam… Bez toga si stvarno izgubljen i tumaraš, e to je nešto što ljudi ne vole. Jedno je da kažeš ne znam – ne razmišljam o tome, nije mi to bitno, sasvim drugo ne znam – ne smem da mislim o tome. Ne vole te ni kad si đubre koje ne preza ni od čega (pojedini direktori firmi npr), ali su pre stava da si ,,neko na koga treba obratiti pažnju’’, iako niko ne želi da sarađuje sa takvima, prinuđeni su.
        P.S. Izvinjavam se na duuuugačkom odgovoru 🙂
        P.P.S. Hvala za dobar tekst! Pozdrav!

        Liked by 1 person

        1. Мург Аутор чланка

          „Ima mnogo polja na kojima se projavljuje samouverenost. Sa zetom na primer ako se igramo, bilijar ili društvene igre…“ Свака част, ви са зетом играрте билијар! Обрадовали сте ме.
          У програму Ал-Анон имају паролу – „Радије ћу да будем срећна него да сам праву“. Тако нешто.
          Самоувереност је и то када пишеш коментар на чланак, и не мислиш, зар не. Ето имамо тренинг самоуверености. Поздрав.

          Liked by 1 person

        2. Мург Аутор чланка

          Реплика на ваше речи – „vrsta samouverenosti kolika je moja moć/nemoć, a koliko sam Gospod drži nešto što sam krenula da stvaram, je za mene trenutno vrlo zanimljivo pitanje.“
          Мислим да је заиста веома тешко оценити, шта је воља Божија по тамо неком питању, и колико требам сам бити упоран да довршим то што сам наумио (ако сте на то мислили). Лако је рећи – помоли се Богу и слушај одговор у срцу, но мислим да то многима ништа неће помоћи, и сам то ретко практикујем. Чути глас Божији у срцу, по мом мишљењу значи, слушати глас савести, а то је можда исто што и распознати своје емоције, бити свестан својих осећања. После неких учињених дејстава можеш осетити мир, неурозу, несигурност, гнев, страх, стид или неке нијансе свега тога. По мени, може се рећи да је то глас Божији. А ако осетим страх то опет не значи да треба да се зауставим. За распознавање свега тога потребна је вежба. Вежба у осталим ситуацијама у животу, може се рећи у свакој ситуацији.
          Човек има неке шаблоне деловања, и кад у жељи да учини неко дело наилази на препреку, то не значи одмах да на то није воља Божија, мада се тако често тумачи. А можда само треба променити начин деловања, често је потребно само научити се правилно комуникацирати са људима. Све се још више компликуеј ако смо у детињству «пострадали». Исто мислим да нам нико не може поуздано рећи шта је воља Божија по неком питању, и свештеници, колико видим, избегавају такве одговре, осим када свесно или несвесно манипулишу другима.
          Уопште, рад са осећањима је веома важан за пуноцен живот човека. У црквеној литератури се мало обраћала пажња на рад са осећањима, а захтевало се од људи да слушају глас Божији у срцу, отуда и многе заблуде.
          П.С – Надам се да сам погодио тему. Дотакао сам се мало и свештеника, то је за мене једна од «болних» тема, пошто сам и ја црквени човек. О том ћемо још писати и коментарисати, надам се. Бок.

          Liked by 1 person

  2. diplomiraniduduk

    Imam utisak da je tekst upućen pre svega onima koji su nesigurni u sebe. Naslov sugeriše nešto drugo.

    Komentarisaću naslov. „Бити самоуверен је – добро или лоше?“

    Može biti i jedno i drugo!
    Naime, previše samouveren čovek je je najčešće „težak“ svojoj okolini – porodici i saradnicima. Nedovoljno samouveren, takođe!
    Ovde naročito dolazi do izražaja jedna misao moje malenkosti: „Umetnost življenja je u tome da se svemu nađe prava mera.“
    Dakle, ni previše, ni premalo. Naravno teško je naći pravu meru. Štaviše, „prava mera“ nije za svakog ista.

    Prema tome, treba biti samouveren ali u pravoj meri – već prema svojim sposobnostima.

    Liked by 1 person

    1. Мург Аутор чланка

      Хвала. Ја сам у горњем коментару изнео неко своје мишљење. Кад већ аутор каже да смо по том питању сви „експерти“, (мада не знам због чега?). Катерина Мурашова је позната у целој Русији, зову је – советски интелектуалац. Има посебан приступ човеку и проблему. Од сад ћу више да преводим њене текствое. Надам се. Поздрав.

      Liked by 1 person

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.