Свештеник Вилл Боуен (Will Bowen) изучавајући људе и њихово понашање дошао је до закључка да, од тог шта и како ми говоримо, зависе наше мисли, а оне опет утичу на наше емоције и поступке. Показало се да се сви ми веома често жалимо, оговарамо, критикујемо. Не верујете? Онда проверите!
Вилл Боуен је предложио свима који желе да измене свој живот у бољу страну, да надену љубичасту наруквицу и да у току 21-ог дана живе без жалби, критика, оговарања и незадовољства. Ако би у току тих дана човек заборављао и изговарао „забрањене“ речи, дужан је да пребаци наруквицу са једен руке на другу и да почне одбројавање дана изнова. Продужавати тако све док се наруквица не задржи на једној руци 21 дан заредом. Ефекат таквог експеримента превазилази сва очекивања!
Људи који су прошли тај експеримент су се променли до непрепознатљивости. То није остајало незамећено ни од околине и већ су се њихови другови и ближњи подкључили том експерименту, навлачили су наруквицу и неизоставно се мењали на боље.
Зашто је тако прост метод, као што је живот без жалби, тако ефикасан?
Као прво – важно је само настројење. Већ с момента када се пробудите ви знате да не смете говорити о негативном, а најбољи начин за то јесте – почети примећивати позитивно у себи, људима који вас окружују и у свету уопште.
Као другио – расте самоконтрола над собом, својим мислима и оним шта гооврите, а то је веома важно за сваког човека. Сада се ви само учите, но сваким даном ћете постајати све свеснији.
Као треће – за време тог експеримента сазнаћете много новог о себи, о свом начину размишљања и начину живота.
Скоро да већ сви знају о сили позитивног мишљења, но жалби на живот и незадоовљства из неког разлога не постаје мање.
А ви ћете се одлучити на такав експеримент?
Извор: https://vk.com/topic-34562829_28746282
Пошто је данас недеља праштања, издвоио сам неке раније текстове о праштњу. Опростите и мени.
Познај себе 
U malo izmenjenom i znatno uprošćenom obliku:
https://diplomiraniduduk.wordpress.com/2014/11/01/zdravo-kako-si/
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хвала вам на добром примеру. У последње време ме брине што се сваки чланак може и погрешно протумачити, наврнути воду на свој млин. Рецимо, било је чланака где се критиковало то, када неко сакрива свој проблем и сам се у њему кува, ником неће да се пожали. Треба правити разлику између ситуације када је човеку заиста тешко и потребно му је да нађе неког с ким може да подели свој бол, и таквог површинског жаљења, стила живта, када се и не жели ништа мењати. Граница је ту веома танка, и човек из прве групе, када прочита овај текст, још се више затвара у себе, а онај из друге групе ће се вероватно пожалити да нема наруквисе…
Свиђа ми сеСвиђа ми се