Психолошко насиље у породици

Смолјанец Јулија Андреевна

Пре свега, када говоримо о насиљу ми подразумевамо да реч иде о несрећним женама. Женама које се подвргавају различитим видовима насиља у породици, физичком – на пример, ударци и избијање. Психолошко насиље не наноси физичке озледе, но тим не престаје бити насиље. Батине у породици су само – видљиви део тог ајзберга. Психолошко насиље – то је удар који не оставља видљиве трагове, то је ћутање уместо речи, презрење уместо пажње. Може ли се изборјати колико жена и мушкараца данас страдају од понижавајућих примедби својих партнера, агресивних испада, крика, лупања вратима, пренебрегавања, емоционалних уцена? И док нас физичко насиље смућује, свесни смо да оно противречи нормалним односима, то психолошко насиље данас је могуће пронаћи у веома много «нормалних» породица.

На први поглед, када говоримо о насиљу у породици, јасно је ко је ко. Жртва једозначно изазива саосећање, док тиран који је унижава провоцира презрење и злобу на своју адресу. Предлажем да погледамо да ли је на самом делу све тако једнозначно. Ако говоримо о насиљу у породици у целом, на пример у однос према детету – то је једна ствар, малени члан породице, као правило, ретко шта може да измени, он је овисан и за њега одговара неко од значајнијих блиских, родитељ или старатељ. Како стоји ствар са женама, подрвргнутим насиљу у породици. Зашто оне годинама остају у ситуацији насиља, не обраћајући се за психолошку или било коју другу помоћ? Зашто једне жене не трпе подобне односе и претпостављају да одмах раскину односе у копјима је мушкарац «једном подигао руку», а друе трпе насиље много година?

nasiljeКао правило, такозване «жртве насиља», су се у прошлом, док су били деца, подвргавали неком из врста насиља, или су били сведоци свађа, или сцена жестокости у својој родитељској породици. Као разултат деца наслеђују такав стил понашања. Ми се учимо да градимо односе по моделима наших родитеља, који су се опет учили од својих родитеља итд. И ма како да чевек (мушкарац или жена) не жели да понови историју која је происходила међу родитељима, по иронији судбине, највероватније је да ће изабрати себи партнера и постројити однесе веома сличне онима које су стројили његови родитељи. Када је, да би добио од живота оно у чему имамо потребу, било потребно или се свађати, вређати једно друго, или страдати и трпети, или покушавати крпити односе који се руше. Схватити ту стереотипност – делимично и јесте задатак психотерапеутског рада.

Сваки човек има своју стратегију дејстава у односу на то како се домоћи или не домоћи љубави. Једни блиском човеку причињавају страдања да би за себе схватили, ако партнер и то трпи, значи воли ме. Други страдају и ништа не предузимају, надајући се да ће неко други видећи њихова страдања, проникнути се осећањем жалости и решити све проблеме. Неко други уместо да решава своје проблеме занима се «спасавањем» и «помагањем» другим људима, надајући се да ће добити заузврат, ако не љубав, то бар блискост (привезаност).
У свим несрећним односима нема истинске емоционалне блискости и искреног изражавања осећања. Зато постоји илузија блискости – комуникација по моделу драмског троугла «Спасатељ», «Жртва», «Агресор». Агресор (у наше случају Тиранин) – то је човек који у општењу с блиским људима унижава њихово достојанство (нпр. прозива, унижава словесно, срамоти, критикује, окривљује). И да додам, то није обавезно мушкарац. У мојој пракси су неретки случајеви када је, управо мушкарац предмет за напад, унижавање и пренебрегавање односа од стране жене.

„Агресор“/ „Тиранин“ – веома воли власт и контролу, односи се према другима као да су они гори од њега. „Тиранин“ игнорише ценост и достојанаство људи, у екстремним случајевима игнорише чак и право на живот и физичко здравље. То јест у гневу може, не само да увреди речју, него и руку да подигне. Такви случајеви на жалост нису реткост. То се посебно односи на рођаке алкохоличара, наркомана и душевно болесних људи. Често, из страха или жалости према болеснику, блиски људи се мире са ударацима, уместо да пресеку порочни круг насиља у породици.

Понекад телефонски позив органима заштите или позив психијатријској служби – бива такав катализатор који избавља жртву од њене невоље. Само што се «Тиранин» сусретне с активним одговором на његове поступке, игра више нема своје дејство. Драмски троугао се распада. «Тиранину» је потребна бесправна жртва, која се беспоговорно подчињава његовом ауторитету.
«Спасатељ» сматра: «Ја сам дужан да помажем свим тим људима, зато што они сами нису у стању помоћи себи». На жалост, та улога припада људима којима је то професија (социјални радници, писхолози почетници, или просто саосећајни другови). «Спасатељ» подржава стабилност односа «Жртва»-«Тиран», смета «Жртви» да узме на себе одговорност за свеју беду. Подржава њену илузију да је то неко други дужан урадити за њу (уместо ње). Да је неко други одгоовран за њену срећу. На пример, другарица може да уради све могуће како би се таква жена развела од мужа-агресора. Но кроз неколико месеци или година изнова је налази у односима са сличним мушкарцем.
«Жртва» – то није само особина карактера. То је животна позиција, стил живота. Понекад «Жртва» несвесно тражи «Тиранина», да би је он унизио и поставио на свје место. У другим случајевима «Жртва» тражи «Спасатеља» који ће јој помоћи и потврдити убеђеност Жртве у том да «она не може сама да изађе на крај са својим проблемима». Особеност улоге «Жртве» се састоји у том да она све чини како би се осећала беспомоћна и несрећна. На пример, жали се на мужа који је вређа годинама, а притом ништа не мења. Осећање које руководи «Жртвом» јесте – страх, страх да измени ситуацију. Страх да се сусретне са још већом агресијом «Тиранина». Такви клијенти – жене радије се мире са својим незавидним положајем, него да нешто мењају на боље. Такве жене, као правило, за леђима већ имају не један опит разрушујућих односа с мушкарцем. Излаз је – схватити (освестити) своју улогу жртве, радити с психологом над тим механизмима који мушкарца или жену вуку у односе у којима ће се он или она наћи унижени и даваће више него што ће примати.

https://www.b17.ru/article/9712/

Читајте од истог аутора

Без кривице криви. Или како нам умишљен осећај кривице трује живот

Контрола. Шта је то?

6 thoughts on “Психолошко насиље у породици

  1. diplomiraniduduk

    U tekstu prosto „vrišti“ uobičajeni kliše: žena je „jadnica“, „žrtva“ a muškarac je „tiranin“, „terorista“.

    Mnogobrojni primeri koje sam imao prilike da vidim sasvim sigurno nisu bili tako crno – beli!
    U mom je okruženju šablon bio ovakav: žena je psihološki terorisala sve oko sebe – i ukućane (decu i muža) i sve ostale koji bi se našli u blizini! Muž bi to trpeo neko vreme a onda bi je dobro izubijao. Žena bi prestala, ali ne zbog pretrpljenih batina nego zato što se durila. Svoju je ljutnju iskazivala ćutanjem – jedan ili dva dana.
    Posle toga, ciklus je počinjao ponovo.
    Bilo je to neko njeno posebno shvatanje: „Ma pretrpeću povremene batine, ali ima svima da zagorčam život svojim jezikom!“

    Ovog je trenutka modni hit „zaštita žena od nasilja“, upravo prema klišeu u ovom blogu.
    Malo ko sme da kaže istinu jer istina trenutno nije u modi i svakako bi predstavljala kamen spoticanja u karijeri – možda i nesavladiv.

    Ono što slepi sledbenici mode ne mogu i ne žele da sagledaju jeste da se ovakvim stavom ne može rešiti problem porodičnog nasilja.
    Kao i svaki drugi problem, može se rešiti SAMO I JEDINO, ako se sagleda u celini!

    Rigoroznim kaznama – KOJE VAŽE SAMO ZA MUŠKARCE – problem se ne rešava. Prezaštićene psihološke nasilnice postaju još okrutnije i doslovce izazivaju (mogao bih da navedem imena i prezimena učesnika) jer znaju da muž ne sme ni da ih popreko pogleda. Kada mužu stvarno prekipi i više ne može da izdrži, sasvim mu je svejedno šta će (joj) uraditi. Pošto su kazne manje – više iste (vrlo stroge) sasvim mu je svejedno da li će nasilnicu samo povrediti ili ubiti. Zato nije za čuđenje sve veći broj ubijenih žena.

    Druga strana medalje je mnogo bezazlenija: u važećim zakonskim okolnostima čovek samac kao ja, mnogo rizikuje ako pusti ženu u kuću. (Kuću čiji je vlasnik postao mnogo pre no što je tu ženu i upoznao!) Čak i ako nisu venčani, ako se ne slažu, zakonski će je veoma teško izbaciti iz svoje sopstvene kuće!

    https://diplomiraniduduk.wordpress.com/2013/11/13/nasilje-u-nasoj-svakodnevici-na-osnovu-iskustava-jedne-zrtve/

    Свиђа ми се

    1. Мург Аутор чланка

      Хвала вам на коментару. Текст је доста кратак и не може да обухвати све нијансе проблема. Почео сам да пишем коментар на коментар па сам видео да сте покренули много тема. Ви сте ступили у заштиту мушкараца. Ја се донекле и слажем са вама да они психички можда више страдају. Физички више страдају жене, свака четврта жена је била жртва насиља, по статистици. Мушкарци се вероватно мање се жале. Но решење проблема је исто за све: да науче распознавати своје шаблоне понашања, да мењају себе, да науче комуницирати са партнером, ма какав био. Тако једино могу помоћи и себи и партнеру. Сви очекују да се други мења. Моје мишљење је да смо ми као народ слабо информисани, слабо психолошки образовани, а већ има доста књига написаних на те теме. Ја са овим мојим блогом улажем своје две лепте. Мало се наши људи обраћају психолозима за помоћ, радије се кући туку и тако цео живот живе у малом паклу. Да подсетим, те групе самопомоћи су доста ефективне и за таква питања. Мислим да ни један преблем између мушкарца и жене не треба да се решава шакама. То је законски забрањено и слажем се апсолутно. Када се нешто решава шакама то је већ знак слабости или дивљаштва тог човека или жене. Свако добро од Господа. Драго ми ја да сте редован гост на блогу.

      Свиђа ми се

  2. diplomiraniduduk

    „Ја се донекле и слажем са вама да они психички можда више страдају.“
    To se iz teksta ne vidi! Iz teksta sledi da SAMO I JEDINO žene trpe nasilje. Tu objektivnosti nema, a samim tim ni rešenja problema.
    Štaviše, muškarac nema kome ni da se žali jer takav, psihološki teror, zakon ne prepoznaje i ne kažnjava.
    Zakon ne kažnjava čak ni žene koje fizičke nasilnice. (Obrađeno u jednom davnom prilogu Nataše Miljković na RTS. Socijalna radnica iz Centra za socijalni (ne)rad jasno je rekla da to ne rešavaju jer je takvih malo!)
    U takvim uslovima jedino što muškarcima preostaje jeste da se brane silom.
    Onoga trenutka kada zakon bude jednako prepoznavao I KAŽNJAVAO žensko nasilje (bilo koje vrste!) kao i muško, može se očekivati boljitak.

    Свиђа ми се

    1. Мург Аутор чланка

      Тек данас сам видео ваш коментар. Мислим да сте пребрзо прочитали текст и нисте заметили реченицу: „У мојој пракси су неретки случајеви када је, управо мушкарац предмет за напад, унижавање и пренебрегавање односа од стране жене.“
      Ја већину чланака намењујем одређеним људима, који би волео да прочитају текст, или себи. Тако је и овај био намењен једној особи која, по мом мишљењу, трпи психолошко насиље, а жена је. Такође знам да и она уноси свој удео у ситуацију.
      Проблем је и у томе што, када је жена џангризава и квоца, мушкарац трпи психолошко насиље и решава га тако што тражи утеху у алкохолу. А после се појављује проблем у породици „алкохолизам“, и то постаје главни проблем. Познато је, а још није било ни у једном чланку објављено то, да се већина деце из алкохоличарских и других бракова с проблемима, када одрасту жале на маму и њено понашање, а не на оца алкохоличара.
      Могу да додам то да се улоге „Агресор“, „Жртва“, о којима се говори у тексту, мењају. Жена је жртва када се муж врати кући пијан. Чим она почне да му држи лекције улоге се мењају, сада је муж „жртва“. Психолошко насиље је тешко препознати и доказати. Овде ћу додати још један текст који сам већ био превео, али га нисам поставио управо зато што су у тексту категорички криви мушкарци.

      Психологическое насилие.

      https://www.b17.ru/blog/18450/
      Честом формом насиља бива морално застрашивање које се састоји у кориштењу према жртви вулгарних речи, уцена, батина, уништавања личних ствари, изгнања из дома, не остављања наде на безопасност.
      Писхолошко насиље – је утицање на процес мишљења, понашања или на физичко стање лица без његовог сагласја, с помоћу средстава међуличносног општења.
      Често, када се то дешава, жртва психолошког насиља сама не зна да такво понашање излази ван допустивих граница. Ситуацију погоршава тај факт што у периоду између редовних приступа гнева, мушкарац показује своју бољу страну – нежан је, брижљив, волећи.
      Понашање које се квалификује као психолошко насиље – пре свега је:
      1. презрење, унижење, исмевање пред туђим људима, пренебрегавање мишљења и посла који обавља партнерка.
      2. контрола и прекидање телефонских разговора, што чини немогућим или веома отежавајућим контакт са блиским људима и породицом. Наметање свог мишљења у односу на то, где и с каквим људима да се среће.
      3. притисак на супругу, између осталог као разултат измишљене информације о њој, неосноване оптужбе, викање и подсмеси, одузимање деце, новаца, кола.
      4. претње, агресивни покрети, иништавање имања партнерке, бацања свега што се нађе под руком, и претња ножем.
      5. одрицање своје кривице за чињење насиља над својом женом, при том представљајући себе на јавним местима као друштвеног, добро васпитаног човека, старајући се да изазове према себи саосећање и жалост.
      Психолошко насиље над женом је насупрот оном владајућем мишљењу, ипак довољно честа социјална појава. Жртва се стиди да призна, и боји се да изађе са својим проблемима на улицу.
      Ипак не сме се не обраћати пажњу на сигнале психолошког терора, ако видите да партнер:
      • упада у јарост за најмањи повод
      • постојано вас подозрева у прељуби
      • оштро мења расположење, од чега зависи ваш свакодневни живот, и ви покушавате да одгонетнете шта се од вас очекује
      • забрањује вам било какве социјалне контекте без његовог учешћа
      • говори вам како да се одевате и с ким не треба да се дружите, контролише сваки ваш корак
      • чини тако да га се плашите, и ви сте спремни на све само да се он не разгневи
      • прети убиством ако од њега одете
      Психолошко насиље у породиди је тешко распознати и веома га је тешко доказати. Оно се састоји у лукавој манипулацији, полако убеђујући жену да она ништа не вреди и да ништа не уме. Писхолошки терор често бива гори него физички.

      Свиђа ми се

  3. diplomiraniduduk

    Zaista u tekstu stoji „У мојој пракси су неретки случајеви када је, управо мушкарац предмет за напад, унижавање и пренебрегавање односа од стране жене.“ ali sam početak teksta glasi ovako:
    „Пре свега, када говоримо о насиљу ми подразумевамо да реч иде о несрећним женама. … Психолошко насиље не наноси физичке озледе, но тим не престаје бити насиље.“
    Ukratko, svodi se na to žensko nasilje retkost, brojčano zanemarljiva.
    Uveravam Vas da u tekstu koji sam pomenuo u prvom komentaru ni jedna reč nije izmišljena! I da su se SVE žene u mom okruženju (tadašnjem, selo u kome sam živeo i susedno u kome sam imao rodbinu) tako ponašale!
    I dalje smatram tekst veoma pristrasnim – upravo kako je sada u modi da se piše o nasilju u porodici.
    Ne može biti opravdanje što je reč o tačno određenoj osobi jer je ovo javni blog a ne privatno pismo. Prema tome tekst je upućen svima i odnosi se na sve.
    Žao mi je što su moji komentari toliko oštri, ali kao dugogodišnja žrtva psihološkog nasilja ne mogu drukčije.
    Da ne bude nesporazuma: nasilnica je bila moja majka!
    Upravo zbog ovakvog stava društva i opšteg društvenog psihološkog pritiska, da se prihvati kliše „majka je svetica a otac terorista“, dugo nisam mogao ni da sagledam da trpim psihološki teror.

    I dalje tvrdim: prvi pravi i stvarni korak ka rešavanju problema nasilja u porodici biće objektivno sagledavanje svačije uloge: skidanje oreola svetice sa žene i skidanje simbola sotone sa muškarca!
    Dok se to ne uradi nikakav napredak nije moguć. Neobjektivni članci stvaraju samo veću zbrku i napetost kod žrtava. Kada dođe do pucanja znate bolje nego ja kakve su posledice.

    Свиђа ми се

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.