Како се постаје жртва

 

Први део:  Жена – жртва: Тешка ситуација или угодна позиција?

фото - gettyimages.comКако смо већ рекли, жене се претварају у жртву, играјући нечији «жртвени» сценариј. Он може да буде написан, на пример, неком од најближих жена–рођака: то је обично или мама, или баба, или старија сестра. Она сама најчешће није свесна користи коју од тога има, но – то се подразумева. На пример, девојчица види да мама често не испуњава своја обећања, оправдава то жалбама на неке спољашње независне од ње околности. Девојчица из детињства усваја да се тако може понашати, да би јој повлађивали, ослобађали од тамо неких обавеза које је тешко испуњавати или се баш и не жели. При том девојчица види да маму сви жале. А у руском језику «жалити» значи «волети». («жалеть» значит «любить»).

Најраспрострањенија варијанта формирања жене-жртве јесте – из девојчице, чија је мама била жртва и трпела насиље мужа, или других блиских рођака. Није обавезно да то буде од стране мушкарца, ако је реч о непотпуној породици, насиље може да исходи од властне (ауторитетне) бабе, мамине маме. Мама девојчице не може да организује свој живот, да постане одрасла, самостална, срећна. И тој беспомоћности она невољно «обучава» своју ћерку.

Такву девојчицу често гњаве и вређају деца у школи и вршњаци из њене улице. Деца не праштају слабости и безвоље. А касније се свет раздељује на оне који вређају и оне који жале, понекад то бива један те исти човек.

Други узрок избора улоге «жртве» може бити болешљивост девојчице од раног детињства. Родитељи је жале, опет је не оптерећујући обавезама. И девојчица се привикава да ће за њу обавезно неко нешто урадити, одлучити уместо ње како треба поступити, побринути се за њу.

Може се рећи да ће такво дете израсти размажено и беспомоћно. Но у исто време она је и – жртва. Испочетка она често против своје воље жртвује самосталност и пуноценост свог живота ради психолошког благостања (благополучија) својих родитеља, укућана, који се боје за њу и њено слабо здравље. Зато што је за њих спокојније, једноставније урадити нешто за дете, уместо детета, и радовати се томе што се она не напреже сувише. Потом таква позиција у односу према себи и другом постаје начин живота.

Изаћи из улоге жртве

Да ли је жена-жртва осуђена да сав живот игра ту улогу? Писхолози сматрају да, на самом делу, људи имају могућност да у току живота одиграју мноштво улога – у породици, у професији, у животу. Но насупрот улога жртве није улога спаситеља или прогонитеља (агресора), него улога срећне жене. А срећа – то није обавезно материјално благостање и социјална успешност.

Срећан човек – то је у првом реду човек који је саздатељ и господар свог живота. Ми схватамо да није све у власти човека, постоје ствари које нису потчињене његовој вољи – то су болест и смрт блиских, и неке природне катастрофе, социјалне катаклизме и друга зла. Но то је зло у нашем животу присутно упоредо с могућношћу да будемо срећни.

Беспомоћност жртве ни на какав начин није везана са смирењем. Када говоримо о смирењу, ту се претпоставља да човек чврсто, на ногама прихвата ударе судбине. Понашање жене-жртве није смирење. Жена-жртва не прима спокојно и чврсто то што јој је предназначено Одозго, него плаче, жали се, окривљује друге за своје несреће и не покушава ништа у свом животу да измени ка бољем.

Резултат слика за Женщина – жертва:Жена, која се осећа као жртва изазива колосално осећање кривице код оних који је окружују. А осећање кривице – је једно од снажнијих осећања које човек може да осећа, поред осећања гнева, стида и љубави… Осећање кривице, које код окружења изазива жртва, је веома моћно, и дозвољава жртви да практично управља њима. Могу да се не слажу са мном и да кажу: «Како то, па ради се о човеку којега вређају, а могуће је и – туку». Да но равно онолико колико човек сам дозвољава да са њим тако поступају, ако је реч о одраслом човеку. А ситуацију је могуће преломити, могуће је натерати човека да се другачије понаша према теби. Но ради тога је потребно изменити се изнутра, престати осећати себе као жртву, схватити да је твоја сопствена судбина – у твојим рукама и ти можеш на њу да утичеш. То, заправо, и јесте осећање среће.

Изаћи из улоге жртве, изабрати улогу срећне жене, жене и матере која воли, професионалца у својој професији – то је дуготрајан процес. Но код сваке жене постоји таква могућност. И ако је она схватила, да више не жели да буде у улози жртве и хоће да измени свој живот, но осећа да нема за то довољно снаге, она се може обратити професионалцу, психологу. И то ће бити већ кардинално друга помоћ, него та коју жртва тражи. Жртва тражи помоћ, да се ништа не мења. А овде – видљив покушај да се измени ситуација.

Извор: http://www.pravmir.ru/zhenshhina-zhertva-tyazhelaya-situaciya-ili-vygodnaya-poziciya/

Advertisements

1 thought on “Како се постаје жртва

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.