Када ће доћи моја мама?

Психолог Олга Соловјова

Први месец пребивања детета у породици назива се – “медени“, у том периоду и родитељима и деци све иде одлично. Но потешкоће настају после, када прође тај период.

Неретко читајући о прошлости деце сирочади, код људи који живе сасвим пристојним, удобним, рекло би се обезбеђеним до краја, животом, појављуе се жеља помоћи таквом детету, узети га себи. Препрека за следеће практичне кораке често је страх од неизвесности, који је везан с несхватањем тога шта су то деца из сиротишта, какав је њихов карактер, понашање, страх од непредвидивости, како ће се сложити односи, шта ће бити с мојим животом са појавом младог «предводника команчо». Да би схватили: какви су ти – малени становници дечијих домова, какве тешкоће могу очекивати усвојитељи, обратили смо се писхологу једног из московских дечијих домова – Олги Соловјовој.  

У дечијим домовима у наше време углавном живе – деца избачена на улицу или деца родитеља који воде асоцијалан начин живота.  Од неких су се одрекли на  самом рођењу, док се сирочићи, којима су родитељи умрли, срећу веома ретко. Мушка деца бројчано преовладавају. Једно време је код нас било свега четири девојчице на двадесет дечака. Могуће објашњење том факту јесте да –  усвојитељи узимају девојчице, зато што постоји стереотип, да ће бити мање проблема при њиховом васпитању. Но пракса усвајања показује да пол детета не утиче на успешност његовог породичног устројства. Из свог искуства могу рећи да родитељи који су узимали дечаке нимало због тог нису жалили.

Још један од распрострањених стереотипа што се тиче деце из домова јесте то што се веома велика улога приписује «лошим наследним особинама», које су, непожељне. Хоћу да приметим тим поводом, да су код деце из дечијих домова потпуно исте способности као и код домаће деце. Код некога је одлично памћење, код некога интелект. кубик рубикСве време ми је у сећању један наш васпитаник Вања, који је имао прекрасно памћење, какво ћете ретко срести чак и код домаће деце. Вања је правилно и довољно брзо решавао мозгалице које је први пут виђао, прекрасно је решавао интелектуалне задатке. Један други наш шестогодишњи дечак ме је много молио да му купим коцку «кубик рубик» Што само по себи већ говори о интересу к интелектуалном раду.

Општи проблем деце из дечијих домова јесте – неразвијеност говора, а разлог за то је најчешће недовољно општење с одраслима. Њима бива тешко објаснити неке просте ствари. Ако упитамо средње домаће дете старије од пет година, шта је то кишобран, оно ће одмах наћи неколико објашњења. За дете из дечјег дома урадити исто то је далеко компликованије, и то само из разлога што је оно тај кишобран видело само на слици, ако га је уопште видело. Свет таквог детета се и до доласка у дечији дом састојао од друштва пијаних родитеља, флаша и старих крпа. Но чим таква деца упадну у нормалну породицу, изађу у свет, они се постепено изједначују са својим вршњацима.

У целини, тест на интелект показује да је невербални интелект (који не захтева речи, а то су слагалице, пузле…) код наше деце развијен, а с вербалним (словесним) постоје проблеми. Проблеми у изражавању својих мисли, мали опсег речи, тешкоће при формулисању појмова. Но када се са дететом ради и од њега се не захтева да зна све одједном, све ће бити у реду. Не можеш да препознаш дете које је узела породица, колико се оно промени. Рекло би се, ето ту код нас је био заморче, а сада долази с родитељима после пола године и апослутно га не можеш препознати.

Навешћу такав пример. Мама је усвојила дечака с којим смо се ми доста дуго борили покушавајући да га научимо да слаже пузле. Дечак је имао пет година, но никако није могао да научи. Започињао је, но није успевао и бацао је све, говорећи да га оставе, и хтео је да се игра нечим другим. А мама га је научила да слаже пузле за свега 2-3 дана. Дете је схватило да постоји стимуланс, постоји човек који га воли, и ради којег ће се он старати да то уради, да се нечему научи.

Други пример. Два брата из тешке породице алкохоличара, један је муцао, други је почео да говори тек са пет година. Усвојила их је једна православна жена. Особитост те браће је било то што обоје нису имали по два горња предња млечна зуба. Са њима сам радила током две године и зуба нису имали. Замислите какво је било моје изненађење када сусрећем млађег брата и видим да код њега расту зуби. Питам маму: «Како Вам је то успело?» – она одговара: «Ни ја сама не знам».

Обично се старају да браћу/сестре дају заједно у једну породицу, зато што често међу њима постоји веома снажна поодична веза, они се веома држе једно другог. На пример, били су код нас брат и сестра рођени убрзо једно после другог. Сестра висока, лепо прича, пријатна, симпатична девојчица, а њен брат – малени гнусави рахитичар (истина, имао је изванредно памћење, једини је он од свих из млађе групе могао да запамти и да рецитира стихове). Сестра је све време заступала за брата. На пример, Артем заостаје, и васпитач говори: «Сада ће Артема појести вук», она одмах трчи к њему и ободрује га, хвата га за руку: «Артем идемо-идемо, никакав вук тебе неће појести». Но свеједно су усвојили и тај пар, Артем је израстао, растом достигао сестру, постао симпатичан дечкић.

Или још пример с близанцима. Када васпитач једног кажњава за нешто, други притрчава и убеђује васпитача: «Немојте га кажњавати, он је добар, опростите му, молим Вас». Свагда ми је било жао те деце, зато што једно дете многи хоће да усвоје, а децу у пару неважно истог узраста или различтог, наравно, теже.

Такођер требамо имати на уму да су та деца преживела издају од сопствених родитеља. При том чак и васпитачица не може увек да за њих постане неко значајан старији, зато што се васпитачице стално мењају, па и етика професије забрањује да се посебно воли једно издвојено дете. Остали одрасли са којима се срећу – педагози, исто тако долазе у одређено време. Детету није лако поверити се одраслом при таквим условима. И сви системи дечијих домова су устројени тако да се деца стално премештају из установе у установу. До 3. године дете се налази у дому за бебе, касније се премешта у дечији дом предшколског типа, потом у школу-интернат, списак може да буде и дужи. Тако да дете за свог живота промени неколико установа. Треба ли говорити да је то – траума за дете, сваки пут се налази међу новим одраслим лицима и међу новом децом. Биолошки родитељи практично не посећују своју децу. Сећам се да су од 20-оро деце мама и баба долазиле свакодневно само двојици браће, а још 2-3 детета су крајње нередовно имали посете. А остали су живели у очекивању маме…

Дете које први пут доводе код нас, као правило, нема неопходних навика на самоопслуживање, није навикнуто на ношу, код многе деце постоји енуреза (поремећај у контроли бешике, што касније пролази), не умеју да се одевају, не знају чему користе неки предмети одеће. С њима се нису играли, деца не знају називе играчака, да не говоримо о играма с разним улогама као нпр. «ћерка-мама». Они су видели много безобразних сцена: свакодневно пијанство блиских, и њихових гостију, сексуалне оргије… Васпитачи су бивали поражени невероватним сексуалним просвећењем неке деце од 4-5 година.

Одузети од стране надлежних органа заштите из њихових станова-бордела, деца се у дечјем дому нахране, усвајају навике самоопслуживања, уче се да разговарају, играју, певају, плешу, цртају. Но код њих недостаје главно у животу – љубећи (вољени) одрастао човек.

Напоменућу још једном да сва деца чекају своје родитеље, чекају тату и маму. Чак и они који их нису никада видели, од рођења познавши сву «драж» јавних институција и бесплатне медицине.

Дете које нађе добре, брижне родитеље не можеш да препознаш – оно се промени физички и интелектуално.

http://www.pravmir.ru/kogda-pridet-moya-mama/

 

 

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.