„Празник по сопственом сценарију“

„Неки људи се боје празника.“
olga K  Консултант: психолог Олга Красникова

Празник – (назив потиче од старославенске речи праздно, празан – што значи „незапослен“ или „докон“) у најширем смислу представљају дане када се „празнује“, односно не ради.

Ријеч празник или благдан у ужем смислу означава дан који је у некој држави, друштвеној групи или верској заједници одређен за прославлање неког важног догађаја или личности.

Уколико је реч о празнику који је одређеним државним законима или неким другим прописима, реч је о државном празнику. Уколико је реч о празнику који се слави у складу с прописима неке верске заједнице, реч је о верском празнику. У многим државама су одређени верски празници истовремено и државни празници, при чему је најраширенији пример Божић. (wikipedia.org)

Уобичајена педстава код људи о празновању (стереотип) – породично окупљање око заједничке трпезе и народна окупљања.

Постоје следећи празниц:

– црквени (Васкрс, Божић…)

– традиционални и државни (Нова година) везано с историским догађајима и важним датума (Дан победе),

– међународни (Дан жена…),

– професионални (Дан учитеља…),

– пороцични (свадба, крштење,годишница свадбе…),

– лични (рођендан, имендан…).

Неки људи се боје празника. Узроци тог страха су многи, например:

 

  • Страх усамљености – у празничне дане се може изоштрити осећање усамљености (као контраст на туђе весеље);
  • Страх општења – људи зависни од туђег мишљења се често боје општења у неформалним околностима с непрописаним правилима понашања: „сигурно ћу рећи нешто што не треба, урадићу нешто погрешно, осудиће ме, понизити, смејаће ми се“;
    Разноликост страха општења – страх конфликта: «вероватно ћу се посвађати с неким, неко ће ме увредити, или ћу ја неког увредити и нећемо се више моћи дружити»;
  • Страх да ће ми бити досадно (често под себом скрива друге страхове): «А шта ћу ја тамо радити? Ја са њима немам о чему разговарати! Мене то не занима»;
    Страх губитака везаних с празником (физичке снаге и материјалних ресурса, времена) – представа је многих људи да празник обавезно захтева велике трошкове;
  • Страх од поклона, изазван неумећем (или нежељењем) изабирати и даривати поклоне, неки такођер не воле да примају поклоне (непријатно им је, не желе да се осећају обавезни или дужни некоме);

Тај списак страхова се може продужити. Задивљујуће је то да смо се тако умудрили, да понекад чак празнике, којих је задатак да доносе радост, сматрамо као искушење или казну.

Шта радити, ако човек «не воли» – боји се празника? Добро би било разабрати се с узроком те «нељубави».

Но поред тога, можемо задати себи питање: а какав празник би се мени свидео? Јер нисмо обавезни да живимо у свету разних стереотипа и да се саглашавамо на то што је од «свих» прихваћено, ако мени то «као у свих» није блиско. Или да преживљавамо због тога што код мене «није као код других».

Проблему празника се може приступити творчески (стваралачки)! Напишите свој сценариj празника по корацима, свој „алгоритам радовања“. Како би лично ви желели да проведете свој празнични дан? Чиме се занимати, куда поћи, с ким се видети, а може бити просто одморити дома или се помолити у тишини храма? Лични празник је, наравно, једноставније испланирати, него породични. Но и с блиским људима се такођер можемо договорити. Могуће је да је још неком из Ваше породице досадило да једе руску салату седећи пред телевизором? Ако одбацимо мисли „Тако није уобичајено! Шта ће о мени помислити? А шта ако се увреде…“, тада се може десити супер-провод, који ће остати у сећану на сав живот. Празници су још и стазе у нашем животу.

Срећни вам празници!

http://www.fapsyrou.ru/publications/krasnikova/tezisy_k_video_1351/

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.