Самооценка – осећај личне вредности, самопоштовање

Резултат слика за Nina Rubstein Психолог Нина Рубштејн

Ако болно реагујете на мишљења других – то значи да ви сами не знате или нисте сигурни у то шта о себи мислите, ви немате довољно опита на који би сте се могли ослонити.
Други варијант је  да – тај опит није усвојен, није присвојен. Као да сте у животу достигли много тога, решили много разних задатака, самостално се изборили с великим тешкоћама, из њих изашли као часан човек, развили ум, таленте, вас уважавају други људи.

Но потребно је само да неко каже неку оштру реч – и ви испадате из колосека. То значи да нисте присвојили себе, ко сте ви.
Такав човек често пропушта мимо ушију похвале и усхићења, сматрајући их за лажи и није у стању да прими речи љубави и да се наслађује њима, примајући из таквог опита љубави дедатни стваралачки ресурс. Сама сам била таква десет година назад.
Реч «самооценка» означава то да човек оцењује себе.

1230_4До младалачког узраста самооценку детета формира средина у којој живи: како га оцењује окружење (пре свега родитељи и друге значајне одрасле особе, нпр. учитељ, а такођер и његови вршњаци). По том поводу занимљиву метафору медењака је привео покојни Тодд Берли: средина – то је тесто које је остало после тога како сте изрезали човека. То јест, границе код детета се формирају извана. Код одраслог човека границе се формирају изнутра.

После младалачког узраста (10 год) дете почиње само да набира способности да оцењује самог себе – ко сам ја? Какав сам ја? Упоређујући, анализирајући, ослањајући се на разултате својих поступака. И постепено формира сам себе – човека, који формира своје границе изнутра, осазнавајући сам за себе, бивајући свесан, ко је он, и све се мање и мање ослањајући на оцене окружења. Он сам зна шта он ради и како ради. У младалачком (адолесцентском) узрасту се то пројављује као бунт: он већ осећа код себе снагу да сам себе оцењује и протествује против туђих оцена које обарају његово сопствено, тек формирано, мишљење.
Многи људи за(о)стају у том младалачком узрасту, тако што настављају да се ослањају на оцене других. Њих је могуће препознати по бунту – ма гоните се сви, ја знам какав сам ја. Одрасла, зрела самооценка се одликује (разликује) тиме што не изазива оштру емоционалну реакцију, пошто је она постојана, и никаква туђа мишљења је не могу оборити, пошто се она ослања на опит и реалне поступке, а не на речи. Туђа мишљења по том питању, која се не слажу са оним како себе оцењује сам човек, могу да изазову чуђење или смех, но не болну реакцију.
Резултат слика за имбирное печеньеАко сте одрастао човек, но примећујете да вас туђа мишљења рањавају, тада у раду са психологом можете да разаберете где сте снажни, а где је за вас заиста важно развијати се, и то је истина, а такођер и присвојити опит својих достигнућа, своје предности и таленте, напунити се њима и на такав начин формирати себе изнутра.
Извор: http://rubstein.livejournal.com/1063549.html

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.