«Синдром добре девојчице/дечака» 

horosaj adevocka

Како се он пројављује: „бојала сам се да те не увредим, зато сам и пристала на oно што нисам желела“.

То је погрешан начин да се о неком бринемо (да га не увредимо).

Човек о коме се тако брину, као прво, осећа се обманутим, као друго, њему је веома непријатно зато што испада да је он неком нешто наметао.

Много насиља (физичког и психолошког) происходи управо због синдрома добре девојчице/дечака. (Овде не говорим о тим случајима физичког напада од стране непознатог лица). Жртва сама даје сагласност на насиље над собом, да не би увредила насилника, или да не би конфликтовали (ако је у њеном/његовом схватању конфликт – нешто лоше), или „ако сам већ ту, значи требам се сагласити“.

Такве ствари се дешавају када је «бити добра девојчица» важније од сопственог комфорта. То јест, човек заборавља на сопствене границе и оставља другом да одлучује где су његове границе.

Други човек не може да зна шта вам је пријатно, а шта непријатно, шта вам одговара, а шта не.

Неретко као разултат таквог понашања (пристајања на оно што ми не одговара) јесте зао поступак према томе с ким се саглашавамо (кому смо се подчинили), и гнев (или раздражење) ниче због тога што код «жртве» постоји фантазија, да је онај ко је подчињава на неки нејасан начин дужан да предосети границе другог човека. Он уопште може да буде веома добар човек и ни у којој мери вам не жели нанети зло, а ви сте ето прситали, а потом га још и осуђујете за то што је са вама тако лоше поступио.

Једино излаз из ситуације јесте  – узети на себе одговорност за избор који чиним, за своје пристајање на то шта ми не одговоара. Понекад је недовољно само саопштити човеку о том, потребно је убедити се да ме је саслушао и узео речено у обзир, зато што други човек није обавезан да се брине о мом комфорту.

Беда је у томе што, ако човек на такав погрешан начин поступа од детињства, онда он своје границе сам веома лоше осећа, и практично није у стању да другом човеку саопшти о њима, он се саглашава по аутомату (неосознано). И страда по аутомату. И гневи се по аутомату. А партнер при том ништа не разуме. А потом и он сам почиње да се гневи.

Чувајте себе. Трудите се да будете свесни шта вам одговара, а шта не. Говорите истину.

Аутор: психолог Анна Паулсен

http://anna-paulsen.livejournal.com/451956.html?page=1

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.