«Траума» – болно место у души

ФОРРЕСТ ГАМП – мала социјална мрежа

fg   Аутор: Олга

Објављено:  (29 аугуста 2015)

Блог: Радуј се животу!!!

Рубрика: Буди свој.

«Траума» – тако психолози скраћено називају болно место у души. Таква се места формирају када дете није успело (могло) да проживи и изрази снажна осећања изазвана неким догађајем. Када његова осећања нису била прихваћена и подељена с неким одраслих. Тада се та осећања подављују или потискују и сакривају негде тамо у души. Они не нестају, него нагризају човека изнутра у виду туге, депресије, досаде од живота, подављености, психосоматских болести.

Траума – то је као бол, отворена рана, одозго прекривена одећом или марамом ради заштите. Ако додирнеш здраву руку – не боли, а ако додирнеш отворену рану – бол је таква да вриштиш. Мада је додирнута случајно и с истом снагом.

Траума изазива неадекватне реакције.

Она добавља к невином (безазленом) догађају своје тумачење и изазива најснажнија осећања. Обично су то непроживљена и неизражена осећања из детињства – у односу према родитељима или другим траумирајућим фигурама.

Нормална реакција бива – као када те кишица мало покваси, а траума – као да на тебе излију буре воде. Таквом снагом осећања преплављују човека при трауми.

И одговорност траумираног је у томе да та осећања не истреса на невином човеку, када већ схвата да је то траума, да то нема везе са њим.

Рећи партнеру: «Ја сам у трауми, опрости, потребно ми је да будем сама док осећања не утихну». Или: «Мени је тренутно веома болно, и веома сам нервозна (љута), но ти за то ниси крив, то су се побудила моја осећања из детињства. Не узимај на свој рачун».

Или: «Ја сам у трауми, да ли би могао просто загрлити ме?»

Или још нешто слично томе, што помаже да се изађе из тог стања.

Ако је траума било много и то дубоких, може да се формира општа заштита – откључе се сва осећања. Буквално говорећи као да се изранављени војник пузећи увуче у тенк и тамо закључа. Он ништа не осећа – и као да живи спокојно, но минус је у томе, што је досадно, и све некако сиво, и усамљено и хладно. Тешко је налазећи се у тенку ступати с људима у блиске, топле односе.

Од траума лечи схватање, какве су оне, како су настале, но само схватање је недовољно. Још је потребно проживети и изразити подављена осећања. Обично то захтева времена. И најбрже и најефективније то происходи у блиским и топлим опдосима.

Када човек стекне нови опит (искуство), да се може и љутити, и показивати свој бол, и плакати и бити неадекватан у својим реакцијама, но тај неко га не напушта, него остаје поред њега. Воли га, и када може бриме о њему и подржава га. То је то чега није било у детињству и то што исцељује.
И са временом траума зараста и исцељује се, остаје само ожиљак. А неадекватне реакције постепено јењавају и постају потпуно одговарајуће ситуацији.

Коментари (3)


nopic   МамУшка 30 аугуста 2015 у 11:29

Да, док не одтугујеш, не одплачеш, не одсузиш – оно се никуда неће померити…


fg  Олга 30 аугуста 2015 у 11:35

Када човек стекне нови опит (искуство), да се може и љутити, и показивати свој бол, и плакати и бити неадекватним у својим реакцијама, но тај неко га не напушта, него остаје поред њега. Воли га, и када може бриме о њему и подржава га. То је то чега није било у детињству и то што исцељује.

Ја сада схватам да без обзира на много тога проживљеног у детињству, моје најболније и најотвореније трауме нису дечије, него с осамнаестих. А навика болно реаговати на раздражитеље је из детињства.


ana  Анна 30 аугуста 2015 у 12:15

Ја сам схватила из својих траума да сам као за последицу тога постала огорчена, сматрала сам да ми све треба бити спремљено као на тањиру. Када сам смогла погледати муци право у лице, схватила сам да мој живот нико није одузимао од мене, ја сама, сам се погрузила у увреде у замену за пун живот. Нажалост прошло је много година, многе животне навике нису биле стечене, изгубњене су, док сам се ја напијала траумом. Сада заново живим, преодолевам баријере живота, схватам да ако се ја коме не свиђам, ту моје кривице нема – то су само њихова осећања, а одговорност ја носим у првом реду само за свој живот. Значај живота сам истински схватила с појавом на свет детета. У мојим је рукама како могу да помогнем детету да постане потпуна личност са способношћу да се реализује у животу. И при свим тим околностима више немам жељу да се и даље напијам траумом, прихватила сам своју неспособност да све правилно оценим. Без обзира на све то, данас сам овде са вама, значи да сам ишла правилним путем.


http://www.fgump.ru/blogs/raduisja-zhizni/kak-rabotaet-travma.html

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.