Отпустити то што желимо. «Дан за даном из сазависности»

Отпустити то што желимо – 31 Јул

Melodi Bitti  

«Дан за даном из сазависности»  Мелоди Битти


За оне од нас који су успевали да преживе контролишући и капитулирајући, може да буде и не тако лако отпустити ситуацију.

Оздрављење од сазависности.

У процесу оздрављења ми сазнајемо да је важно одредити шта ми хоћемо и у чему су наше потребе. Када нас је та способност напустила? Покупивши са собом велики сноп наших сопствених, текућих, неиспуњених жеља и потреба. Кренули смо на ризик да престанемо одрицати и да прихватимо то што желимо. Проблем је у томе што су те жеље и потребе све и даље са нама.
То може да нас узнемирује, да нам наноси бол, раздражење, а понекад замућује наш разум наметљивим идејама.
После опредељивања наших потреба ми чинимо следећи корак, како би било одзива на наше потребе. Тај корак је иронија духовног оздрављења. На следећем кораку ми отпуштамо наше жеље и потребе, после тога како смо урадили мукотрпан посао да их одредимо.
Ми их отпуштамо, ми их се одричемо – на менталном, емоционалном, духовном и физичком нивоу. Понекад то значи да смо принуђени да се предамо. То није свагда лако достићи, но то је оно куда смо приморани да се крећемо.
Колико често сам одрицала било какве жеље или потребе. Затим сам пролазила Кораке[1], одређивала своје потребе, само ради тога да би се још више раздражила, узнемирила и почела сумњичати, зато што нисам добила то што сам хтела и нисам знала како то достићи. Ако сам се касније погружавала у планове како контролисати и утицати на ситуацију, да би добила то шта хоћу, то је од тога обично постајало само још горе. Надзор, старање да се контролише процес не дејстује. Са ужасом сам схватила да сам дужна отпустити ситуацију.
Понекад је потребно да дођем до тога да кажем себи: «Ја то не желим. Ја схватам да је то за мене важно, но ја не могу контролисати дали ћу ја то да добијем. Сада се ја више нећу о томе бринути, имам ли ја то или не. На самом делу ја се спремам да будем апсолутно срећна без тога и без неке наде да ћу то икада добити. Зато што нада да ћу то добити мене своди са ума – што више се надам и старам да то добијем, све ме више узнемирава то, што ја то немам».
Ја не знам зашто то дејствује. Ја само знам да то код мене дејствује. Код мене нема пута како би обишла појам «отпустити».
Ми често можемо да имамо то шта хоћемо и за чим имамо потребу, чак и више од тога. Отпистити ситуацију – то је део тога шта ми радимо да би то добили.

Данас ћу стремити да отпустим те жеље и потребе које код мене изазивају растројство. Унећу их у свој списак жеља, а затим ћу приложити све усиље да би их отпустила. Имам поверење у Бога да ће ми он дати жеље срца мога тада, када Он одлучи, и тако, како Он одлучи.

[1] Мисли се на 12 Коракa програма Ал-Анон

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.