Праштање, помирење и поверење

Из Књиге  „Уметност тешког разговора“ – Хенри Клауд, Џон Таусенд

Глава 14. Праштање, помирење и поверење

зависимост

– Знам да сам дужна да опростим, – рекла је учесница једног од наших семинара, – но ја просто нисам у стању да поново откријем своје срце за такав бол. Ја сам хришћанка, ја сам дужна да му опростим и да му верујем… Но ако ја то урадим све ће поћи по прошлом сценарију, а ја не могу кроз то да пролазим изнова. Ја се плашим да нећу моћи да издржим.

– Ко говори о томе да треба да му верујете? – питао сам. – Ја исто мислим да не треба да му верујете.

– Но ви сте рекли да треба да му опростим, а зар опростити не значи – дати му нову прилику? Зар ја нисам дужна да га опет пустим у своју душу?

– Наравно да не. Нисте дужни. Праштање и поверење су сасвим различити појмови. На самом делу То што не умете да их разликујете – је дио вашег проблема. Сваки пут када је поступао недостојно, враћао се, и тражио је опроштај. И ви сте га опет пуштали у свој живот, и ништа се није мењало. Све је остајало ка о и пре, ви сте му давали поверење, и он вас је изнова мучио. Мислим да нисте изабрали најмудрији начин деловања.

– Да све је како сте рекли, – казала је, – но како ја могу да му опростим – и да му не верујем? И како опростити – и не дати му да ми изнова причини бол?

Добро питање.

И ми га по ко зна који пут слушамо. Људима причињавају бол. Шта они могу да предузми?

Чини се да избор није велик, свега два варијанта.

  • Пострадавши ступа у конфронтацију с партнером који је учинио нешто неприлично, тај моли за опроштај и добија га. Пострадавши се изнова открива пред партнером и слепо му верује.
  • Не желећи нову бол, пострадавши не жели више да се раскрива. Он избегава разговор и држи се за своју увреду, боји се да ће га праштање поново учинити рањивим.

Разуме се да ни први ни други варијант неће помоћи да се проблем превазиђе. Постоји ли онда излаз из тог тупика (ћорсокака)? Да постоји. Но да би се њим могли користити неопходно је себи појаснити разлику између праштања, помирења и поверења.

Прошло, садашње и будуће

Најпростији начи да се реше проблеми везани за праштање, помирење и поверење основан је на три просте поставке. Када будете размишљали о својим конкретним условима, памтите ево шта:

  1. Праштање. Поље његовог деловања је – прошло. Праштање – то је отпуштање увреде. Једино дејство које је овде потребно урадити јесте – одлучити и дати опроштај. Господ је опростио свима нама, и ми смо дужни поступати исто тако. (Матеј 6:12; 18:35).
  2. Помирење. Његово поље деловања је – садашњост. Помирење происходи када човек моли за опроштај и добија га. Двоје чине корак у сусрет једно према другом.
  3. Поверење. Оно се односи на будуће. Поверење је непосредно везано за ризик, на који ћете ви поћи ако поново откријете соје срце другом човеку. И зато је тај човек на делу дужан да докаже да је он достојан вашег поверења. Само тада ћете моћи да му верујете. (Матеј 3:8, Приче 4:23).

Провођење конфронтације зависи од ваших конкретних услова. Неком су потребна три засебна разговора, да би расудили сваку тему понаособ. Ако одлучите да посветите свакој теми посебан разговор, онда се постарајте да се придржавате те одлуке. Најпре проводитe разговор о праштању. У њему ћете да разговарате само о догођајима која су се догодила, и ставите сабеседнику до знања да му ви опраштате и да желите да оставите уведу као нешто прошло. Ако никне питање «А шта даље?», одговорите примерно овако: «Хајде да поговоримо о том други пут. Сада је важно да смо отворено размотрили наш проблем. Неби желела да мислиш, како ја у себи тајим злобу према теби».Очигледно је да, ако реч иде о озбиљној душевној трауми, на искрено праштање може да оде доста времена. Понекад се не успрева опростити одмах.

Може се повести разговор, у којем ћете да се дотакнете било које две од три теме, или чак све три. У конструктивном разговору о границама ви можете да опростите другом човеку за прошло, да се помирите с њим у садашњем и затим да расправите, какве се границе поверења претпостављају за убудуће. Главно је јасно разграничити времена и ни у ком случају не мешати будуће и прошло.

Разматрајући будуће, јасно означите ваша надања, формулишите услове, определите границе које сте ви саздали, и објасните какве ће да буду последице њиховог нарушавања. (Овде реч треба да иде како о позитивним, тако и о негативним последицама ових или оних дејстава.) Имајте на уму речи приче: «Праведник указује пут свом ближњему, а пут нечастивих води их у заблуду» (Приче 12:26).

Неретко се дешава да људи опраштају њима важном човеку и измирују се с њим, но не желе да продуже поверљиве односе. Праштање и помирење не задају структуру узајамних односа за убудуће: они само помажу да се расчисти поље за даље дејствовање. Праштање и помирење – то су важни услови за личносни раст и изградњу здравих односа. Њихово воплоћење (остварење) у животу зависи од нас. Но будући односи претпостављају нешто више, него праштање и помирење. Зато ако желите да продужите односе, треба да размотрите неке важне моменте. Тада ваш разговор межете да устројите нпр. овако:

«Хоћу да размотримо, какви ће неко време да буду наши односи. Као- прво, Хоћу да знаш: да сам прихватила твоја извињења и опростила ти за обману и прељубу. Ја би желела да поново будемо блиски. Прошло – је прошло. Зато немој да мислиш да тајим  у себи увреду и злобу. Жељела би да то схватиш». «Но то се с нама не дешава први пут. Ти си и раније молио за опроштај, ми смо успостављали односе, и ништа се није мењало. Зато ја сада желим, како би ми нашли начин да заједно преодолимо тај проблем. Мени је животно важно осећати и видети да си ти почео да дејствујеш. Само твоји поступци могу ми дати увереност да ти поново могу веровати».

«О нашим будућим односима хоћу да говорим само у присутсву консултанта (свешетника). Треба да одлучим колико времена је поребно да прође пре него што схватим, да се можеш вратити. Но уопште могућност твога враћања ћемо да разматрамо само у том случају ако ти будеш посећивао групе самопомоћи. Ја ти опраштам, но мени је потребно научити се да ти поново верујем, и та вера може да буде засновна искључиво на твојим поступцима».

Умеће разликовати праштање од поверења дозвољава да се дође до жељеног разултата. Као прво, ви тако не дајете другом човеку могућност да вам каже, да ваша затвореност у односу према њему означава то да у себи таите злобу према његму.

Као друго, ви проводите јасну границу између прошлог и могућношћу срећног (благопријатног) будућег, чији почетак ви постављате данас, скицирајући нови план и одређујући нова очекивања. Ако у прошлости и нисте постављали поуздане границе – данас ви јасно саопштавате сабеседнику да ће убудуће све бити другачије.

Као треће, ви дајете вашим односима могућност да се развијају. Ви разрађујете и предлажете нови план, и ваш партнер осећа, да је њему заиста опроштено: прошло више не утиче на ваше односе. Он је – човек коме су опростили. Он се неће осећати као крив и осуђен. Он неће имати потребу да троши снагу на то да добије помиловање. Те ће снаге да се троше на реализацију наде коју сте му ви подарили, на личносни раст и изградњу здравих односа. И ви ћете се такођер осетити слободни, не оптерећени горчином и увредама. Ви нећете да мучите своју душу предавајући се болесним сећањима и окривљујући другог човека. А нелак опит страдања кроз која сте прошли, превратиће се за вас као добар дар – мудрост.

 

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.