Признаци нездраве (дисфункционалне) породице

Међу првим признацима нездраве (дисфункционалне) породице може да се односи наличје у неког од чланова породице неке од типова зависности, међу којима и такве њене разноликости, које са огромним трудом може да замети чак и сам страдајући од њих човек, нпр. зависност од рада или од односа с другим човеком. Ако у породици постоји такав тип зависности у некога од чланова породице (родитеља, деце или ближе родбине), тада такву породицу можемо с правом назвати нездравом и дисфункционалном. Зашто? Познато је да зависан човек (па чак ако је то и зависност од рада или телевизије/компјутера) удељује много времена предмету своје зависности, размишља о њему и не може да слободно контролише своје понашање, нити да слободно располаже собом, због тога што његова зависност у некој мери почиње да влада њиме, и неда му да се нормално наслађује животом и да удељује пажњу другим члановима породице, да им дарује своју љубав, топлину, подршку, бригу и разумевање. Он (она) то просто не могу да ураде због своје болести.

Следећи признак је непотпуна породица, тј. отсуство у породици једног од родитеља (мајке или оца). Тај признак је апсолутан исто као и први. Тј свака непотпуна породица је дисфункционална, независно од разлога њене непуноте, од постојећих односа међу члановима који су остали, или од достојности (или недостојности) самих чланова. Зашто је то тако? Сва је ствар у томе што један родитељ не може дати детету пуноту васпитања, које му могу дати, само, оба родитеља заједно. То је, примерно, исто што и отсутство у човека једне ноге или руке. Ма како да је он добар, ма колико да је он духован и образован, он свеједно остаје непотпун човек, који не може да испуни све неопходне животне функције. То исто је и у породици, ма какви били чланови породице они не могу да попуне отсуство члана породице који недостаје.

Пријемни родитељи (очух, маћеха), као правило, не могу да дају деци то што дају родни. Дете у подсазнању свеједно схвата да то није родни родитељ, и стреми се да нађе свог родног родитеља. Мада може бити и изузетака но они су веома ретки. Губљење ма и једног од родитеља, није важно из ког разлога (развод, смрт, отишао на дуго из службених разлога), представља тешку трауму за дете, које утиче на његову психу, на осећај сопствене вредности и, такођер, на његов однос према животу.

Тешка, хронична соматска или психичка болест неког из чланова породице. Као и претходни и тај фактор опредељује безусловну искљученост човека из породичног живота. Овде ће се појавити посебна породична правила понашања типа: тише говори; тише се крећи; не доводи другве када је у … приступ бослести; не говори другима о болести …; контролише се само понашање и удобност болесника, уместо да се просто живи и наслађује животом за своје удовољство. То се односи углавном за хроичне болести, и ако у породици буде саздана благопријатна клима, и ако се смањи јачина стреса, тада психолошка штета у таквој болсети може бити сведена на мимимум.

Наличје у породици «тајни». Тај признак, у односу на претходне, се мање може сврстати у узроке, колико у последице, симптоме дисфункционалности. Уосталом, «тајна», из ма какве да је области: посао оца, претходна љубавна искуства матере, или националност бабе – то је увек, не само признак отсуства потпуне поверљивости у односима, него и фактор који ту поверљивост ограничава. Уопште, примећено је да је у породицама где постоји зависност (нпр, отац пије или се син дрогира), општеприхваћено да се од других скрива та информација. Наравно није баш пријатно говорити друговима или колегама на послу да је мајка синоћ дошла кући пијана, или да је брат седео у тоалету и шприцао се хероином. Далеко је једноставније држати ту информацију у тајности. Још је теже ако се у породици над дететом изврше разне форме насиља, посебно сексуално, и дете не може ни са ким да то подели, још и зато што су му рекли да, ако о том будеш било ком испричао, онда те ми више нећемо волети. И као разултат, у породици се  накупе такве породичне тајне које ни са ким не можеш да поделиш, а значи да се не можеш ни потпуно ослободити од тог стреса који оне са собом носе и који ће да руше породицу изнутра.

Карактеристичним признацима дисфункционалне породице могу да служе такођер и установљена у њој неписана правила. Ево неких од њих:

Не говори о својим проблемима. То може да означава забрану на дискусију о својим проблемима како ван породице тако и у њој. Уопште не обраћај пажњу на своје проблеме, тешкоће, непријатности. Старај се да живиш за друге, не обраћај пажњу на себе и не брини се о себи. Твоји проблеми, на самом делу, никога не интересују, постоје намного важније ствари него твоји проблеми.

Не изражавај отворено своја осећања. Како смо често слушали у породици: «Не плачи, ти си мушко! Не љути се, не дери се, не глупирај се! Немој да скачеш од радости, не не показуј да си увређен, љут, да се бојиш!» У болесним породицама делују постојане забране на осећања и на њихово пројављивање.

– Избегавање директног изражавња, настојање да се мисли изражавају у алегоријама, а потребе – кроз манипулације. То значи да такав човек не може просто, директно, да замоли некога за помоћ, него ће он то да уради заобилазно. Типа: «Знаш, данас је на улици тако хладно, а прозорчић је отворен и нико га не затвара, нема везе, ја ћу да опростим!», »Који је ово већ дан како нико не може да баци смеће. Има ли у овом дому уопште мушкараца, или су све жене!». Може се просто и директно питати – «молим те затвори призор. Изнеси смеће, ако ти није тешко». Још један пример недиректног обраћања. Мама говори сину: «Кажи својој бабушки да очисти кромпир». У том примеру у породици ники ником ништа не говори у лице, но сви говоре преко посредника, кроз треће лице.

– Навика да се праве нереални планови, и да се на људе и околности полажу нереална очекивања и наде. Та се навика може назвати магично мишљење. Типа, десиће се то и то, и све ће бити у реду, сви ће да буду задовољни и сретни. То је и прекомерно развијена машта у чланова породице, при чему она може да буде и колективна и индивидуална!

– Не говорити о одређеним „табу темема“. Најраспрострањенији „табу“ је забрана на разговор о сексуалним проблемима и потеребама.

– «Ради тако како ти говорим, а не како ја радим». То је веома страшно и тешко правило које почиње да дете своди с ума. Нпр. мама говори сину да није добро галамити, и да би се требало понашати тихо. И тада кући долази отац, пијан, и почиње да виче на све, да ломи и преврће намјештај. И остаје нејасно – шта онда, може се галамити или не?

– «Игра, разонода – то је лоше, грешно». Нпр. када детету говоре: «Сада се смејеш, а касније ћеш плакати! Не весели се тако јако, то није на добро! Зар ти не видиш како је мени лоше, а ти ту још скачеш, глупираш се! Таква правила и ставови забрањују наслађивати се животом и радовати му се. Забрањују смејаати се гласно, плесати, играти и скакати од радости и, просто, глупирати се. Породица у којој су такве ствари у било којој мери забрањене – је болесна породица.

– «Не износи ђубре из јаме»,  тј, не напомињи о тим проблемима о којима су сви, бар на кратко, успели да забораве. То значи да ни у ком случају не треба расуђивати о проблему, решавати га. А још више, ни у ком случају не треба проблем износити ван своје породице, обраћати се за помоћ к специјалистими или просто друговима. Није важно дали вас кући туку, насилују или, просто, постојано унижавају, дали је ваш члан породице алкохоличар или наркоман – о свему томе не треба да зна нико, ни у ком случају. То је такав табу који се не сме разглашавати. Такво правило може да убије сваку наду на помоћ, на решења озбиљних проблема и побољшање живота. То је веома опасно и штетно правило, старајте се да се од њега оделите, и да поделите са неким своје проблеме, разговарајући о њима и разрађујући их.

Литература ОДА (Одрасла Деца Алкохоличара) програм 12 Корака

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.