Шта је угодно за душу – Први део

Аутор: Москаленко В.Д.

Пут ка себи

Најважније човечије потребе

1. Преживети

2. Додир

Пут ка себи

У нашем мишљењу незаслужено велико место заузима принцип недостатка. Нама постојано нешто недостаје, фали. Хтели би све више и више. Више ставри, новца, успеха, награда, признања од стране других, времена, љубави. Чини нам се да, ако би код нас нечега било више, били срећни. Оштрице свих тих жеља су усмерене напоље, мерило свих тих „више“ – је количина. Ту је приступ к срећи аритметички тј. упрошћени.

Принцип недостатка се пројављује и када размишљамо примерно овако: „Ех, кад би само мој муж (син или ко други) био такав и такав, када он не би био равнодушан према мени, кад не би био лењив, кад не би пијо итд.! Како би ја тада била срећна!“. Опет тражење среће споља, у свом укружењу.

Још ником није успело да своју суштину испуни нечим што долази споља, а нарочито не простим аритметичким додавањем нечега што недостаје. Има много ствари на свету које не могу бити измерене количински. Само обративши пажњу на сасвим друге, квалитативне, стране нашег битија (постојања), можемо да побољшамо свој живот.

Од чега у првом реду зависи квалитет живота? – Од тога како се осећамо (како себе осећамо) и од умо-настројења. Значи, исходна тачка лежи унутар нас, а не изван нас. Унутарњи свет и јесте душа човека. Тражити срећу само споља – у материјалном свету, значило би заборавити на душу. „Срећа је унутар нас, а не унаоколо“ говори народна мудрост.

Да, материјалне потребе су веома важне, то нико не оспорава. Сваки дан је потребно јести, пити, одевати се, имати кров над главом. Лишавање тих потреба се одражава тако снажним дискомфортом да се тих потреба увек сећамо, добро их знамо и бринемо се о њиховаом задовољавању.

Ипак човек није само тело него и душа.

Превасходство духовног начала над телесним признавале су многе културе. Ми стремимо да их постигнемо у јединству. В. Дал је у свом речнику дао следеће опредељење за душу: „Душа је – бесмртно духовно сушчество (биће, створење) обдарено разумом и вољом. Душа је – унутарњи психички свет човека, савест, преживаљавања, осећање“.

Наш текст говори о потребама душе. То нису наши хирови и жеље, на које можемо обраћати пажњу, а можемо их и игнорисати. Задовољење психолошких, тј. душевних, потреба је обавезан услов духовног раста човека. Значи, ако желимо да растемо и да се развијамо, дужни смо да се бринемо о задовољењу не само материјалих потреба.

Када прочитате брошуру до краја, разумећете да многе ваше потребе хронички нису задовољене. Не треба да се узнемиравате нити да се жалити на своје ближње. Нема таквих идеалних породица у којима би биле задовољене све људске потребе. Можемо само стремити томе. Код сваког од нас постоје духовни ресурси. Искористити их, сконцентрисато се на познању своје душе и на потребе својих ближњих – значи наћи истински пут ка срећи. То ће уједно бити и пут ка себи.

Најважније човекове потребе

Преживети

Сви ми смо преживели захваљујући томе, што се неко бринуо о нама. Ако новорођено дете оставе без бриге он умире. Да би физички преживео новорођеном је неопходно да задовољи своје материјалне потребе у храни и оптимална температура околине. Чак је и у том узрасту недовољно задоваољавати сама материјалне потребе. За потпуно преживљавање и ради даљњен хармоничног развоја, детету је потребно нешто више од удовољавања само тих видљивих потреба.

Ви мислите да мајка, дојећи грудима, даје само неопходне храњиве састојке своме детету? Не само то. Показало се да је веома важан осмех мејке, њежно мажење дечијег тела. Од тих „додатака“ храњивим састојцима зависи квалитет узрастања, хармонија духовног склада детета.

Да ли сте заметили да већина мадона на цртежима епохе ренесансе, а такође и Богоматер на руским иконама држе младенца на левој страни груди? То никако није случајност. Најпроницљивији уметници су приметили, да је детету удобније ако га држе у левој руци него у десној, зато што се дете брже успокојава када слуша лупање мајчиног срца. Он се привикао на тај ритам још у утроби мајке. За дете се у том додиру, у том спокојном ритму срца налази сва нада и безопасност постојања.

Обратите пажњу на то како у неким афричким замљама носе децу. Оне их лагано вежу уз себе, напред или од позади. Близина телу мајке обезбеђује детету исту ту безопасност која је тако потребна ради преживљавања и нормалног развоја.

Драге младе маме! Што чешће мазите своју децу, постојано одржавајте бар контакт очима, ако не можете кожом да их додирујете. Видела сам како маме возе децу у колицима иза себе. То је веома лоше за душу детета, зато што дете нема везу (контакт) с мајком. Ви сте веома сродни људи. Чешће им о том дајте до знања, с осмехом на лицу, нежним рукама, ласкавим гласом.

Додир

Додир није важан само за малу децу, и за одрасле је он посебно важан и неопходан, да би могли осећати потпуно благостања. Зашто би се иначе људи грлили при сусретима и растанцима, тј. у моментима највећег набоја емоција? Познати амерички специјалист у области односа у прородици Вирџинија Сатир сматра, да је свакоме од нас ради духовног благоустројаства неопходно од 4 до 12 загрљаја дневно. Наравно, има се у виду да се грле блиски људи. И то није хир, није измишљотина, него најважнија човекова потреба.

Једном сам се пожалила у друштву својих једнокласника, да ће ми бити тешко растати се са њима. То се дешавало у Ратгеровском универзитету у САД, где сам се учила за породичног консултанта. Као одговор на моје жалбе чула сам: “А ми ћемо на растанку да вас загрлимо и вама ће бити лакше“. То је био одговор људи који су прошли специјализацију, исто као и ја, на побољшању односа у породици. То је био стручни психолошки приступ к решењу ситног проблема и уопште не шала.

Савет Вирџиније Сатир (4-12 загрљаја на дан) примењујем према својим ближњим у породици, такође и другима препоручујем. С моје тачке гледишта, разултати су одлични.

А ево и разултата научно контролисаних експеримената. Американски научник Л. Доссеј је 1985 г. објавио рад у којем је показано огромно значење додира за здравље. Зечеве су дуго врема хранили специјалном дјетом која изазива атеросклерозу (сужење артерија). Биле су две групе зечева. У једној групи су сарадници постављали храну и одмах одлазили. У тој групи су успели да дјетом изазову атеросклерозу. Другу групу зечева су хранили истом храном, али су се сарадници лабараторије понашали другачије, никад нису заборављали да помазе зечиће. У тој се групи атеросклероза није појавила. Ето праве истине да је ласкаво мажење по крзну и за зечиће благопријатно, и то како благопријатно. Мажење им је буквално продужило живот.

Психолози тврде да деца која су лишена ласкавих додира, расту неуверени у себе и често трпе неуспехе. Благотворност додира на одрасле људе сам много пута могла да посматрам у групи међусобно непознатих људи сабраних на психотерапију. Пред почетак заједниочког рада проводимо вежбу. Сви се крећу по кругу без одређеног поретка, као у „метежу“ прилазе једно другом, пажљиво гледају у очи, дотичу се руками. Пет минута таквог загревања учине да мало пре сасвим непознат људи већ нису тако далеки, у сваком случају нису туђи једно другом. Атмосфера у  групи је одмах топлија.

Ако радите са групом деце у вртићу, школи, дечјем кампу, чак и у техничкој школи или на универзитету, саветујем вам да им предложите, да познанство почну таквим загревањем, а затим им предложите да седну за стол или школску клупу с ким сами желе. Нека свако себи бира пара. И видећете колико ће посао да крене брже и боље. Мање ће се времена изгубити на адаптацију тј. на уклапање једног с другим.

Код кући се у благотворност додира можете убедити на примеру свог сина или ћерке. Ако треба да их пробудите у одређено време, нека за ту сврху будолник служи само у крајњем сличају. Приђите детету које спава и разбудите га њежним додиром, и за награду ће те добити осмех. Ако узнегодује, то ће значити само једно: њему недостаје ваших ласки и својим каприцима он вам даје знак: „Мама (тата), понови“.

Наставиће се.

 

Advertisements

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.