Жртва или страст

Аuтор  Евномиje 16 јула 2013 Блог: из Беларуси

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је svestenik-agapije.jpg

На страницама форума се повела дискусија (изазвана реалним догађаем), о разлици између истинске хришћанске жртве, која је побуђена истинском љубављу и такозване жртве која је, по мишљењу оних који воде дискусију, страст и проистиче из сазависних односа.

Мене је поприлично дотакла та прича и дискусија везана с њом. Како заиста разликовати где је граница између жртве у позитивном смислу речи, а где се жртва болесном свешћу приноси болести, жртва која ником није потребна, осим хипертрофираном „ја“ и ђаволу?

Да ли ја заиста поступам из љубави жртвујући се или је то само још један у низу „бисер“ за „круну“ на мојој глави? Проблем је у томе што у последње време, одбацујући ненормалне „жртве“ и одбацијући лажно поимање „ношења крста“, „сараспињања“, ја на самом делу одбацујем заједно и неопходност истински жртвовати себе у оном правом јеванђелском смислу те речи. Исчезла је жеље за било каквим крстом, подвигом. И ја све то оправдавам „ослобођењем од сазависности“. Планирам да предложим ту тему на групи, а до тада ево је овде.

На дани момент бих могао рећи да је за мене истинске жртва – та жртва коју изабирам ја сам, слободно, с јасним сазнањем и јасном рачуницом за себе, за своје поступке и за могуће последице, ради љубави, а не ради нечије благодарности и награде. Не да себе „натерам и учиним неко добро“, да „наметнем жртву“ тамо где ће од ње свима бити само горе.

Још је проблем и у томе што ја не могу уопште да се сетим када је код мене била у питању истинска жртва! Увек је било – или из самољубља (да повисим свој осећај личне вредности), или сам био принуђен околностима. Или ме та «жртва» скоро ништа није ни коштала, или се могла урадити лако и безболно. А да страдам уопште не желим, и не желим да прихватим да у рају неме нераспетих. И схватам да и даље не знам како да победим свој егоизам и лењост. Највероватније је то опет посао за Први Корак.[1]

Ево пишем и сам се себи дивим – како сам добар, како сам искрен сам са собом – и опет примам «награду». БР-р-р!

А можда све то треба само избацити из главе, и не размишљати о свему томе?

[1] Мисли се на Програм 12 Корака Ал-Анон

Преведено са http://www.fgump.ru/blogs/iz-belarusi/zhertva-ili-strast.html

Оставите коментар

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.