Kако они налазе једно друго?

– До удаје сам била уверена да никада нећу бити жена алкохоличара, ни у сну. Али, ево ме пред вама. Ја сам жена алкохоличара – говори лепа тридесетдвогодишња жена. Назовимо је Света.

– А због чега сте ви тако чврсто обећали себи да се никад нећете удати за алкохоличара? – питам је ја.

– Зато што је мој отац алкохоличар. Нагледала сам се ја свога татице. Нисам желела да се и ја тако „усрећим“.

– Како сте се упознали са својим будућим мужем?

Света радо прича:

– Била сам у гостима. Пред крај вечери гледам, кад тамо „стока“ седи у ћошку, пијан и јадан. И ја сам одмах пожелела да га спасим.

Више пута сам чула овакав (или сличан) израз – „стока“ у односу на мужа управо од жена чији мужеви болују од алкохолизма. Зашто те жене воле овакве изразе, не знам. Да ли зато што одбијају да мужа признају за мушкарца, или пак негде у дубини своје свести он за њих уопште не представља брачног партнера већ објекат за спасавање?

– И шта сте тада ви предузели, у гостима? – настављам разговор.

– Позвала сам такси, буквално сам га унела у ауто и послала кући.

– Ви мислите да сте га на тај начин спасили?

– У сваком случају, била сам спокојна и сигурна да те вечери неће направити веће глупости.

Размишљам о Светиним речима: „спокојна и сигурна”. Могуће је да помоћу њих можемо одгонетнути тајну њеног брака. Можда се Света лако узнемири по било каквом поводу. Да би некако изашла на крај са својим узнемиреношћу, потребно јој је да нешто брзо предузме. Узгред, Света није нешто нарочито самоуверена, не верује да је достојна жена, вредна пажње. Да би се осећала значајна потребни су јој подстицаји споља, а за то су потребни поступци које ће други да похвале и цене. И ето, она спасава мушкарца кога први пут види, а награда је већа увереност у сопствену вредност. Могуће је и да јој је кроз главу прошла мисао: „Ето, какав сам ја јунак! Други људи би га једноставно заобишли, а ја сам га спасила. Ја сам херој”.

Али, наш разговор се наставља.

– Колико је мушкараца било на тој вечери?

– Десетак.

– Да ли је неко покушавао да вам се удвара?

– Да, али су ми се учинили накако досадни, незанимљиви.

Света даље прича како ју је будући муж док је био трезан привукао тако сјајним особинама своје личности. Међутим, ја размишљам о другом. Ако је жени суђено да се уда за алкохоличара, она ће од њих десеторице, па и двадесеторице мушкараца, да изабере управо њега.

Шта се заправо догодило тада, на тој седељци? Он је дозволио себи да буде слаб, беспомоћан, чак и непокретан, „унели” су га у кола. Она је себе представила у најбољем светлу – спасавала је, саосећала, одлучно је деловала. Супротности су се среле.

Њен животни сценарио

Од најранијег доба Света је сопственим очима гледала како је њена мајка поступала управо у таквим приликама. На седељци је она учинила управо то што је радила и њена мајка. Лекције научене у детињству претварају се у аутоматске реакције. Ако мушкарац не може да се побрине о себи – то за жене попут Свете и њене мајке представља сигнал да се побрину за њега, да му осигурају безбедност. А главно у свему томе јесте да су жене задовољиле своју потребу да некога спасавају, да послуже некоме, да преузму туђу одговорност на себе. У суштини је то део његове одговорности – да одговара за последице свог опијања чак и да се уплео у неку неприличну ситуацију. Он ту одговорност скида са себе, а она је преузима. Нашао лонац поклопац.

Установљено је да се око 60% ћерки алкохоличара удају за мушкарце који су већ оболели, или који ће тек оболети од алкохолизма. Тенденција се не нарушава чак ни ако се мајка развела од ћеркиног оца (Seattle M., 1987). По мишљењу психолога, тај животни сценарио се записује у подсвести девојчице веома рано – до шесте године (Берн Э., 1992).

Света је деловала у сагласности са својим животним сценаријем. Слика коју је видела у гостима била јој је део бола позната још из детињства: пијани беспомоћни мушкарац. Читав живот се њена мајка малтретирала са њеним оцем. Неговала га је, спасавала, дајући ћерки скривену поруку да је управо за ту улогу жена и предодрђена. Да ли је мајка успела да спасе мужа? Не, али је сценарио већ био формиран. Преправити тај животни сценарио је прилично тешко, мада је у принципу могуће.

Сви се ми у познатим ситуацијама осећамо комфорније, сигурније, него у непознатим. А Света се нашла у добро познатој ситуацији – она се заједно са мајком већ борила за то како би отац остао трезан. То јој у детињству није успело. Зато се код ње појавила још јача жеља да поново одигра сличан сценарио, само овог пута да то буде са срећним крајем.

Илузије

Жене алкохоличара безгранично верују у снагу љубави и у то да ће оне засигурно успети да „преваспитају” своје мужеве. Примеру сопствене породице, па чак и пример историје човечанства нам показује да је немогуће променити и преправити човека. Једино сâм човек може променити себе, а не неко други. Међутим, све жене верују у своју моћ, све мисле да оне „обликују” мужеве. „Ја сам те створила, ја са од тебе направила човека …”, говори жена будући у власти илузија.

Илузије се појављују онда, када се човек судари са непремостивим препрекама. Саме илузије доводе до још већих проблема. Пре или касније, неопходно је прихватити реалност. Бива болно, али другог пута нема.

Глад за љубављу и осећање личне вредност

Без обзира на сјајна постигнућа у спољем свету и успешност на послу, Света има веома низак осећај личне вредности. У дубини душе она себе није сматрала ни способном, ни талентованом, нити вредном љубави. Она за себе као од шале уме да каже да је „идиоткиња“ (тако себе називати не треба чак ни у шали). Света није умела да прима поклоне и комплименте. Снебивала се, чак ју је било и срамота, као да је недостојна пажње или комплимената.

Међутим, да бисмо боље разумели одраслу Свету, потребно је да се осврнемо на њено детињство. Болест од које болује Светин отац спречава га да испољи своју родитељску љубав. У ствари су и мајка и тата волели своју ћерку, али су били толико окупирани проблемима које алкохол доноси у породицу, да им није било до Свете. А Света није правила проблеме (дете као да је осећало да тога у њиховој породици има и превише) – добро је учила и била је више него одговорна за своје године. Изгледало је као да такво дете и нема потребе за посебном, индивидуалном пажњом и доказима да је вољено. Међутим, истина је у томе да свако дете има потребу за тим. Тако се код Свете образовао дефицит љубави у родитељском дому. У време одрастања, она је била гладна љубави.

Такве девојке несвесно бирају себи за мужеве проблематичне, често лакомислене мушкарце – алкохоличаре, оне који су већ били по затворима, непризнате геније, разведене, удовце са децом… Такав ме неће оставити, заваравају се оне. Проблеми од првога дана. Недостатке мужева оне виде, али понекад им то иде на руку. Из њихових недостатака могу се извлачити потврде своје вредности: „Ја сам боља од њега, ја се не опијам”.

Низак осећај личне вредности, недостатак самопоштовања, недостатак уверености да може бити вољена, да може бити обдарене талентима – то су психолошке особине жена којима прете проблеми у браку.

Време је почети бринути се о себи

Пре но што се учини било шта уместо другог, а не ради другог, упитајте себе: Чији је то проблем? Ако је то његов проблем, немојте журити да га натоварите на своја крхка плећа.

Размислите о својим баријерама, о границама своје личности. Потребно је сагледати јасно где престајете Ви, а где почиње други човек. Обично, када у односима постоје проблеми, корисно је преиспитати границе. Границе су линије, које гласе: „Ето, дотле ја могу да идем, то је оно што ћу ја да урадим за тебе. А то друго ја нећу никада да урадим.А ово нећу нипошто да трпим од тебе”.

Шта чинити са вредновањем себе? Здраво вредновање себе је просто вера у себе. Оно зависи од тога какво је било ваше детињство, од тог склопа околности. Али сада када сте одрасла особа, ви не морате да живите по сценарију написаном у детињству. Једноставно реците себи: „Ја нисам гора од других”. А да се не бисте уобразили и постали горди, додајте: „Али нисам ни боља од других. Ја сам просто особа са својим достојанством”.

Свакако је потребно да се избавите од неких својих страхова. Сопственим снагама је то тешко. Постоје групе самопомоћи попут Ал-Анон-а или познанице које су у сличној ситуацији као и ви. Не устручавајте се, упитајте пријатељицу: „Да ли и ти такође полудиш попут мене када се твој муж негде задржи?” Причајте са људима којима верујете. Наравно, можете потражити и стручну психолошку помоћ.

Добро би било да научите да без гнева и агресије заступате своје ставове.

Не постоје никаква правила о томе кога смо дужни да волимо, а кога нисмо, нити правило са ким да будемо у контакту, а кога да избегавамо. Наше сопствене грешке на том путу су нас и начиниле онаквима какви смо данас. Дакле, није све било узалуд. Превазилазили смо тешкоће и духовно расли.

Седите у погодном тренутку са својим вољеним и размотрите с њим шта вам је од њега потребно. Само немојте говорити: „Мени је потребно да ти престанеш да пијеш”. Вам је потребна његова љубав? Тако му и реците. Ако ви, пак, не можете да га волите, ако ваше потребе и захтеви не буду испуњени, ја бих на вашем месту рекла следеће: „Ако не престанеш да пијеш, ја више нећу моћи да те волим”.

То је практична формула: „Ако ти чиниш то, ја сам принуђена да урадим то”. Само немојте обећавати оно што нећете урадити, не претите му разводом. Јер, ко ће вас после тога схватати озбиљно?

Научите се да задовољавате своје потребе. На крају крајева, у животу је веома мало ситуација које је могуће побољшати, ако се сами не будемо бринули о себи и не будемо давали себи оно што нам је потребно.

Извор: Перејит.ру

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.