Ма како да се сложи живот детета из неблагопријатне породице, у његовом понашању се препознаје цели скуп закономерности које му не дозвољавају да заузме добро место у друштву и да сазда чврсту породицу:
- Осећај личне вредности је много занижен;
- Неспособност к одлучним поступцима;
- Неспособност да осећају и изражавању емоција;
- Осећај кривице за невоље које га сналазе;
- Стремљење да се у свим ситуацијама извуче без помоћи са стране, тешко им је да траже помоћ од других;
- Нису способни да мобилишу снагу у сложним ситуацијама;
- Веома су приемчиви и осетљиви на мишљење других.
С краја двадесетог века психолози укупност описаних црта називају синдромом ОДА (одрасла деца алкохоличара) (енглески ACA (ACoA) Adult Children of Alcoholics). Такви људи постојано требају подршку, тешко им је да успоставе добре односе са окружењем што их још више угони у депресију и подстиче на родитељски пут.
- Са тешкоћом успевају да одгонетну, шта је то норма
- Са напором доводе своје дело до краја
- Лажу у ситуацијама када би са истим успехом могли казати истину
- Безжалосно осуђују себе
- Осећају (имају) тешкоћу у преживљавању радости и весеља
- Односе се к себи преозбиљно
- Са тешкоћама успостављају блиске односе
- Прекомерно реагују у ситуацијама промена које немогу да контролишу
- Постојано траже признања и одобрења
- Мисле да се они разликују од других
- Или су хиперодговорни или су потпуно неодговорни
- Необично лојални, чак и пред лицем факта што друго лице то не заслужује
- Нису у стању да обуздају импулсе
- Осећју кривицу када заштићују своја права и ради тога често уступају другим
- Осећју страх пред другим људима, а особито пред начелницима и сваким видом власти
- Боје се туђе злобе и скандала
- Воле да се понашају као жртве
- Веома се боје одвајања и да изгубе неког
- Боје се да пројављују своја осећања
- Лако упадају у зависност или налазе зависне партнере
Карактеристике деце одрасле у дисфункционалним породицама
- Изоловали смо се и плашимо се људи и ауторитетних лица.
- Тражимо потврду од других, због чега смо изгубили свој идентитет.
- Плашимо се агресивних људи и сваке врсте критиковања.
- Често постајемо алкохоличари, са њима ступамо у брак или проналазимо другу компулзивну особу, као што су радохоличари, како би удовољили својoj болеснoj потреби да будемо напуштени.
- Живимо живот с позиције жртве, та слабост нас вуче у наше љубавне и другарске везе.
- Код нас је превише развијен осећај одговорности, једноставније нам је да се бринемо о другима него о себи; то нам дозвољава да не примећујемо сопствене недостатке и др.
- Осећамо кривицу када штитимо себе, а не излазимо у сусрет другима.
- Постали смо зависни од емоционалног узбуђења.
- Не правимо разлику између љубави и сажаљења, и склони смо да волимо људе које је могуће «жалити» и «спасавати».
- Дубоко смо закопали осећања из трауматичног детињства и изгубили способност да их осећамо или изражавамо, зато што нам то причињава сувише јак бол (одрицање).
- Сурово осуђујемо себе, код нас није развијен осећај сопственог достојанства.
- Зависне смо личности – панично се плашимо да не будемо одбачени и радимо све само да задржимо постојеће односе, да не би осећали болесну остављеност коју смо стекли живећи са нездравим људима који емотивно никада нису били с нама.
- Алкохолизам – је породична болест; постали смо са-алкохоличари и попримили све одлике те болести, чак и ако нисмо употребљавали алкохол.
- Углавном реагујемо на друге, а не дејствујемо активно.
Познај себе 