PORODICA I PORODIČNE ULOGE

 

*Deo teksta iz terapijskog prirucnika

Porodica u ljudskoj evoluciji i personalnoj egzistenciji ima esencijalnu ulogu. Uloga porodice u ličnom rastu i razvoju je neosporna, međutim porodica utiče i na nastanak i modelovanje poremećaja kod članova porodice. Prema Ackermanu, najvažnije funkcije porodice su:

1. Obezbeđivanje hrane, skloništa i ostalih materijalnih potreba, da bi se održao život i pružila zaštita od spoljašnje opasnosti
2. Stvaranje društvene zajednice koja izgrađuje emocionalne veze – porodične odnose
3. Prilika da se razvije lični identitet, vezan za identitet porodice, pri čemu obaveza identiteta pruža psihički integritet i snagu za doživljavanje novih iskustava
4. Oblikovanje seksualnih uloga, koje pripremaju put za seksualno sazrevanje i ispunjenje
5. Pripremanje za integrisanje sa društvenim ulogama i prihvatanje društvene odgovornosti
6. Podsticanje učenja i podrška individualnoj kreativnosti i inicijativi.

Činjenica je da sve porodice ne uspeju da realizuju sve napred navedene funkcije, međutim zabrinjavajuće je veliki broj porodica ostvaruje samo elementarne funkcije neophodne za život njenih članova. Uzroci mogu biti razni od individualnih do kulturoloških, a te porodice su po definicji manje ili više disfunkcionalne. Vrlo često roditelji (kao dominantni subsistem) se ne snalaze u svojoj ulozi, ili zapostavljaju svoje porodice iz različitih egoističnih pobuda, a u najekstremnijim slučajevima dolazi i do zlostavljanja članova porodice. Život u takvim porodicama je daleko od poželjnog, a subjektivni doživljaj realnog sveta (kroz prizmu porodice) nije nimalo ohrabrujući. U takvoj situaciji deca spas nalaze u „vurtuelnom svetu“, koji je „raj“ u odnosu na njihovu realnost.
Disfunkcionalnost porodice može da se ogleda u raznim segmentima, od strukturalnih do funkcionalnih. Vrlo često su nejasne granice među subsistemima i svako se meša u svačiji posao. Poremećena je hijerarhija moći, pa su uglavnom deca ta koja određuju (direktno ili indirektno) kako porodica funkcioniše. Komunikacija je neadekvatna, dvosmislena i agresivna, sistem vrednosti je poremećen, a uloge su nejasne i ispreturane, pa uglavnom jedna osoba kompenzuje sistem (čuva ga od raspada).
Tokom tretmana neophodno je definisati sve disfunkcionalnosti u porodici i započeti sa njihovim rešavanjem. Paradoksalno je da prema ovim promenama imaju otpor svi članovi porodice, a ne samo zavisnik od Interneta/ video igara; ovo je povezano sa tzv. „dobitima“. Počinje se od strukturalnih, preko funkcionalnih, pa do promena sistema vrednosti (kada je to potrebno). Bitno je jasno razgraničiti subsisteme (roditelji i deca), definisati jasne granice i ingerencije, strukturisati vreme svih članova porodice i uvesti porodične rituale. Porodični rituali su zajedničke aktivnosti cele porodice, koji su svakodnevni, nedeljni. mesečni, itd…U tom kontekstu od suštinskog je značaja definisati porodične uloge svakog od članova ponaosob i to staviti na papir, kao i konsekvence za neispunjavanje definisanih porodičnih uloga…

преузето са сајта

http://www.klubsansa.com/

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.