Невесте алкохоличара

1560579494_rossijanka-vyshla-zamuzh-za-muzhchinu-bez-soznanija-a-cherez-den-on-umer-2Откуда то да се неко уда за акохоличара, или пак уопште за неког младића који ће се касније разболети од алкохолизма? Шта је посреди? Да ли се ту ради о грешци у избору, или је можда у питању прст судбине? Можете и да се не слажете са мном, можете ме каменовати због тога, али, сматрам да је то – судбина. Или, другачије речено: законитост! Научним истраживањима је установљено да су ћерке алкохоличара склоне да се удају за алкохоличаре. Механизам избора брачног друга је нејасан, међутим, та чињеница је потврђена.

У мојој пошти налази се не мало писама од невести алкохоличара. То су веома поучне приче. Неки сматрају да је страдање тих жена, реакција на несрећу која је била присутна у њиховим породицама. Нарочиту психологију жене као да обликује вишегодишње искуство тешког живота поред човека са проблемом алкохолизма. Неке такве девојке су унапред психолошки спремне на све могуће животне тешкоће у проблематичном браку.

„Мене као привлаче магнет само проблематични мушкарци. Зашто?” – питала ме је једна невеста алкохоличара. Ја не знам зашто, међутим, сличну тенденција видим и у другим писмима.

Ево фрагмента из једног писма:

„Дружим се са младићем који болује од алкохолизма. Њему је 25, а мени 20 година. Виђамо се неких осам месеци. Не желим и не намеравам да га остаим јер га веома волим, хоћу да постане човек. Научите ме како да се понашам када је пијан и шта да му говорим када је трезан; шта да радим па да он престане да пије? Бескорисно је да се за савет обраћам мојим родитељима, они ионако мало знају о мом приватном животу. Да их и питам – како да се понашам са дечком-алкохоличарем, рећи ће да га оставим. Његовим родитељима једино што могу јесте да вичу и псују. Отац мога дечка је раније исто пио, а сада, ево већ 15 година како не пије, сада има 50 година. Деда мог дечка такође пије, међутим, сада већ ређе. Када вереник и ја одемо до његових рођака, деда га обавезно угости пићем.

Мој вереник је већ био жењен и има дете. Сазнала сам и основни разлог развода: он је пио, жена га је варала, скандали, тукао ју је… Суседи, његови пријатељи, сви су алкохоличари и њему је са њима занимљиво. Других пријатеља, који не пију, не жили да има”.

Ово писмо је, по мом мишљењу, типично за невесте алкохоличара.

Обратите пажњу на то да она ништа не пише о себи. У писму постоји само један карактеристичан моменат – она долази из породице где се нису поверавали једно другом, нити се расправљало о приватном живота. Значи да односи дотичне невесте са родитељима нису били нарочито блиски, а могуће је да су чак били и лоши. Највероватније је да је то једна веома проблематична породица.

Невеста је сада усредсређена на проблеме свога будућег супруга, којих има поприлично. Породица из које он потиче је једна типична алкохоличарска породица. Алкохоличари су му и отац и деда. Будући супруг већ има искуство неуспелог брака, тукао је жену. Алкохолизам и насиље често иду једно са другим и преносе се из поколења у поколење. Недавно сам прочитала научни чланак у којем су ово питање изучавали на 20 породица из Португалије. Породице су се састојале од по три генерације. У 18 од 20 породица је утврђено присуство алкохолизма и насиља у неколико генерација.

Невеста, аутор писма, по свему судећи мисли да ће се њој посрећити да избегне удео прве жене свога изабраника. Бојим се да ће он и другу жену тући.

Невеста не осећа опасност по себе. Она упорно верује да се све то (и алкохолизам, и сурово опхођење са женом) неће поновити у њеној породици. Како је само велика вера ове невесте у моћ љубави! Са каквом самоувереношћу она то изјављује! Као да јој је искључен онај апарат који би требао да хвата сигнале за узбуну. Њен изабраник недвосмислено шаље сигнале, а невеста их не препознаје. То је митолошки начин мишљења, вера у илузије.

Она и не воли свог изабраника, човека, онаквог какав је сада, већ неког тамо, у будућем? Као да он још увек и није човек већ, како се изразила: „хоћу да постане човек”. Она је непоколебиво убеђена да од њега може да „направи” човека. Као да је некога могуће „направити” другачијим, нарочито онога ко сам не жели да га ико мења. Да ли је код њега уопште могућ духовни напредак, ако он бира пријатеље само међу онима који пију. Човек тежи оној средини у којој може да реализује своје склоности.

Могуће је да је то и основна црта невести алкохоличара – безгранична вера у своју способност да промене и преваспитају своје мужеве, да управљају њиховим судбинама. Може ли уопште било који човек, па макар то била и мајка, отац, или учитељ, да управља судбином другога, да обликује људе по својој замисли, да контролишу њихов живот? Наравно да не. Чак је и самога себе, када постоји добра воља на то, тешко изменити, а неког другога, не само да је тешко, већ је просто немогуће. Бесмислено је и постављати себи такав циљ. Људи је немогуће мењати по нечијој замисли. Људима је својствена извесна особина као што је противљење променама, „отпорност материјала”.

Самоувереност невести и жена алкохоличара у успех својих замисли о томе како ће своје мужеве да одвикну од пића, видљива је у сваком писму. Оне се чак и не питају да ли је одвикавање уопште могуће. Оне просто захтевају – научите ме како да се понашам.

„Наравно, знала сам да се удајем за човек који пије. Међутим, тешила сам се мишљу да ћу успети да то исправим” – пише жена алкохоличара.

Даље у том писму она саопштава како није успела да код њега ишта „исправи”. Исправити је реч је коју је употребила. Брак – то није поправна установа већ пре добровољна сарадња двоје партнера.

Једна друга жена се изразила још прецизније у том смислу: „Када сам се удавала било ми је јасно да је он алкос. Каква бих ја то жена била, ако не бих могла да преваспитам свога вољенога?!” Вољени је – вољени, иако не баш нешто нарочито поштован, иначе га она не би назвала „алкосом”. Крај ове приче је један те исти – преваспитавање није успело.

Невесте алкохоличара усредсређене су на проблеме својих изабраника, а не на своје сопствене. Привлаче их проблематични људи, они код њих изазивају већу заинтересованост. Он постаје објекат где могу да приемне своје надпросечних талената. Још ни једна жена на свету није „преваспитала” алкохоличара, није добила његову трезвености у замену за своју љубав. Међутим, лептири и даље не престају да јуре према смртоносној за њих светлости. Таква је сила самоуништавајућег понашања.effects-of-alcohol

ЊЕНО ДЕТИЊСТВО

Могуће је да је она била старија ћерка, или јединица у својој породици. Имала је тешко детињство, понекад због тога што је отац боловао од алкохолизма (или деда), а понекад због тога што је мајка била веома захтевна, ауторитативна, која ју је стално за нешто критиковала.

Будућа невеста алкохоличара је била веома добра девојчица. Одлична је била у школи, долично је поспремала по кући, била је тако марљива и у другим пословима, све време очекивала похвалу од родитеља. Али, узалуд.

Мајка није обраћала пажњу на ћеркине успехе, будући да је била заузета борбом са мужем-алкохоличаром. Примењивала је ону погубну педагогију која не дозвољава да се ћерка похвали, да је не поквари. Уопште, после ће ти „седну на главу”.

Шта год би девојчица похвално урадила, ма колико петица да је добијала, њима, родитељима, је све то било недовољно да би је наградили нежношћу, топлином, нежним додиром, да јој кажу како је воле, да ускликну: „Поносимо се тобом ћеркице! Ти си нам тако драгоцена!”

Родитељи су за ћерку били или физички, или емоционално недоступни, а често и једно и друго. Отац је могао да напусти породицу, а мајка да буде веома заузета разним пословима. Отац је могао и да живи у породици, али ако је био пијан или заузет својим послом, са њим се нису могли водити дубљи разговори. Родитељи су били емоционално недоступни. Као резултат се код ћерке формирала – неутољена емоцијална глад. Била је гладна љубави.

Колико често су је критиковали код куће? Веома често.

Одсуство похвала и честа оштра критика од људи који јој највише значе, тј. родитеља, доводи до још једног важног резултата приликом избора будућег супруга: Код ћерке се формирао очајно низак осећај личне вредности.

Негде у дубини душе ова девојчица, потом девојка, убеђена је да је недостојна „да носи свилену хаљину”, она се током целога живота осећа боље у ником грубљем платну. Она не осећа себе као достојну личност, нешто нарочито битно у овом животу. А како би она у својим очима могла нешто да значи, ако за родитеље није представљала ништа?

Она веома жели да докаже да ће код ње све бити у реду, да она уме да оствари постављене циљеве. Понекад се ове девојке куну да ће у породицама које оне буду градиле бити све другачије, уопште не тако како је било код тате и маме. Што је јача жеља да се изгради другачија породица, тим је већа вероватноћа да ће поновити мајчину судбину. Порицање утицаја начина живота који је пратио детињство значи остати везан за своју родитељску породицу, али не на позитиван већ на негативан начин. Бити везан значи – не бити слободан. То све омета каснији слободан избор. Да би се изградиле нове емоционалне везе, блискости, на пример, према супругу, потребно је одрасти и ослободити се дечијих везаности. У писмима невести исказано је много негативних осећања према родитељима.

Невестама алкохоличара ретко долази у главу таква проста мисао као што је: „ Ја сам достојанствена жена, достојна уважавања”. Често им у главу долази жеља да неког спашавају, избављају од пропасти, да се за некога жртвују. Њима је потребно херојство. Помоћу херојских подухвата понекад људи проналазе тај осећај значаја и достојности сопствене личности.

Ресурси за вредновање себе код невести алкохоличара је тако мало да је потребна подршка споља. Њима је сасвим непознато да су: самопоштовање, свест о сопственом достојанству, адекватно вредновање себе – дубока унутарња људска својства. То је просто једна чврста унутарња убеђеност, независна од наших стварних достигнућа. Та особина веома много зависи од тога, за кога су те сматрали у детињству твоји најближи и најважнији људи – мајка и тата. Ако су те сматрали за доброг човека, волели те безусловно, а не због послушности или примерног понашања, значи да ће твоје осећање личне вредности бити високо, а то значи да ће у животу бити мање проблема.15571735262o-parents-divorce-facebook.jpg

ДЕЦА КАО МИРОТВОРЦИ

Када би се родитељи девојчице – будуће невесте алкохоличара, свађали, ћерка је своју улогу видела у томе да их мири, или пак, да не допусти да дође до ужаснијих последица свађе. Када се у кући почне осећати напетост и ратоборни дух се почне ширити по кући дете некако брзо схвата шта му је чинити да ствари не би отишле тако далеко да да се позива милиција, како тата не би ударио маму, како суседи не би чули вриску. Дете брзо склања ножеве са стола, искључује телефон, или навлачи завесе на прозорима. И шта још све не ради. Ситуација сама јој говори шта треба да ради.

Девојчица на тај начин одраста као испревише опрезна. Она је сво детињство одстојала као на стражи, свагда на опрезу. Таква ситуација је допринела да је одрасла као веома оштроумна, одлучна, озбиљна и одговорна. Касније у животу са мужем-алкохоличарем, ове особине ће јој свакодневно бити потребне.

Да ли је за дете природно да се тако налази у „сендвичу“, тј. да заузима измирујућу позицију у сталним конфликтима између родитеља. Да ли је за било кога природно да живи не могући никад да се опусти, без поверење према свету који га окружује? Све време будући у напетости, као да се свакога трена може десити нешто страшно? Деца из алкохоличарских породица могу мислити да је то природно и нормално, јер она и не знају за другачији начин живота у породице.

ПОТРЕБА ДА СЕ УПРАВЉА И КОНТРОЛИШЕ

Онај ко је одрастао у тешкој, проблематичној породици, непрестано покушава да напором воље преправи све лоше у добро. Такви људи не могу себи да допусте тај „луксуз“ да живот протиче слободно и природно, без притисака и уплитања са њихове стране. Они не дозвољавају животу да се одвија сам по себи, већ хоће да они њиме управљају. Они верују да могу контролисати ток неповољних догађаја. Њихово је кредо: „Ја ћу га одвићи од пића”, „Љубав и верност чине чуда, тако да ни он на крају неће пити”, „Ако је жена добра, муж не пије”.

То што будућа жена алкохоличара у детињству није успела да тату одвикне од пића за њу нема никаквог значаја. Напротив, она још са већом ревношћу настоји да сада, у свом зрелом узрасту, понови исти такав породични сценарио, али овог пута обавезно да буде са срећним крајем.

Корен потребе да сами управљају животом лежи у беспомоћности, у страственој чежњи да се буде јачи него што си то у стварности. Једном је већ као девојчица – будућа невеста алкохоличара била беспомоћна. То је довољно, не би желела да се понови.

ОНЕ СЕ НЕ УДАЈУ ВЕЋ БЕЖЕ

Детињство невесте је било такво да је она хтела што пре да побегне и свој живот другачије устроји. За невесте алкохоличара би се могле одностити речи класика: „У детињству она није имала детињства”. Није посао деце да мире родитеље, да теше повређену мајку… Дете не треба и не може да буде психотерапеут у породици. Може се настрадати и на тако племенитом задатку као што је силна жеља да се обрадују родитељи. Дете се труди изнад својих снага, а за родитеље су мало сви његови успеси.

Живот у родитељском дому није лак. Тек што је девојка достигла пунолетства, она већ жели да што пре напусти тај дом. Зато се често јако брзо удају. Побећи ће за првог који наиђе, али им из неког разлога налећу управо момци са склоношћу према алкохолу? Вероватно се и алкохоличарски бракове склапају на небесима.

У духовитом стилу, али по смислу савршено озбиљно, В. П. Нужниј (2000), пише о будућој жени алкохоличара: „Она из све душе чека, нада што пре да сретне свога принца и оде из дома који јој је дозлогрдио. Зато она пажљив у бурно реагује на било ког мушкарца који јој први поласка и загреје јој срце… Таква девојка, ако некога заволи, онда је то – за читав живот. Она је спремна да пође за својим драганом кроз огањ и воду. Спремна је да стоји уз њега до смрти и да шчепа за грло било кога ко покуша да га увреди. Она је у стању да жртвује све: своју удобност, време, престиж, лепоту, женственост, само да би њеном витезу било добро”.

ЊЕНА МЛАДОСТ

Многе жене бирају себи за мужеве мушкарце који по спољашности или манирима подсећају на њиховог оца. Исто тако су и мушкарци склони да се жене са онима које их подсећају на мајку.

Избор се врши на подсвесном нивоу, несвесно. То је опасна замка. За стабилну породицу је потребан брачни партнер, раван по достојанству, онај са ким се може делити одговорност за заједнички дом. Мамини синови и татине ћеркице су – инфантилни људи, неспремни за одговорност. Они у браку остварују дечију машту: „Када одрастем, оженићу се тобом, мајка”.

Сећате се да се у детињству код будуће невесте алкохоличара образовала неутољива глад за љубављу? Може се рећи чак и више од тога – неутољива емоционална глад. У породици нису биле задовољене тако снажне емоционалне потребе као што су: потреба за додиром, одобрењем и прихватањем од стране родитеља, подршком. Гладан човек је лош купац. Гладан човек ће појести и огризке са трпезе живота. Могуће је да се зато девојке и не удају већ ускачу у крило својим алкохоличарима. Било каква блискост, додир, оне примају за љубав о којој су дуго маштале: „Само што ме је узео за руку, предала сам му се потпуно”.

Желе да верује како ће све бити добро. И верују, и иду у сусрет својим страдањима са искљученом сигнализацијом који их упозоравају на опасност. Чак и такав знак да је „он тукао своју жену”, ине пренебрегавају. Нови брак није живот са чистог листа папира. У нови брак човек уноси све своје старе проблеме и додаје нове, пошто уноси своју личност; а личност је константна величина. Не верујете? Окрените се унаоколо и сетићете се не једне жене која се развела од једног мужа-алкохоличара и удала се за другог, који се такође показао као алкохоличар. Познате су ми породице где су се људи и по 3-4 пута женили или удавали и сваки пут су супруг или супруга били алкохоличари.

Низак осећај личне вредности са којом невесте ступају у свет одраслих, обавезно захтева храну за себе споља. Верениок са проблемима је поље на којем је могуће испољити своје најбоље, до тада потцењиване, квалитете. „Постараћу се да му будем и верна, и одана, и добра домаћица”. Ако вереник има деце из првог брака, може им заменити мајку, а то је напросто прилика за херојско дело. Упркос миту о злој маћехи, она је уверена да ће да буде вољена. И тада ће је он ценити.

Гесло невесте је: „Ако сам ти потребна, узми ме”. Из неког разлога јој не долази у главу питање: „А због чега је он мени потребан? Да бих му доказивала да сам добра? Ја и тако у то не сумњам”. Међутим, тако може мислити девојка са нормалном осећањем личне вредности. Она нема потребу да се доказује, она себе осећа као добру. Друго оправдано питање девојке са адекватним вредновањем себе могло би бити следеће: „А које то моје потребе он задовољава? Никакве. Дакле, он ми и не треба”.

Жена може настојати да испуни све жеље и прохтеве супруга само да би споља добила потврду и похвалу, због свог критички ниског вредновања себе. Самоодречна љубав… Зашто се одрицати себе и одбацивати себе? Када сама себе одбацујеш, зашто мислиш да те он неће одбацити?

Страх да буде напуштена, одбачена, страх да неће бити ничија, сам по себи је и нагони на удају. Изгледа да она и у детињству није успела да осети то да потпуно припада оцу и мајци, родитељи су сбили на дистанци. Лепо је припадати некоме или нечему – човеку, групи, колективу, породици, нацији. Само, при томе не треба губити себе, не треба не-припадати самој себи. Када си са неким, рађа се илузија да си јача, да је тако сигурније. Али, све је то само илузија. Те жене су толико пострадале у родитељском дому да су спремне да се одрекну реалности, спремне су да верују у илузије. Можда је у свету илузија и лакше живети. Ипак, излазак из њих и судар са реалношћу су неизбежни. Што дуже пребиваш у илузијама, то је излазак из њих болнији.

„Уколико мога Васју не одвикнем од пића, онда сам нико и ништа у овом животу”, – ето до каквог вредновања своје личности је дошла Гаља, зоотехничар са 25 година радног стажа. Она себе сматра за нулу, а Васју за штапић, који ако придодамо нули, добијамо значајну величину. Он ће додати на смисао и тежину животу ове младе и, нимало не сумњам, талентоване, вредне и достојне жене. Зар заиста, одвојен од Васје или од било кога другог, Гаљин живот не значи ништа? Не верујем. А она верује. Могуће је да су јој у детињству стављали до знања како је смотана, трапава. Она је поверовала у своју ништавност, а то је опасно.

Невесте алкохоличара су емоционално незреле особе. По личним исправама она може имати 25 година, а осећања су јој као у 12-тогодишњакиње. У њеној души веома много места заузима страх да не остане сама, страх за своју будућност, неспремност да самостално стоји на ногама. Као дете, она обавезно мора да се за некога држи, мора да чезне за неким, њој је крајње нужан ослонац. Свима нама је потребна психолошка подршка, али не у толикој мери да бисмо озбиљно изјављивали: „Без њега не могу да живим”.

Поседујем књигу америчког аутора о томе како избећи самоћу, о улози мушкараца у животу жене. Допада ми се наслов те књиге: „Мушкарци су само дезерт”. Главна идеја књиге је у томе да је жена – личност сама по себи, да њен живот може бити испуњен у било каквим условима – у браку, или без брака. Ако у њеном животу постоји и вољени мушкарац, то је прекрасно. Међутим, мушкарац је – само дезерт, а главно јело је – она сама (Friedman S., 1983).

Невесте, а потом и жене алкохоличара себе сматрају за додатак нечијем животу. Као да су оне прилог, а не главно јело. Понекад то изгледа симпатично, зар не: „Дозволите ми да Вам представим моју другу половину”. Да ли Ви стварно мислите да сте само половина личности? Брак није збир двеју половина. Брак је узајамно дејство две целовите личности. Ако помножите једну половину са једном половином, као резултат ћете добити једну четвртину. Само ако се помножи јединица са јединицом, добиће се јединица, нешто цело, што има своју вредност. Невесте још не знају да оне представљају целовиту личност, тј. пуноважну-самосталну јединицу.shutterstock_786388111

НЕВЕСТЕ, БУДИТЕ ОПРЕЗНЕ!

Ви играте веома опасну игру која се зове: „Најпре ћу се удати за тог човека, а потом ћу од њега направити човека”. Невесте су у тој игри у безнадежном положају. Ваш човек пије и не мисли да се обрати за помоћ у вези лечења од алкохолизма. То значи да га нико, између осталих, ни вољена невеста или жена не може променити. Многе жене су у сличној ситуацији поставиле категорично питање: Или ја – или вотка! Побеђивала је вотка.

Разумем да је тој девојци, чије сам писмо цитирала на почетку главе, тешко да сама себи постави питање: „Мој вереник пије и нема никаквих других интересовања која нису повезана са пићем, не осећа одговорност за свој живот, за живот свога детета. Да ли је то све што сам заслужила? Можда ја исувише мало ценим себе? Зар није нормално да човек поштује, цени па чак и воли самог себе”? Извесни писац је рекао да мера достојанства жене можда д буде мушкарац кога она воли. Невесте би могле да поразмисле о томе. Уствари, ја се не слажем са писцем. Мера достојанства човека није изван човека, већ у њему самом.

Могуће је да ће унутрашњи монолог невесте поћи следећим путем: „Одсуство осећања сопственог достојанства у мени – ето разлога због ког ме као магнет привлаче проблематични мушкарци. Вереник-алкохоличар је већ напола разрушена личност (личност у руинама). У односу на њега ја ћу изгледати супер. Свакога дана ћу имати право да кажем (или барем да мислим), да сам боља од њега, да сам изнад њега. Имаћу морално право да њиме управљам.

Али, зар нема неки други начин да применим своје способности? Чак и да све бацим пред његове ноге, а он и тада да не искористи тако скупоцени дар? А можда се ја само сувише плашим да ме мој будући муж не остави? Он, такав никакав, ме сигурно неће оставити. Куд би он без мене? Пропао би без мене. Ја сам му главна подршка и ослонац.

Ја му дајем тако много – сву пажњу. Само су његови проблеми за мене и важни, о својим му и не говорим, зашто да узнемиравам вољеног човека? Он не воли моје јадиковање. Пристајаћу на секс по првој његовој жељи, без обзира на то да ли ја то хоћу или не. Зар он све то нимало неће да цени?” Не заваравај се драга, неће да цени.

ЊЕНА БУДУЋНОСТ

С њим, вереником-алкохоличарем, а потом и мужем-алкохоличарем, јешћеш горак хлеб. Бићеш објекат његове агресије. Агресије речима и физичке. Сећаш се, он је тукао прву жену? Можда он и није толико окрутан човек, али он не уме другачије да решава конфликтне ситуације. Мислиш да неће бити конфликата? Вараш се. Конфликти су чести чак и у срећном браку, што је сасвим нормално.

Чак и ако се не разведеш од мужа-алкохоличара, ти ћеш бити самохрана мајка. Он ће говорити да нема времена да васпитава вашу децу. На самом делу, код њега нема одговорности за дете, као што је нема ни у погледу сопственог живота. Ти ћеш се сама старати за све у кући, свих сто процената одговорности за породицу ставићеш на себе. Док у нормалним односима свако од супруга узима на себе 50 процената одговорности за породицу, за дом, за децу.

ДОК НИЈЕ КАСНО

Драга невесто! Почни да се упознајеш са науком – како се бринути о самој себи. Научи да браниш сопствене интересе. Доста је било сазависности. Прочитај књигу до краја. Сценарио живота је могуће изменити.

За почетак, задај себи свега 2 питања:

  1. Куда идем?
  2. Ко је са мном у друштву?

Одговори себи искрено на ова питања или боље – запиши одговоре. И не дао Бог да промениш редослед ових питања! Тада те чека ад.

Прво питање је питање о циљу и смислу живота, о твојим тежњама, о томе, шта желиш да постигнеш.

Друго питање ће те натерати да погледаш наоколо, да размислиш о томе ко те окружује, у каквом си се друштву нашла, ко је твој главни компањон – вереник?

Ако се поставиш као страдалница, она која трпи, ако принесеш себе на жртву, тада ни ти ни твој садашњи изабраник нећете изаћи као победници. И теби и њему ће бити лоше. Избор постоји. Он је на теби.

Аутор: Валентина Дмитријевна Москаљенко

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.